Book of Common Prayer
Давидов Псалам.
101 О милости и о правди певам!
Ја теби, Господе, певам похвале.
2 Предаћу се путу беспрекорном!
Када ћеш ми доћи?
У честитости срца свога
живећу у свом дому.
3 Ствари гнусне
не стављам пред очи своје;
отпадничке ствари мрзим,
на њих не пристајем!
4 Ништа немам с подлацима
и за зло нећу да знам.
5 Ко свог ближњег иза леђа оцрњује,
ја тога сатирем;
ко је пркосног погледа и надменог срца,
ја тога не трпим.
6 Моје су очи на вернима у земљи
да би са мном боравили;
нек ми служи онај
који иде путем беспрекорним.
7 У мом дому места
нема за препредењака,
пред очима мојим лажов
потрајати неће.
8 Из јутра у јутро сатирем
све неверне из земље,
све злотворе истребљујем
из Господњег града.
Хоровођи. Псалам Давидов.
109 О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
2 Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
3 Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
4 Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
5 На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
6 Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
7 Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
8 Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да̂ другоме.
9 Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
10 Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
11 Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
12 Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
13 Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
14 Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
15 Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
16 Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
17 Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
18 Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
19 Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
20 Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
21 А ти, о, Господе Боже,
чини са мном како доликује твом имену;
избави ме јер је милост твоја добра.
22 Ево, и сиромах и невољник ја сам,
прободено срце је у мени.
23 Бледим као сенка издужена,
одуван сам ко скакавац.
24 Од поста ми колена клецају;
тело ми је мршаво, без сала.
25 Постао сам ругло за њих,
одмахују главом кад ме виде.
26 О, Господе, помози ми!
Спаси мене, о, мој Боже, по милости својој!
27 Нека знају људи да је ово рука твоја;
да си то ти, о, Господе, учинио.
28 Они нека куну а ти благосиљај;
а када се дигну нека се застиде,
а твој ће се слуга радовати.
29 Нека се тужитељи моји у бруку обуку,
срамотом својом нека се покрију ко плаштом.
30 Хвалићу Господа на сав глас!
Славићу га усред мноштва;
ע Ајин
121 Ја поступам право и праведно,
тлачитељима мојим не остављај мене!
122 Буди јамац за добро свом слузи,
да ме горди не би тлачили.
123 Очи су ми усахнуле за твојим спасењем
и за речју праведности твоје.
124 Твоме слузи ти учини по милости својој,
поучи ме уредбама својим.
125 Твој сам слуга, просветљење дај ми
па да твоје прописе разумем.
126 Јесте време да делује Господ,
твој су Закон прекршили!
127 Зато више волим заповести твоје
него злато, више него суво злато.
128 Зато одобравам одредбе твоје, сваку и о свему,
и презирем сваку стазу лажи.
פ Пе
129 Чудесни су твоји прописи,
зато их се душа моја придржава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
промућурност даје лаковернима.
131 Зинуо сам, дахћем,
јер сам жељан заповести твојих.
132 На мене се осврни, смилуј ми се,
ко што често чиниш оним што ти име воле.
133 Речју својом кораке ми води,
не дај било којем греху да нада мном влада.
134 Откупи ме од тлачитеља људи
да одредби твојих могу да се држим.
135 Нек слугу твога обасја лице твоје,
уредбама својим поучи ме!
136 Потоци суза из мојих очију теку
јер се Закона твога не држе људи.
צ Цаде
137 О, Господе, ти праведан јеси
и пресуде твоје исправне су!
138 Прописи твоји што си заповедио,
праведни су и сасвим су верни.
139 Ревност моја изједа ме
јер душмани су моји твоје речи заборавили.
140 Твоја реч је сасвим проверена
и воли је слуга твој!
141 Незнатан сам и омрзнут ја сам,
одредбе ти не дам забораву.
142 Правда твоја је правда довека
и истина твој је Закон.
143 Снашли су ме невоља и мука,
али уживам у заповестима твојим.
144 Прописи твоји довека су праведни,
да жив будем подари ми разум.
36 Затим Господ рече Мојсију: 37 „Реци Елеазару, сину свештеника Арона, да из тог згаришта извади кадионице – јер су посвећене – а ватру нека разбаца подаље. 38 А од кадионица људи који су згрешили по цену својих живота, нека се искују плочице за облагање жртвеника. Наиме, принели су их пред Господом, па су постале свете. Нека буду знак за Израиљце.“
39 Свештеник Елеазар је узео бронзане кадионице које су принели они што су изгорели, па су их исковали у плочице за жртвеник. 40 Оне су опомена Израиљцима да нико неовлашћени, који није од Ароновог потомства, не приступа да принесе ка̂д пред Господом, да не био прошао као Кореј и његова заједница, по речи коју му је Господ рекао преко Мојсија.
