Book of Common Prayer
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма.
55 Послушај, Боже, молитву моју;
од моје се молбе не сакривај.
2 Добро ме почуј и услиши ме.
Неспокојан сам и сметен у жалопојци својој;
3 од гласа противника,
због притиска зликовца,
јер навалише на мене невољу
и у гневу замрзеше ме.
4 У мени је срце моје устрептало
и смртни ужас на мене је пао.
5 Страх и стрепња дошли су на мене,
језа ме је опхрвала.
6 Говорим: „Ко ће ми дати крила голубице?
Ја бих да одлетим и скрасим се.
7 Баш далеко ја бих одлетео,
скрасио се у пустињи. Села
8 Похитаћу у склониште своје,
због ветра што ковитла и због олује.“
9 Смети их, Господе,
језик им расцепи;
јер видим насиље
и сукоб у граду.
10 Дан и ноћ зидине му обилазе,
у њему су злоба и страдање.
11 У њему је разарање,
с тргова му не нестају тлачење и превара.
12 Јер није непријатељ тај који ме вређа –
ја бих то претрпео;
ни онај што ме мрзи није тај који ми чини шта велико –
од њега бих се ја сакрио;
13 већ ти – човек мени раван –
пријатељ мој блиски који ме познаје;
14 са ким сам се радо саветовао,
у Дом Божији ишао у мноштву.
15 Смрт нека их заскочи;
у Свет мртвих нека живи оду,
јер је зло тамо где бораве,
у њима самима.
16 Ја ћу Бога да зазовем
и Господ ће да ме спасе.
17 Јадаћу се, уздисаћу увече, ујутро и у подне;
и он мој глас чуће.
18 Откупиће у миру душу моју
из боја против мене,
јер је много оних
што ми се противе.
19 Чуће Бог,
понизиће их онај што столује од давнина; Села
оне што се не мењају
и који се Бога не боје.
20 Своју руку диже на оне с којима је у миру,
свој савез раскида.
21 Уста су му мека као масло,
а рат му је у срцу;
речи су му од уља мекше,
а ипак су мачеви исукани.
22 На Господа товар свој пребаци
и он ће те подржати;
праведнику неће дати
никад да се затетура.
23 А ти ћеш их, Боже, оборити у ждрело, у јаму;
крволоци и варалице ни половину својих дана доживети неће.
А ја се у тебе уздам.
Давидов.
138 Хвалићу те од свег срца,
пред боговима певаћу ти славопоје!
2 Клањаћу се у Дому светости твоје;
хвалићу име твоје за милост твоју и истину твоју;
за обећање твоје, за реч твоју
што је изнад свег имена свога диже.
3 На дан када сам вапио, ти си ме услишио;
смелост си ми дао, душу ојачао.
4 Нек те хвале, о, Господе, сви цареви земље,
када чују речи твојих уста!
5 Опеваће путеве Господње,
јер је слава Господња велика.
6 Узвишен је Господ али гледа пониженог,
а бахатог надалеко препознаје.
7 Макар се и нашао усред невоље,
живот ћеш ми сачувати;
на бес мога противника испружићеш руку своју,
спашће мене десна рука твоја!
8 Господ ће ме осветити!
О, Господе, милост твоја је довека;
дела својих руку не напуштај!
Хоровођи. Давидов Псалам.
139 О, Господе, ти ме проничеш
и теби сам познат!
2 Знаш ме и кад седим и кад стојим,
познајеш ми мисли издалека.
3 Посматраш ме док ходам, док лежим,
и свестан си свих мојих путева.
4 Елем, још ми речи на језику нема,
а ти, ето, о, Господе, познајеш баш сваку!
5 Обухваташ ме и спреда и страга,
руку своју на мене полажеш.
6 Чудесно ми је то сазнање, узвишено,
немоћан сам да га схватим!
7 Од твог Духа где да одем?
Од твог лица куда да побегнем?
8 Дигнем ли се до небеса – ти си тамо;
спустим ли се у Свет мртвих – и тамо си!
9 Винем ли се зориним крилима
и преселим на крај мора;
10 и тамо ме рука твоја води,
придржава ме десница твоја.
11 Све и да кажем –
„Тама ће ме свакако прекрити,
светло око мене ко ноћ ће постати“ –
12 од тебе ме ни тама не скрива
и ноћ попут дана сија,
јер и тама ти је као светло!
13 Да, ти си ми нутрину створио,
саткао ме у утроби мајке моје!
14 Хвалићу те што сам такав саздан,
запањујуће диван,
што су ти дела чудесна;
а душа је моја тога добро свесна.
15 Моје кости теби нису сакривене биле,
док сам био стваран на тајноме месту;
док сам био обликован у дубини земље.
16 Очи су ме твоје ко заметак гледале;
у твојој су књизи записани дани моји одређени,
а да још ни један од њих постојао није!
17 И како су ми драгоцене твоје мисли, Боже!
