Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
40 Стрпљиво сам чекао на Господа,
и он се пригнуо и чуо ми вапај.
2 Подигао ме је из јаме очаја,
из глиба блатњавог,
ноге ми је поставио на стену,
и учврстио кораке моје.
3 У уста ми је ставио нову песму,
хвалоспев Богу нашем.
Многи ће то видети, бојати се,
и поуздати се у Господа.
4 Благо човеку који се узда у Господа,
а не окреће се охолима,
или онима што иду за преваром.
5 Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
којима нема броја.
6 Жртве и приносе ниси пожелео,
али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
и жртвама за грех ниси уживао.
7 Тада рекох: „Ево, долазим,
јер је тако написано за мене у свитку.
8 Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
Закон је твој у мом срцу.“
9 Објављујем праведност у великом збору,
устима својим то не браним, Господе,
и ти то знаш.
10 Праведност твоју не кријем у срцу,
већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.
11 Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
нека ме милост и верност твоја штите довека.
12 Јер окружише ме невоље небројене,
безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
па ме срце моје издаје.
13 Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
У помоћ ми пожури, Господе!
14 Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
ти што им је мила невоља моја.
15 Нека се запање над срамотом својом,
ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
16 Нек ликују и нек се радују у теби
сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
„Велик је Господ!“
17 А ја сам сиромах и убог,
нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
О, мој Боже, не оклевај!
Хоровођи, уз жичане инструменте. Давидова поучна песма, када су Зифејци дошли Саулу и рекли: „Не крије ли се Давид код нас?“
54 Боже, именом ме својим спаси
и снагом ме својом ти одбрани.
2 Боже, чуј молитву моју;
речи уста мојих послушај.
3 Јер, против мене устају туђинци;
моју душу траже бездушници;
они Бога немају пред собом. Села
4 Гле, Бог ми је помоћник;
Господ је међу онима што ми душу подупиру.
5 Вратило се зло мрзитељу моме;
ти их сатри у верности својој.
6 Радо ћу ти жртвовати;
хвалићу име твоје, Господе,
јер је добро.
7 Јер оно ме је избавио из сваке невоље
и око ми победнички гледа противнике моје.
Хоровођи. Давидов Псалам, када му је, након посете Витсавеји, дошао пророк Натан.
51 По милости својој, Боже,
смилуј ми се;
по големом милосрђу своме,
обриши ми преступе.
2 Од кривице моје опери ме сасвим
и од греха мога очисти ме.
3 Преступа сам својих свестан,
преда мном је грех мој непрестано.
4 Теби, теби самом згрешио сам;
у очима твојим зло сам учинио.
Зато си праведан када проговориш,
и чист када судиш.
5 Гле, у кривици сам се и родио
и у греху зачела ме моја мајка.
6 Гле, мила ти је истина у срцу;
у нутрини учиш ме мудрости.
7 Очисти ме изопом да чист будем;
опери ме да од снега бељи будем.
8 Весеље и радост ми дај да слушам;
нек се обрадују кости које си смрскао.
9 Сакриј лице своје од греха мојих,
све кривице моје ти очисти.
10 Чисто срце створи мени, Боже;
у нутрини мојој постојан дух обнови.
11 Од себе ме не одбацуј
и од мене не узимај свога Духа Светог.
12 Радост свог спасења обнови у мени,
и духом вољним ти мене ободри.
13 Твојим путевима научићу преступнике
и грешници теби ће се вратити.
14 Од крвопролића ме ослободи,
Боже, Боже Спаситељу мој;
и клицаће мој језик о праведности твојој.
15 Господе, усне ми отвори;
и уста ће моја славу твоју да јављају.
16 Јер ти жртву не желиш, јер ја бих је принео;
не мили ти се свеспалница.
17 Богу је жртва дух потрешен;
потрешено и скрхано срце ти не презри, Боже.
18 Наклоношћу својом чини добро Сиону;
сазидај зидине Јерусалиму.
19 Тада ћеш се зажелети праведних жртава,
свеспалнице и паљених жртава;
тада ће ти на жртвенику принети бикове.
Испуни завете које си дао Богу
5 Пази на своје кораке када идеш у Дом Божији. Приступи да слушаш, јер је то боље од жртве безумника што не знају да зло чине.
2 Не брзај устима,
не срљај срцем
пред Бога са речима,
јер је Бог на небесима,
а ти си на земљи.
Зато не говори многе речи.
3 Јер сан долази од обиља рада,
а глас безумника од обиља речи.
4 А када даш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер Богу нису мили безумници. Испуни шта си се заветовао. 5 Боље је и да се не заветујеш него да се заветујеш, а не испуниш. 6 Не дај својим устима да те у грех воде и не реци пред весником[a] Божијим: „Ово је била несмотреност!“ Зашто да се Бог гневи на тебе и уништи дело руку твојих? 7 Јер као што је пролазност у обиљу снова, тако је и у многим речима. Зато – Бога се бој!
Улога Закона
15 Браћо, дајем вам пример из људског искуства; кад неко остави пуноправни тестамент, нико не може да га поништи, нити да му дода нешто. 16 Бог је, дакле, дао обећања Авра̂му и његовом потомству. Не каже „и потомцима“, у множини, него у једнини: „твоме потомству“, а то је Христос. 17 Тиме желим да кажем следеће: Бог је склопио савез са Авра̂мом, али Закон који је дошао четири стотине тридесет година након тога не поништава тај савез, нити укида његова обећања. 18 Јер, ако се наследство стиче вршењем Закона, онда више не потиче од обећања. Али Бог је дао наследство Авра̂му на основу обећања.
19 Чему онда служи Закон? Придодан је да покаже шта је преступ, док не дође Авра̂мов потомак коме је обећање дано, и уведен посредством анђела преко посредника. 20 Међутим, посредника нема где је само један, а Бог је један.
21 Противи ли се, дакле, Закон Божијим обећањима? Никако! Јер ако је Закон, који је дан, био у стању да донесе живот, онда би праведност долазила од Закона. 22 Али Писмо је прогласило све људе грешницима, да се на основу вере у Исуса Христа да̂ оно што је обећано онима који верују.
Исус хода по води
22 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. 23 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. 24 А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.
25 Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. 26 Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. 27 Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ 28 А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ 29 Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. 30 Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ 31 Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ 32 Када су ушли у бродић, ветар се умирио. 33 Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“
Излечења у генисаретском крају
34 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 35 Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. 36 Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.