Book of Common Prayer
Соломону.
72 О, Боже, прописе своје цару подај
и праведност своју сину царевоме!
2 Нек народу твоме он праведно суди
и сиромасима према прописима.
3 Нека горе народу мир донесу
и брда праведност.
4 Он ће сиромасима да суди,
деци убогих победу даће
и скршиће тлачитеља.
5 Бојаће те се људи док је сунца и месеца,
од рода до рода.
6 Спустиће се као киша на кошену траву
и попут пљускова натапаће земљу.
7 У његовим данима процветаће праведник
и обиље мира док месеца буде било.
8 Владаће од мора до мора
и од реке до крајева где земља престаје.
9 Клекнуће пред њим пустињска племена,
противници његови лизаће прашину.
10 Принеће му принос
цареви тарсиски и острвски;
цареви Саве и Севе
данак ће да дају.
11 Поклониће му се сви цареви,
сви народи служиће му.
12 Јер он ће да избави убогог што за помоћ вапи,
и сиромаха без помоћи ниоткуда.
13 Поштедеће слабог и убогог,
животе убогих спасти.
14 Од тлачења и насиља живот њихов откупиће,
очима његовим крв њихова драгоцена ће бити.
15 Жив нек буде!
Нек му дају од злата савскога;
нека стално за њега се моле,
од јутра до сутра благосиљају га.
16 Нек пшеницом обилује земља,
нек се род његов повија на врху гора, као на Ливану;
нек процвета народ из градова
ко трава земаљска.
17 Његово име нек буде довека,
нека траје докле је и сунца.
Нек у њему сви народи благослове се
и блаженим нек га називају.
18 Благословен био Господ Бог, Бог Израиља,
он једини чудеса чини.
19 И благословено довека било његово славно име,
нек сву земљу слава му испуни.
Амин! Амин!
20 Довршише се молитве Давида, сина Јесејевог.
י Јод
73 Твоје су ме руке сачиниле, створиле ме;
разборитост дај ми да научим заповести твоје.
74 Нека ме виде богобојазни,
па нека се обрадују,
јер се твојој речи надам.
75 Господе, знам да су судови твоји праведни,
да ме кориш јер ме волиш.
76 Милост твоја нека ме утеши,
као што си обећао своме слузи.
77 Нека ми дође милосрђе твоје, да оживим,
јер је Закон твој мени уживање.
78 Осиони нека се постиде за клевету којом ме клевећу,
а ја мислим на одредбе твоје.
79 Богобојазни нека ми приступе,
они који знају за твоје прописе.
80 Нек ми срце беспрекорно буде
према твојим уредбама,
тако да се не застидим.
כ Каф
81 Душа моја копни за твојим спасењем,
јер реч твоју ишчекујем.
82 Очи моје сахну да ми се обратиш,
говорим: „Када ћеш ме утешити?“
83 Постао сам ко мешина надимљена,
уредбе твоје не дам забораву.
84 Колико је дана слузи твом остало?
Кад ћеш суду да приведеш моје тлачитеље?
85 Бахати ми ископаше јаме,
ти што нису по Закону твоме.
86 Свака ти је заповест истина,
помози ми јер ме гоне заблудама.
87 Скоро су ме са земље збрисали,
а ја твоје одредбе не одбацујем.
88 Милошћу ме својом живога сачувај
да одржим твојих уста сведочанство.
ל Ламед
89 О, Господе, вечна је реч твоја,
на небесима је учвршћена!
90 Од рода до рода је верност твоја,
ти си земљу основао и она је постојана.
91 По одлукама твојим и данас стоји,
јер теби служи све што постоји.
92 Да ми твој Закон утеха није био,
пропао бих у невољи својој.
93 Довека памтим одредбе твоје,
јер ме оне у животу држе.
94 Ја припадам теби, спаси ме,
јер одредбе твоје тражим!
95 Зликовци вребају да ме убију,
а ја прописе твоје пажљиво разматрам.
96 Свему савршеном видео сам краја,
ал’ ширини твоје заповести краја нема.
