Book of Common Prayer
Хоровођи на жичаним инструментима. Давидов.
61 Боже, чуј мој вапај;
молитву ми добро почуј.
2 Ја те зовем са крајева земље
док ми срце клоне;
поведи ме на стену од мене вишу.
3 Јер ти си ми уточиште,
моћна кула испред противника.
4 У шатору твоме
довека бих да пребивам,
уточиште да ми буде
заклон твојих крила. Села
5 Јер ти си, Боже, чуо завете моје;
дао си ми наследство оних који стрепе од имена твога.
6 Цару дане на дане надодај,
година његових нека буде од нараштаја до нараштаја.
7 Нека га има довека пред Богом,
одреди му и милост и верност, нека га чувају.
8 Имену ћу твоме зато славопој да певам довека;
да испуним завете своје дан за даном.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
62 Само у Богу душа моја почива,
од њега је спасење моје.
2 Само он је стена моја и спасење моје;
заклон мој, ништа мене неће уздрмати.
3 Докле ћете се обрушавати на човека?
Побиће вас, све вас,
попут зида накривљеног
и ограде полегнуте.
4 Зацело, договорише се
са висина његових да га оборе.
Они воле лаж,
па устима својим благосиљају,
а нутрином својом проклињу. Села
5 Само се у Богу смири, душо моја,
јер је од њега надање моје.
6 Само он је стена моја
и спасење моје;
заклон мој,
мене неће уздрмати.
7 Од Бога је спасење моје
и слава моја;
стена снаге моје,
уточиште моје је у Богу.
8 У њега се уздај увек, народе;
пред њим срце своје изливајте,
Бог је наше уточиште. Села
9 Само су дах потомци људи,
лаж су потомци човекови;
на теразијама мерени заједно
они су од даха лакши.
10 Не уздајте се у отимачину
и у грабеж ташту наду не стављајте;
а богатство када се умножи,
срцем се за њега не везујте.
11 Бог је једно објавио,
а две ствари ја сам чуо:
да је сила једино Божија,
12 да је милост једино Господња;
јер, ти узвраћаш човеку
по делу његовом.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
68 Нека Бог устане,
нека се разиђу његови душмани!
Нека се разбеже пред њим они што га мрзе!
2 Развеј их попут дима развејаног;
нек пропадну зликовци пред Богом
као восак истопљен у ватри.
3 А праведни нека се радују,
нек пред Богом кличу,
нек ликују у весељу.
4 Певајте Богу,
певајте славопој његовом имену;
уздигните оног што на облацима јаше.
Његово је име Господ,
ускликните пред њим.
5 Отац сирочади и судија удовица –
то је Бог у свом светом Пребивалишту.
6 Бог усамљенима даје да у кући живе,
заточене води благостању,
а бунтовници боравиће у спарушеној земљи.
7 Боже, кад си ишао испред свог народа,
када си ступао пустињом, Села
8 земља се тресла, небеса су пљуштала,
пред Богом, Богом синајским,
пред Богом, Богом Израиљевим.
9 Боже, обиље си кише послао наследству своме;
уморно је оно било, а ти си га ојачао.
10 Живаљ твој се онде настанио,
снабдеваш убогог добрима својим, Боже.
11 Господ објављује,
а жена што носе вести велико је мноштво.
12 Цареви и војске беже ли беже,
а лепотица куће плен раздељује.
13 Ако и легнеш између торова,
ти си голубица крила обложених сребром,
и перја светлуцаво златног.
14 Кад Свемоћни распрши цареве у земљи,
паде снег на Салмону.
15 Гора Божија васанска је гора,
гора с врховима васанска је гора.
16 Зашто завидно гледате, о, горе,
врхове горе коју Бог жели за боравиште своје;
где ће Господ зацело довека да пребива?
17 Божијих је кола на хиљаде,
на многе хиљаде;
а Господ је међу њима,
на Синају, у светости.
18 Ти се попе на висину,
поведе робље силно,
прими дарове од људи,
па чак и од бунтовника;
да пребиваш тамо,
Господе Боже.
19 Благословен да је Господ,
што терете наше дан за даном носи,
Бог нашег спасења. Села
20 Бог наш Бог је дела спасоносних,
од Господа Бога избављење је од смрти.
21 Зацело ће Бог разбити главу својих противника,
и космато теме оног који живи у својим гресима.
22 Господ каже: „Са Васана вратићу их,
из дубина мора вратићу их,
23 па да ти нога гаца у крви
и језик твојих паса добије свој део од твојих противника.“
24 Видеше поворке твоје, Боже;
поворке Бога мога, мога цара ка Светињи.
25 Напред су ишли певачи, потом свирачи,
а у средини су девојке ударале даире.
26 Благосиљајте у зборовима Бога Господа,
ви са врела Израиљева!
27 Ено, млади Венијамин предводи их,
главари Јуде са мноштвом,
главари Завулона и главари Нефталима.
28 Твој Бог снагу ти је одредио;
покажи снагу своју, Боже, што си за нас деловао.
29 Због твог Дома у Јерусалиму
цареви ће ти дарове доносити.
30 Запрети зверима у трсци,
крду бикова међу теладима народа;
па нек се понизе и донесу комаде сребра,
а он ће расути народе што у рату уживају.
