Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
50 Господ, Бог Свевишњи, говори,
дозива земљу од изласка сунца
па до његовог заласка.
2 Од Сиона, савршено лепог,
Бог је заблистао.
3 Долази наш Бог и ћутати неће;
пред њим пламен гута,
око њега бучи непогода.
4 Он с висина позива небеса,
а и земљу, да суди свом народу:
5 „Окупите ми мој верни народ
што уз жртву савез са мном склопи.“
6 Небеса јављају његову праведност;
јер је са̂м Бог судија. Села
7 „Чуј, мој народе, говорићу,
о, Израиљу, против тебе сведочићу;
ја сам Бог, твој Бог јесам.
8 Не корим те због твојих жртава
и твојих свеспалница што су стално преда мном.
9 Не примам бика из твоје штале
и јарце из твојих стада.
10 Јер моја је свака шумска животиња,
стока са хиљаду гора.
11 Свака горска птица мени је позната,
припада ми што по пољу миче.
12 Да огладним, не бих теби казао;
јер су моји и свет и шта га испуњава.
13 Једем ли ја месо бикова
и пијем ли крв јараца?
14 Жртвуј Богу захвалницу,
испуни Свевишњем завете своје;
15 позови ме у дану невоље;
избавићу те, а ти ћеш ме прославити.“
16 А зликовцу говори Бог:
„Зашто прописе моје рецитујеш
и мој савез узимаш у уста?
17 Ти, који мрзиш укор,
и моје си речи одбацио од себе.
18 Кад видиш лопова, с њим под руку идеш,
ортачиш с прељубницима.
19 Злу препушташ уста своја,
језик ти се с клеветом уплео.
20 Седиш и оцрњујеш брата свога,
сина мајке своје оговараш.
21 Такве ствари си чинио,
а ја сам ћутао;
замишљао си ме себи равним;
а ја ћу те укорити,
случај свој ти редом предочити.
22 Размислите о овоме,
ви што Бога заборављате;
или ћу вас растргнути,
и неће бити избавитеља.
23 Мене слави ко жртвује захвалницу;
ко се пута држи
показаћу му Божије спасење.“
Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
59 Боже мој, ослободи ме од противника мојих;
склони ме од оних што се дижу против мене.
2 Од злотвора ме ослободи,
од крволока ме спаси.
3 Јер, ено, из потаје вребају ми живот;
моћници против мене покрећу невољу,
али не због преступа,
не због греха мога, Господе.
4 Без кривице моје они јуре, спремају се.
Подигни се, сусретни ме и примети!
5 А ти, Господе, Боже над војскама,
Боже Израиљев,
пробуди се да све народе казниш;
не смилуј се ниједном злотвору злобном. Села
6 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
7 Ено, устима брбљају,
а мачеви им на уснама,
јер говоре: „Ко још слуша?“
8 А ти им се, о, Господе, смејеш;
ти се ругаш свим тим народима.
9 Ти си моја снага, тебе ишчекујем;
јер Бог је мој заклон.
10 Бог милости ће ме срести,
даће ми Бог да ликујем
над мрзитељима својим.
11 Не убиј их,
да мој народ заборавио не би;
снагом својом распрши их и обори,
Господе, штите наш.
12 За грехе својих уста
и реч усана својих,
нека буду ухваћени у своме поносу,
због клетве и лажи што износе.
13 Сатри их у гневу,
сатри да их нема,
па да народ схвати да Бог влада
у Јакову до крајева земље. Села
14 Увече се враћају,
попут псета реже
и шуњају око града.
15 Распршени лутају за јелом,
ноћ пробдеју ако нису сити.
16 А ја ћу да певам о твојој сили,
веселићу се јутром због милости твоје;
јер си мој заклон,
уточиште у дану невоље.
17 Сило моја, славопој ти певам;
јер Бог је мој заклон,
Бог милости моје.
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Давидова песма поуздања у Бога. За поуку: када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Сове и када се Јоав вратио, па у Сланој долини побио дванаест хиљада Едомаца.
60 Одбацио си нас, Боже,
срушио нас, разгневио се.
Опорави нас!
2 Ти си земљу уздрмао,
расцепао си је;
раселине њене споји
јер је уздрмана.
3 Пустио си да твој народ види страхоту,
приморао да пијемо вино што опија.
4 Заставу си богобојазнима дао
да се због истине[a] развије. Села
5 Десницом нас својом спаси, услиши нас,
па да твоји миљеници избављени буду.
6 У свом Светилишту Бог је објавио:
„Заклицаћу, поделићу Сихем,
премерићу долину Сокота.
7 Мој је Галад, мој је Манасија;
Јефрем ми је кацига на глави,
а Јуда ми царско жезло.
8 Моав ми је корито за прање,
на Едом сам бацио сандалу;
Филистејо, због мене ускликни!“
9 Ко ће мене да отпрати у град утврђени?
А на Едом ко ће ме повести?
10 Нећеш ли ти, о, Боже,
који си нас одбацио,
па с војскама нашим, Боже,
више не корачаш?
11 Помоћ дај нам испред противника,
узалуд је људско избављење.
12 Силно ћемо ступати са Богом,
изгазиће наше противнике!