41 Али већ следећег дана, сав је израиљски збор гунђао против Мојсија и Арона. Говорили су: „Ви сте побили народ Господњи!“
42 Док се збор сабирао против њих, Мојсије и Арон се окренуше према Шатору од састанка, кад гле, он покривен облаком и слава се Господња појави. 43 Мојсије и Арон дођу пред Шатор од састанка. 44 Тада Господ рече Мојсију: 45 „Уклоните се од ове заједнице да их истребим за час!“ Они падоше ничице.
46 Мојсије рече Арону: „Узми кадионицу и стави у њу ватру са жртвеника, а на њу стави ка̂д, па похитај к заједници да извршиш за њу обред откупљења, јер је плануо гнев Господњи; помор је већ почео.“ 47 Арон узме кадионицу, као што му је Мојсије рекао, и отрчи усред збора. А тамо, помор већ почео међу народом. Тада је ставио ка̂д и извршио обред откупљења за народ. 48 Стао је између мртвих и живих и пошаст је престала. 49 Од пошасти је помрло четрнаест хиљада седам стотина, осим оних што су изгинули због Кореја. 50 Пошто је пошаст престала, Арон се вратио к Мојсију на улаз Шатора од састанка.
Божије обећање се прима вером
13 Јер, када је Бог обећао Авра̂му и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Авра̂м држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. 14 Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, 15 зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог. 16 Зато се обећање темељи на вери, да би га људи прихватили као дар Божије милости, те да би било делотворно за све потомство, не само за оне који држе Закон, него и за оне који су судеоници у Авра̂мовој вери. Он је духовни отац свима нама. 17 Јер, овако је написано у Светом писму: „Ја сам те учинио оцем многих народа.“ Он је поверовао Богу који оживљава мртве и својом речју чини да ствари настану ни из чега. 18 Авра̂м је веровао и надао се и онда када није било разлога за наду. Тако је постао оцем многих народа, јер Свето писмо овако каже: „Толико ће бити твоје потомство.“ 19 Чак и кад се обазрео на своје готово обамрло тело, на својих стотину година, као и на Сарину неспособност да рађа, Авра̂м се није поколебао у својој вери. 20 Он није довео у питање Божије обећање, него је ојачан својом вером прославио Бога, 21 потпуно уверен да је Бог у стању да учини оно што је обећао. 22 Зато му је вера урачуната у праведност. 23 Речи: „То му је било урачунато“, нису биле написане само за њега, 24 него и за нас којима ће бити урачунато у праведност то што верујемо у оног који је ускрснуо из мртвих, нашег Господа Исуса. 25 Бог га је предао да умре за наше преступе, а ускрснуо га да нас учини праведнима.
Исус приповеда параболу о једнако плаћеним радницима
20 Царство небеско је слично домаћину који је у рану зору отишао да унајми раднике за свој виноград. 2 Погодио се са њима да раде за један сребрњак на дан и послао их у свој виноград.
3 Око девет сати ујутро је поново отишао и видео друге како стоје на тргу беспослени, 4 па и њима рече: ’Идите и ви у виноград, па ћу вам платити што буде право.’ 5 Они одоше. Отишао је поново око подне и око три по подне и учинио исто тако. 6 Изашавши око пет по подне, нашао је неке друге како стоје на тргу, па их је упитао: ’Зашто стојите овде цели дан беспослени?’
7 Они му одговорише: ’Нико нас није унајмио.’ Домаћин и њима рече: ’Идите и ви у мој виноград.’
8 Кад је пало вече, господар винограда рече своме управитељу: ’Позови раднике и плати им, почевши од оних који су дошли последњи, па до оних који су дошли први.’
9 Кад су дошли они који су радили од пет сати по подне, добили су по један сребрњак. 10 Када су дошли они који су први почели да раде, помислили су да ће примити више. Али и они су примили по један сребрњак. 11 Примивши своје, почели су да гунђају против домаћина. 12 Говорили су: ’Ови који су дошли последњи радили су само један сат, а ти си их изједначио са нама који смо подносили тежину дневног посла и жегу.’
13 А господар одговори једном од њих: ’Пријатељу, ја ти не чиним неправду. Ниси ли се погодио са мном за сребрњак? 14 Узми своје па иди. А ја хоћу да дам овом последњем као и теби. 15 Зар ја немам право да располажем својим новцем како хоћу? Или ти је око завидно зато што сам ја добар?’
16 Тако ће последњи бити први, и први – последњи.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.