31 Доћи ће изасланици из Египта,
Куш журно пружа руке своје Богу.
32 О, царства земаљска, певајте Богу;
певајте славопој Господу; Села
33 ономе што јаше небом, древним небесима!
Ено, он тутњи гласом својим, гласом силним.
34 Препознајте силу Божију над Израиљем,
величанство његово
и његову силу у небесима.
35 Ти си страшан, Боже, у Светилишту своме;
Бог Израиљев са̂м даје силу и снагу народу.
Благословен да је Бог!
14 И ово је пролазност која се дешава на земљи: има праведника којима се дешава по делима неправедника, а има неправедника којима се дешава по делима праведника. Али, кажем, и то је пролазно. 15 Тако сам хвалио уживање, јер за човека нема бољег под капом небеском него да једе и пије, да срећан буде; то да га прати у труду његовом кроз дане живота његовог, који му је Бог дао под капом небеском.
16 Зато сам се срцем предао да упознам мудрост, да видим достигнућа што су на земљи остварена – иако због њих некоме ни ноћу ни дању сан на очи не долази – 17 размислио сам о свим Божијим делима: човек не може да докучи урађено под капом небеском. Он трага с трудом али не налази. Макар мудар тврдио да је зна, ипак није кадар да то докучи.
Једнака судбина за све
9 Дакле, свему томе сам се срцем предао, да све то разјасним. Јер, и праведан и мудар су са својим делима у Божијој руци. Вољен или омражен – човек не зна ништа од онога што га чека. 2 Свима је иста судбина: праведном као и неправедном, добром и чистом као и нечистом, ономе који жртвује, као и ономе који не жртвује,
доброме као и грешноме,
ономе који се заклиње,
као и ономе који се боји заклињања.
3 Ово је зло у свему што се чини под капом небеском: свима је иста судбина, а и срце људи је пуно зла. Лудост је у њиховом срцу док год су живи, а након тога умиру. 4 Ко год је међу свим живима има наду, јер је и живом псу боље него угинулом лаву.
5 Живи знају да ће умрети,
а умрли не знају ништа;
награде за њих више нема
јер је ишчезнуо спомен на њих.
6 Одавно су пропале њихове љубави,
мржње и зависти,
немају више удела довека
у свему што се дешава под капом небеском.
7 Хајде, радосно хлеб свој једи, пиј своје вино с милином у срцу, јер је Бог већ прихватио дела твоја! 8 Нека ти одећа увек бела буде и нека ти уља на глави увек буде. 9 Са женом коју волиш уживај кроз све дане свог пролазног живота који ти је дан под капом небеском у свим твојим пролазним данима. Јер ти је то награда у животу за твој труд који улажеш под капом небеском. 10 Чега год ти латиле се руке, чини колико можеш, јер нема деловања и расуђивања, знања и мудрости у Свету мртвих[a] у који идеш.
21 Сада ми реците, ви што хоћете да се подложите Закону: зар не чујете шта Закон говори? 22 Написано је да је Авра̂м имао два сина. Једнога је родила робиња, а другога слободна. 23 Али онај којег је родила робиња, рођен је на природан начин, а онај кога је родила слободна, на основу Божијег обећања.
24 Све је то сликовито речено, а значи ово: ове две жене представљају два савеза. Први је са горе Синај и он рађа за ропство, и то је Агара. 25 Агара представља гору Синај у Арабији, која одговара данашњем Јерусалиму, а он је заједно са својом децом у ропству. 26 Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка. 27 Јер је написано:
„Радуј се, нероткињо, која не рађаш,
подврискуј кличући,
ти што муке порођајне не трпиш,
јер више деце има самотна,
него она која има мужа.“
28 Ви сте, браћо, попут Исака, деца обећања. 29 Но, као што је онај који је рођен на природни начин гонио онога који је рођен на основу обећања Духа, тако је и данас. 30 Али, шта Писмо каже:
„Отерај слушкињу и њеног сина,
јер син слушкиње неће делити наследство
са сином слободне.“
31 Зато, браћо, нисмо деца робиње, него деца слободне.
Исус исцељује многе
29 Исус је отишао оданде и дошао до Галилејског језера. Попео се на једно брдо и тамо сео. 30 Тада је много народа дошло к њему, а међу њима много хромих, слепих, богаља, немих и много других. Положили су их до његових ногу, а он их је излечио. 31 Народ се дивио, па је, гледајући да неми говоре, да су богаљи исцељени, да хроми ходају и да слепи гледају, дао хвалу Богу Израиљеву.
Исус храни четири хиљаде људи
32 Исус позва к себи своје ученике, и рече им: „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. Ја, пак, нећу да их отпремим гладне, да не малакшу на путу.“ 33 А ученици му одговоре: „Одакле нам у овој пустари толико хлеба да се нахрани оволико мноштво?“ 34 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“ Они му рекоше: „Седам хлебова и нешто рибица.“ 35 Тада је Исус заповедио народу да поседа по земљи. 36 Онда је узео седам хлебова и оне рибице, захвалио Богу, те разломио хлебове и додавао их ученицима, а ученици народу. 37 Сви су јели и наситили се и још су покупили седам пуних котарица преосталих комада. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде мушкараца, не рачунајући жене и децу. 39 Потом је послао народ кући, ушао у бродић и отишао у крајеве магаданске.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.