Book of Common Prayer
Поучна песма Етан Езраита.
89 О милости Господњој ја довека певам;
устима својим верност твоју разглашавам
нараштају сваком!
2 Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
верност ти је постављена у небеса.“
3 А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
заклео се свом слузи Давиду:
4 ’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села
5 О, Господе, небеса славе чудеса твоја
и твоју верност у збору светих!
6 Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
да је као Господ међу синовима Божијим?
7 Бог је величанствен на сабору светих,
страшнији је од свих што га окружују.
8 Господе, Боже над војскама,
ко је попут тебе моћан Господ?
Верношћу си својом обавијен.
9 Ти управљаш морем поноситим,
ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
десница је твоја подигнута.
14 Твог престола темељи су праведност и правда;
милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
наш је цар од Светитеља Израиљевог.
19 Тада си у виђењу говорио
свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
престо његов биће док је дана небу.
30 А ако синови његови мој Закон напусте
и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
попут неба сведок верни.“ Села
38 А сада си га свргнуо, згрозио се
и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
и загрнуо га срамотом. Села
46 О, Господе, докле ћеш се крити?
Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
њима су срамотили кораке твог помазаника.
52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!
Побуна Кореја, Датана и Авирона
16 А Кореј, син Исаров, син Катов, син Левијев, Датан и Авирон, синови Елијавови, и Авнан, син Фалетов, син Рувимов, 2 се побунише против Мојсија. С њима је било и две стотине педесет Израиљаца, кнезова заједнице, угледних људи, које је изабрала заједница. 3 Окупе се они против Мојсија и Арона и кажу им: „Превршили сте меру! Сва је заједница света, сваки од њих, а Господ је међу њима. Ви се постављате изнад Господње заједнице!“
4 Кад је Мојсије то чуо, пао је ничице. 5 Затим је рекао Кореју и свој његовој заједници: „Ујутро ће Господ обзнанити ко је његов и ко је свет, и коме допушта да ступи пред њега. Онај кога изабере, томе ће допустити да ступа пред њега. 6 Нека Кореј и сва његова заједница ураде ово: узмите кадионице, 7 па сутра у њих ставите ватру, а на њу ставите ка̂д пред Господом. Човек кога Господ изабере, тај ће бити свет. Ви сте превршили меру, синови Левијеви!“
8 Затим Мојсије рече Кореју: „Чујте, синови Левијеви! 9 Зар вам је мало што вас је Бог Израиљев издвојио из све Израиљеве заједнице и допустио да ступате пред њега, да обављате службу у Господњем Пребивалишту, и да стојите пред заједницом и служите јој? 10 Он је дозволио теби и свој твојој браћи са тобом, синовима Левијевим, да ступате пред њега, а ви још тражите и свештенство. 11 Стога сте се ти и твоја заједница удружили против Господа; јер ко је Арон да гунђате против њега?“
12 Затим је Мојсије послао да позову Датана и Авирона, сина Елијавовог. Они рекоше: „Ми нећемо доћи горе. 13 Није ли довољно што си нас извео из земље у којој теку мед и млеко да нас помориш у пустињи, него још хоћеш и да господариш над нама? 14 Осим тога, ниси нас довео у земљу у којој теку мед и млеко, и ниси нам дао у посед њиве и винограде. Шта хоћеш? Да преведеш ове људе жедне преко воде? Нећемо доћи горе.“
15 Мојсије се врло наљути и рече Господу: „Не обазири се на њихове приносе. Од њих нисам узео ни магарца, нити сам наудио коме од њих.“
16 А Кореју Мојсије рече: „Појавите се пред Господом, ти и твоја заједница. Будите сутра овде ти, они и Арон. 17 Нека сваки узме своју кадионицу и у њу стави ка̂д, и принесе своју кадионицу пред Господа, две стотине педесет кадионица. Ти и Арон узмите своје кадионице.“ 18 Сваки човек је узео своју кадионицу и у њу ставио ватру и положио на њу ка̂д. Затим су стали на улаз Шатора од састанка са Мојсијем и Ароном. 19 Кад је Кореј окупио сву заједницу на улаз Шатора од састанка, појавила се слава Господња свој заједници.
Како Бог оправдава људе
21 Али сада се открила Божија праведност без Закона, о којој сведоче и Закон и Пророци. 22 Божија праведност долази вером у Исуса Христа на све који верују, без икакве разлике. 23 Јер, сви су сагрешили и лишени су Божије славе, 24 али се оправдавају даром његове милости, откупљењем по Христу Исусу. 25 Њега је Бог одредио за откупљење његовом крвљу, које се прима вером. То је учинио да покаже своју праведност, јер је стрпљиво опраштао грехе учињене у прошлости; 26 то је учинио да покаже своју праведност у садашње време, то јест, да покаже да је са̂м праведан и да чини праведним онога који верује у Исуса. 27 Према томе, има ли разлога да се неко хвали собом? То је искључено. Каквим законом? Законом дела? Не, него законом вере. 28 Сматрамо, наиме, да се човек оправдава посредством вере, а не вршењем Закона. 29 Или је Бог само Јеврејима Бог? Зар није Бог и незнабошцима? Да, и незнабошцима такође. 30 Пошто је само један Бог, који ће вером оправдати обрезане, он ће посредством исте вере оправдати и необрезане. 31 Укидамо ли тако вером Закон? Никако! Напротив, ми подржавамо Закон.
Исус благосиља децу
13 Тада су му довели децу да би положио руке на њих и помолио се за њих, али су им ученици бранили. 14 Исус рече: „Пустите децу и не спречавајте их да долазе к мени, јер таквима припада Царство небеско!“ 15 Исус положи руке на њих па оде оданде.
Богати младић
16 Уто му приступи неки човек и рече: „Учитељу, какво добро треба да чиним да бих имао вечни живот?“ 17 Исус му одговори: „Зашто ме питаш шта је добро? Само је Један добар. Ако хоћеш да уђеш у живот, држи заповести.“
18 Човек га упита: „А које?“ Исус му одговори: „Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, 19 поштуј свога оца и мајку, и воли ближњега свога као самога себе.“ 20 Младић му рече: „Све сам то извршавао. Шта ми још недостаје?“
21 Исус му одговори: „Ако хоћеш да будеш савршен, онда иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“
22 Када је то младић чуо, отишао је жалостан, јер је имао велики иметак.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.