Како их је много кад се зброје!
18 Да их бројим,
више их је него песка;
а када се пробудим,
још увек сам са тобом.
19 О, Боже, кад би хтео зликовца да смакнеш!
Одлазите од мене, крвници!
20 Они против тебе сплеткаре,
лажи о теби шире твоји противници.
21 О, Господе, зар да не мрзим те што тебе мрзе?
Богобораца се гнушам!
22 Мржњом крајњом ја их мрзим!
Душмани су они моји!
23 Проникни ме, о, Боже! Срце ми упознај,
окушај ме, забринуте мисли моје сазнај!
Богатство је пролазно
8 Ако у околним областима видиш да се тлачи сиромах и изврћу право и правичност, не чуди се тој ствари. Јер и над високим има ко је виши, а над њима бдије узвишенији. 9 Добробит од земље је за сваког, јер и самом цару се служи од њиве.
10 Ко год воли сребро, сребром неће бити задовољан;
ни зарадом онај што богатство воли.
И то је пролазно.
11 Где је много имовине,
много је и оних што је троше.
У чему је онда добит њеним газдама
осим што је својим очима гледају?
12 Трудбенику је сладак сан
било да је мало или много јео;
а богатство богатоме
миран сан не пружа.
13 Видео сам да под капом небеском постоји зло големо:
богатство нагомилано за беду власнику своме.
14 Елем, пропало је то богатство у пословима лошим,
па такав рођеном сину ништа
не оставља у рукама својим.
15 Какав је из мајчине утробе изашао – го –
вратиће се какав је и дошао.
И ништа у рукама својим од свог труда
неће узети и понети.
16 И ово је зло големо:
какав је дошао, такав ће и отићи.
И у чему је корист за њега
што се мучио у ветар?
17 Стварно, јео је суморан кроз све дане своје,
узнемирен, веома болестан и срдит.
18 Ето, видео сам нешто добро и корисно за човека: да једе и пије, да ужива добро свег свог труда којим се мучи под капом небеском за мало дана свог живота које му је Бог дао да су његови. 19 Сваком човеку коме је Бог дао иметак и богатство, дао је и овлашћење да од тога једе, да прими своју награду и буде срећан у свом труду – и то је Божији дар. 20 Јер, он се не сећа често дана свог живота, јер га Бог заокуља радостима његовог срца.
23 Пре него што је дошла вера, Закон нас је чувао као затворенике за веру која је имала да се објави. 24 Тако је Закон постао наш одгојитељ за Христа, да бисмо вером стекли праведност пред Богом. 25 Али, пошто је наступила вера, нисмо више под стегом одгојитеља.
26 Стога сте сви деца Божија посредством вере у Христа Исуса. 27 Јер, сви ви који сте се у Христа крстили, у Христа сте се обукли. 28 Зато нема више ни Јеврејина ни Грка, ни роба ни слободнога, нема више ни мушко ни женско, јер сте сви једно у Христу Исусу. 29 Ако, дакле, припадате Христу, онда сте Авра̂мово потомство, наследници по обећању.
4 Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. 2 Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. 3 Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. 4 А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, 5 да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца Божија. 6 А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ 7 Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.
8 Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. 9 А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? 10 Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. 11 Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.
Исус поучава о унутрашњој чистоћи
15 Тада неки фарисеји и зналци Светог писма из Јерусалима приступе Исусу, па га упитају: 2 „Зашто твоји ученици крше предање наших старих? Они, наиме, не перу руке пре јела!“ 3 Исус им узврати: „А зашто ви кршите Божију заповест због својих уредаба? 4 Јер Бог је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи оца или мајку, нека се погуби.’ 5 А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним је жртвени принос Богу“’ – 6 тај онда не треба да се стара о своме оцу. Тако сте укинули Божију реч ради вашег предања. 7 Лицемери! Добро је пророковао Исаија о вама, рекавши:
8 ’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
9 Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’“
10 Затим је позвао народ и рекао: „Слушајте и разумите! 11 Човека не чини нечистим оно што улази у уста, већ оно што излази из уста. То га чини нечистим!“ 12 Тада су му приступили његови ученици и рекли му: „Знаш ли да су се фарисеји увредили када су чули оно што си рекао?“ 13 А Исус им одговори: „Свака садница коју није посадио Отац мој небески биће искорењена. 14 Пустите их. Они су слепци који воде слепе. А ако слепац води слепога, обојица ће пасти у јаму.“ 15 Петар му рече „Објасни нам ову причу.“ 16 А Исус рече: „Зар и ви још увек не разумете? 17 Не схватате ли да све што улази у човекова уста одлази у стомак и потом се избацује напоље? 18 А оно што излази из уста, то извире из срца. То чини човека нечистим. 19 Јер из срца излазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочења, погрдне речи. 20 То чини човека нечистим, а јести неопраним рукама – то човека не чини нечистим.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.