Book of Common Prayer
Хоровођи. Напев: „Не погуби“. Псалам Асафов. Песма.
75 Хвалимо те, Боже,
хвалимо те, јер нам је име твоје блиско;
чудеса твоја спомиње народ.
2 „Ја одређујем заказано време,
ја подједнако судим.
3 Растапа се земља и сав њезин живаљ,
а ја стубове њене постављам. Села
4 Бахатима кажем:
’Немојте се бахатити’;
и зликовцима:
’Рог свој не дижите.
5 Рог свој у висине не дижите,
дрско не причајте.’“
6 Јер уздизање не долази ни са запада,
ни са истока, ни из пустиње;
7 већ је Бог судија:
једног руши, једног диже.
8 Ено, чаша је у Господњој руци
и вино пуно зачина се пени.
И излиће из ње, и заиста ће пити,
до талога искапиће је сви земаљски зликовци.
9 О томе ћу довека да јављам,
певаћу похвале Богу Јаковљевом!
10 „Све рогове зликовачке ја ћу да изломим,
а рогови праведника уздигнути биће.“
Хоровођи, уз жичане инструменте. Асафов псалам. Песма.
76 Бог је познат у Јуди,
име му је узвишено у Израиљу!
2 Салим му је конак,
на Сиону му стан.
3 Тамо је сломио стрелу запаљену,
штит и мач и справе ратничке. Села
4 Ти блисташ,
славнији си од тих брда са пленом.
5 Људи храброг срца су оплењени,
позаспаше;
јаки људи,
ал’ ни руку да подигну.
6 Заспаше довека од поклича твога,
о, Боже Јаковљев, и коњ и коњаник!
7 Ти! Ти си страшан!
Кад се гневиш, ко пред тобом може да опстане?
8 Са небеса ти суд јављаш.
Земља се преплаши, онеми,
9 кад устаје Бог да суди
и да спасе све понизне на земљи. Села
10 Прослављаш се и људским гневом,
опасујеш се преживелима од гнева.
11 Заветујте се и завете извршите Господу, своме Богу;
сви који су око њега,
нек Страшноме дар донесу!
12 Владарима он дух обара,
од њега стрепе цареви земаљски!
Псалам Давидов.
23 Господ је мени Пастир,
ни у чему ја не оскудевам.
2 На зеленој паши одмара ме,
води ме на воде починка.
3 Душу моју опоравља,
води ме стазама праведности,
ради свог имена.
4 Па да и долином смртне сене ходам,
нећу се бојати зла, јер си ти са мном;
штап твој и палица твоја дају ми утеху.
5 Ти простиреш сто преда мном
у присуству мојих душмана,
намазао си уљем главу моју,
и чаша се моја прелива.
6 Да, доброта и милост твоја
пратиће ме у све дане живота мога
и ја ћу становати у Дому Господњем
у данима многим.
Давидов.
27 Господ ми је светлост и спасење,
кога да се бојим?
Господ је моја тврђава,
од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале опаки
да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
они се спотичу и падају.
3 Па да и војска крене против мене,
моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
и тада ћу бити пун поуздања.
4 Једно тражим од Господа
и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
и савет потражим у његовом Дому.
5 Јер он ме склања под сеницу своју
у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
на стену ме подиже.
6 Узвисила се сада моја глава
изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
певаћу Господу, песмом га славити.
7 Чуј, Господе, глас мој,
смилуј ми се, услиши ме!
8 Моје ме срце упућује к теби:
„Тражи лице моје.“
Твоје лице тражим, Господе.
9 Не криј своје лице од мене,
не изручи гневу слугу свога,
ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
Боже спасења мога.
10 Ако ме напусте и отац и мајка,
Господ ће ме примити.
11 Учи ме, Господе, своме путу,
равном ме стазом води,
ради мрзитеља мојих.
12 Не предај ме вољи мога противника,
јер лажни сведоци устају на мене,
који одишу насиљем.
13 Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
у земљи живих.
14 Чекај на Господа:
буди јак и одважна срца,
и чекај на Господа.
Левити
3 Ово су Аронови и Мојсијеви родослови, из времена кад је Господ говорио Мојсију на Синајској гори.
2 Ово су имена Аронових синова: првенац Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар. 3 То су имена Аронових синова који су били помазани и уведени у свештеничку службу. 4 Међутим, Надав и Авијуд су погинули пред Господом, кад су принели туђи огањ пред Господом у Синајској пустињи. А пошто нису имали синова, свештеничку службу су обављали Елеазар и Итамар, под својим оцем Ароном.
5 Господ рече Мојсију: 6 „Доведи Левијево племе и постави га пред свештеником Ароном, па нека му служе. 7 Нека обављају дужности за њега и за сву заједницу пред Шатором од састанка, док служе у Пребивалишту. 8 Нека се старају за сав намештај у Шатору од састанка, и брину се за Израиљце, док служе у Пребивалишту. 9 Дај Левите Арону и његовим синовима; они су му додељени међу Израиљцима. 10 А Арона и његове синове постави да врше своју свештеничку службу. Ако туђинац приступи, нека се погуби.“
Левити и првенци Израиља
11 Господ рече Мојсију: 12 „Ја сам, ево, узео Левите од Израиљаца уместо свих првенаца, који су први плод утробе међу Израиљцима. Левити су моји! 13 Јер, моји су сви првенци. Онога дана кад сам побио све првенце у Египту, себи сам посветио сваког првенца у Израиљу, и од људи и од стоке, да буду моји. Ја сам Господ!“
Закључак и поздрав
11 Видите коликим вам словима власторучно пишем. 12 Они који хоће да се хвале сами собом, терају вас да се обрежете, само да не би били прогоњени због Христовог крста. 13 Наиме, чак ни они који су обрезани, не извршавају Закон, него само хоће да се хвале тиме што сте се на њихов наговор обрезали. 14 А од мене далеко било да се хвалим нечим другим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, чијим је посредством свет умро за мене, и ја за свет. 15 Јер, није важно ни обрезање ни необрезање, него ново створење. 16 А свима који се држе овог правила, мир и милосрђе, заједно са свим Божијим Израиљем. 17 Убудуће нека ме нико не узнемирава, јер ја на свом телу носим ознаке[a] Исусове. 18 Браћо, милост Господа нашега Исуса Христа нека буде са вашим духом! Амин.
Исусово преображење
17 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и његовог брата Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, 2 те се преобрази пред њима: лице му је засијало као сунце, а одећа му постаде блиставо бела као светлост. 3 Уто се пред њима појаве Мојсије и Илија, те су разговарали са њим.
4 Петар рече Исусу: „Господе, добро је за нас да смо овде! Ако хоћеш, направићу овде три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ 5 Док је Петар још говорио, један светли облак их заклони и из облака се зачу глас: „Ово је Син мој вољени, који ми је по вољи! Њега слушајте!“ 6 Када су чули ово, ученици полегаше лицем окренути према земљи и силно се уплашише. 7 Исус им приђе, дотаче их и рече им: „Устаните, не бојте се!“ 8 Када су подигли поглед, нису видели никог другог осим самога Исуса.
9 Док су силазили са горе, Исус им заповеди: „Никоме не говорите о овом виђењу док Син Човечији не ускрсне из мртвих.“
10 Тада га запиташе ученици: „Зашто, дакле, зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ 11 Он им одговори: „Илија ће заиста доћи и све обновити. 12 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, али га нису препознали, него су учинили са њим шта су хтели. Тако исто и Син Човечији треба да претрпи од њих.“ 13 Тада су ученици разумели да им је то рекао о Јовану Крститељу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.