Book of Common Prayer
105 Хвалите Господа, призивајте му име,
објавите његова дела међу народима.
2 Певајте му, славите га песмом,
говорите о свим његовим чудесима.
3 Хвалите се светим именом његовим,
нек се радују срца оних који траже Господа.
4 Тражите Господа и његову снагу,
тражите свагда лице његово.
5 Памтите чудеса која је учинио,
чуда и судове уста његових.
6 О, семе Авра̂мово, слуго његов,
децо Јаковљева, изабраници његови!
7 Он је Господ, Бог наш,
судови су његови по свој земљи.
8 Он се сећа увек његовог савеза,
речи што је заповеди за хиљаду нараштаја,
9 који је склопио са Авра̂мом,
и којим се заклео Исаку,
10 за уредбу га је поставио Јакову,
Израиљу за вечни савез,
11 говорећи: „Теби ћу дати земљу хананску,
као део вашега наследства.“
12 Док их је још било мало,
тек шачица дошљака у земљи,
13 лутајући од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 није дао ником да их тлачи,
ради њих је кажњавао цареве:
15 „Не дирајте моје помазанике,
мојим пророцима злобу не чините!“
16 Он је глад призвао на земљу,
укинуо свако снабдевање хлебом.
17 Човека је послао пред њима,
Јосифа, проданог у робље.
18 Ноге су му спутали ланцима,
а врат су му оковали гвожђем;
19 све до часа кад се испунила реч о њему,
реч Господња га је прокушала.
20 Цар је заповедио да га пусте,
владар народа га је ослободио.
21 Поставио га је за господара куће,
за управитеља свих својих добара;
22 да по својој вољи води му главаре,
старешине му мудро саветује.
23 Тако је Израиљ дошао у Египат;
Јаков, дошљак у Хамовој земљи.
24 И он је веома умножио свој народ,
бројнији су били од својих душмана.
25 Окренуо им је срце да замрзе његов народ,
да му се на слуге пакосно окоме.
26 Послао је Мојсија, свог слугу,
и Арона, свог изабраника.
27 И они су пред њима приказали његове знакове
и чудеса по Хамовој земљи.
28 Спустио је таму на њу, помрачио је,
и они[a] нису били непослушни његовој речи.
29 Воде им је у крв претворио
и рибе им поморио.
30 Земља им је врвела од жаба,
чак и одаје њихових царева.
31 Заповедио је, па су обади и комарци
навалили на све њихове крајеве.
32 Град им је као кишу дао
и пламене муње по њиховој земљи.
33 Лозе им је и смокве сломио,
скршио им стабла по њиховом крају.
34 Заповедио је, па су грунули
безбројни скакавци и гусенице.
35 Обрстили су све биље њихове земље,
појели им летину са поља.
36 Побио је све првенце њихове земље,
први плод све њихове мужевности.
37 Извео их је са сребром и златом,
међу његовим племенима није било посрнулих.
38 Египат је одахнуо када су изашли,
јер их је од њих спопала страхота.
39 Облак је као заклон разастро
и пламен да ноћу светли.
40 Молили су га и он им доведе препелице,
хлебом с неба их насити.
41 Отворио је стену и воде прокуљаше,
потекле су као поток у земљи сувој.
42 Јер се сетио свог светог обећања Авра̂му,
слузи своме.
43 Извео је свој народ у радости,
уз клицање своје изабране.
44 Дао им је земље туђинске,
запосели су труд народа;
45 да би се држали његових прописа
и законе његове слушали.
Славите Господа!
Процветали Аронов штап
17 Тада Господ рече Мојсију: 2 „Говори Израиљцима и узми од њих штапове према њиховим отачким домовима, по један штап од сваког кнеза свога отачког дома – укупно дванаест штапова – и напиши име сваког човека на његовом штапу. 3 Затим напиши Ароново име на Левијевом штапу, јер на сваки отачки дом иде по један штап. 4 Стави их у Шатор од састанка пред Сведочанством, где се састајем са вама. 5 Када штап оног човека кога је изаберем пропупи, тада ћу окончати гунђање Израиљаца против тебе.“
6 Мојсије је рекао Израиљцима нека му сви кнезови дају штап, за сваког кнеза један штап према њиховим отачким домовима, укупно дванаест штапова. Аронов штап је био међу њиховим. 7 Мојсије положи штапове у Шатор сведочанства пред Господом.
8 Сутрадан, кад је Мојсије дошао у Шатор сведочанства, а оно, Аронов штап из Левијевог дома пропупео; потерали пупољци, процветали цветови и сазрели бадеми. 9 Мојсије је изнео све штапове који су били пред Господом и дао их свим Израиљцима. Сваки човек је погледао и узео свој штап.
10 Господ рече Мојсију: „Врати Аронов штап у Сведочанство да се чува као опомена побуњеницима. Тако ће се окончати њихово гунђање против мене, па неће изгинути.“ 11 Како му је Господ заповедио, тако је Мојсије учинио.
5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. 2 Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. 3 Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, 4 постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. 5 Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. 6 Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. 7 Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. 8 Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници. 9 Колико ћемо се више сада, пошто смо оправдани његовом крвљу, избавити од Божијег гнева његовим посредством. 10 Па, кад смо се измирили с Богом смрћу његовог Сина док смо још били Божији непријатељи, колико ћемо пре бити спасени његовим животом сад кад смо измирени! 11 И не само то, него се и радујемо пред Богом због оног што је учинио кроз нашег Господа Исуса Христа, чијим смо посредством измирени са Богом.
Исус трећи пут предсказује своју смрт и ускрсење
17 Док се Исус успињао према Јерусалиму, узео је Дванаесторицу ученика насамо, и путем им рекао: 18 „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт. 19 Затим ће га изручити незнабошцима да му се ругају, и да га избичују и разапну, али ће он трећег дана ускрснути.“
Молба Јаковљеве и Јованове мајке
20 Тада му приступи мајка синова Заведејевих са синовима и паде ничице да затражи нешто од њега. 21 Исус је упита: „Шта желиш?“ Она му рече: „Одреди да ова моја два сина у твоме Царству седну поред тебе, један здесна, а други слева.“ 22 Исус одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити?“ „Можемо!“ – одговорише му они.
23 Исус им узврати: „Чашу ћете испити, али ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то мој Отац наменио.“
24 Када су то чула остала десеторица, разљутише се на два брата. 25 Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да владари владају народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 26 Тако нешто неће бити међу вама! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 27 и ко хоће међу вама да буде први, нека вам буде слуга. 28 Тако ни Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.