11 Размишљао сам и видео да под капом небеском:
брзи не побеђује у трци
ни јаки у боју;
мудар не добија хлеба
ни паметан богатство;
најученијем не следује наклоност.
Сваког стигну и време и догађаји.
12 Човек не зна своје време,
попут рибе ухваћене у мрежу зла
и попут птице ухваћене у замку.
Да, попут њих су заробљени људи,
у зао час који се на њих ненадано спушта.
Мудрост је боља од лудости
13 Елем, под капом небеском видео сам и ову мудрост која ми се учинила важном: 14 Мали град, у њему тек нешто житеља, а велики цар га напада, опкољава и против њега диже велике насипе. 15 Тек, у граду се нашао сиромашан, али мудар човек, који је мудрошћу спасао град. Па опет нико не памти тог сиромаха. 16 Зато сам рекао да је мудрост боља од силе, али мудрост сиромаха је презрена и његове речи нису послушали.
17 Боље се чују тихе речи мудрих
од владаревог повика међу безумницима.
18 Мудрост је боља од ратног оружја,
а један грешник може да упропасти много доброг.
Права слобода
5 Христос нас је ослободио да живимо у слободи. Зато чврсто стојте и не потчињавајте се опет ропском јарму.
2 Ево ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам није ни од какве користи. 3 Поново упозоравам сваког човека који хоће да се обреже: ако се обреже, дужан је да изврши сав Закон. 4 Одвојили сте се од Христа, ви који хоћете да постанете праведни пред Богом вршењем Закона; отпали сте од милости. 5 Јер ми, вођени Духом, по вери жељно ишчекујемо праведност којој се надамо. 6 Наиме, у Христу Исусу ништа не вреди ни обрезање, ни необрезање, него вера која делује кроз љубав.
7 Добро сте трчали; ко вас је спречио да будете послушни истини? 8 Тај подстицај не долази од Бога који вас позива. 9 Мало квасца укисели све тесто. 10 Поуздајем се у вас у Господу да ни ви нећете другачије мислити. А онај који вас збуњује, поднеће казну.
11 Али ако ја, браћо, проповедам да је обрезање неопходно, зашто сам још увек прогоњен? У том случају говор о крсту не би представљао никакву препреку. 12 О, кад би се ушкопили ти што вас збуњују!
13 Браћо, позвани сте да живите у слободи, али не дозволите да ваша слобода буде изговор да удовољавате грешној природи, него љубављу служите једни другима. 14 Јер сав Закон налази своје испуњење у једној јединој заповести: „Воли ближњега свога као самога себе.“ 15 Ако се, дакле, међусобно уједате и изједате, пазите да се не истребите.
Захтев за знаком
16 Неком приликом приступе Исусу фарисеји и садукеји. Искушавали су га тако што су од њега тражили да им да̂ знак с неба. 2 Исус им је одговорио: „Кад падне вече, ви говорите: ’Биће ведро, јер је небо црвено.’ 3 А ујутро: ’Данас ће бити невреме, јер је небо црвено и мутно.’ Ви по изгледу неба знате да процените какво ће бити време, а нисте у стању да препознате знаке овога времена. 4 Зли и прељубнички нараштај тражи знак, али му се неће дати други знак, осим знака Јоне.“ Тада их је напустио и отишао.
Фарисејски и садукејски квасац
5 Ученици су отпловили на другу страну, али су заборавили да понесу хлеб. 6 Исус им рече: „Пазите и чувајте се фарисејског и садукејског квасца!“
7 А они су расправљали међу собом говорећи: „Ово је рекао, јер нисмо понели хлеб.“
8 Исус, схвативши то, рече им: „Маловерни, шта расправљате међу собом како немате хлеба? 9 Зар још увек не разумете и не сећате се оних пет хлебова на пет хиљада људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 10 А оних седам хлебова на четири хиљаде људи? Колико сте кошара преосталог хлеба сакупили? 11 Па, како онда не разумете? Ја вам нисам говорио о хлебу него: ’Чувајте се фарисејског и садукејског квасца.’“ 12 Тада су схватили да им није рекао да се чувају хлебног квасца, него учења фарисеја и садукеја.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.