Хоровођи, „Радосница“. Псалам Давидов.
8 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Ти си хвалу себи
дао на небесима.
2 Са усана деце и дојенчади,
ти си себи моћ подигао
ради својих непријатеља;
да ућуткаш душманина и осветника.
3 Кад погледам твоја небеса,
које твоји прсти начинише,
месец и звезде које ти постави…
4 Шта је човек да га се сећаш,
шта ли син човечији да бринеш за њега?
5 Ти си га мало мањим од Бога учинио,
славом и чашћу њега си овенчао,
6 дела руку својих у власт си му дао,
њему под ноге све си покорио:
7 све овце и говеда,
и звериње пољско,
8 птице небеске, и рибе морске,
што пливају морским стазама.
9 О, Господе, наш Боже,
како је узвишено име твоје по свој земљи!
Хоровођи. Радосница потомака Корејевих. Псалам.
84 О, Господе над војскама,
дивно ли је боравиште твоје!
2 Чезне ми и копни душа
за двориштем Господњим!
Срце ми и тело кличу живом Богу!
3 Крај твојих жртвеника –
о, Господе над војскама,
Царе мој и Боже мој –
птица дом свој нађе
и ластавица гнездо своје,
у које птиће своје стави.
4 Како су блажени они што бораве у твом Дому,
они што те славе без престанка. Села
5 Како је блажен човек коме је у теби снага,
онај чије срце жели к теби да путује.
6 Они што пролазе сузном долином
чине је извором,
благослове јој рана киша носи.
7 Путују, и све су силнији,
док се свако не покаже Богу на Сиону.
8 О, Господе, Боже над војскама, чуј молитву моју!
Пригни ухо, о, Јаковљев Боже!
9 Штит наш погледај, о, Боже,
и запази лице свог помазаника.
10 Јер бољи је и један дан у твојим двориштима
него хиљаду других;
боље и да стојим на прагу Дома Бога мога,
него да боравим у шаторима злога.
11 Јер Господ Бог је и сунце и штит,
Господ даје и наклоност и част.
Не узима добро беспрекорним људима.
12 О, Господе над војскама,
благо сваком ко се у тебе поузда!
16 Још сам видео под капом небеском:
да на месту правде стоји неправедност
и на месту праведности стоји неправедност.
17 Казао сам у свом срцу:
„Бог ће да суди
и праведнику и неправеднику,
јер постоји прикладно време,
за сваку ствар и дело свако.“
18 Још сам казао у свом срцу у вези људи: „Бог их искушава, да увиде да су као стока, баш они сами.“ 19 Јер, судбина људи и судбина стоке је једнака судбина: умиру и они, а умире и она. У свима је исти дах и човек није бољи од стоке. Да, јер све је пролазно. 20 На исто место сви одлазе, јер су сви из прашине и сви се у прашину враћају. 21 Ко зна одлази ли горе дух људи, а дух стоке одлази ли доле, у земљу?
22 Схватио сам да за људе нема бољег него да се радују у свом послу, јер то им је дано. Елем, ко ће их вратити да виде како ће након њих бити?
Тлачење, мукотрпан рад, усамљеност
4 Опет сам размишљао о свем том тлачењу које се чини под капом небеском:
И гле, сузе потлачених,
а за њих нема тешитеља!
Нема тешитеља
за оне под силом руке тлачитеља.
2 Хвалио сам мртве,
оне већ преминуле
више него живе,
који су још у животу.
3 И од једних и од других
боље је ономе ко се родио није,
ономе који није видео злодело
које се чини под капом небеском.
Човек се не оправдава Законом него вером
3 О, неразумни Галати, ко вас је опчинио? Па пред вашим очима је Исус Христос насликан као разапети! 2 Хтео бих само да знам ово: јесте ли примили Духа вршењем Закона или тиме што сте поверовали у оно што сте чули? 3 Зар сте толико неразумни? Почели сте Духом, а сад завршавате телесношћу. 4 Зар сте узалуд толико тога искусили? Осим ако то није било узалуд. 5 Зар Бог који вам даје Духа и чини чудеса међу вама, чини то због тога што вршите Закон или зато што сте поверовали у оно што сте чули?
6 Исто тако је и Авра̂м „поверовао Богу, па му је то урачунато у праведност.“ 7 Знајте, дакле, да су они који верују Авра̂мово потомство.
8 Писмо је, ево, предвидело да ће Бог вером учинити праведнима незнабошце. Бог је, наиме, унапред објавио Авра̂му: „По теби ће бити благословени сви народи.“ 9 И као што је Авра̂м поверовао, те примио благослов, тако и они који верују примају благослов.
10 Јер, они који се ослањају на вршење одредби Закона – под клетвом су. У Писму је написано: „Проклет био сваки који не буде испуњавао све што је написано у књизи Закона, и вршио их.“ 11 Дакле, јасно је да вршењем Закона нико не може постати праведан пред Богом, јер, „Праведник ће живети од вере.“ 12 А Закон нема ништа заједничко са вером, јер, „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“
13 Међутим, Христос нас је откупио од клетве Закона, узевши на себе клетву ради нас. Написано је, наиме: „Проклет свако ко је обешен о дрво.“ 14 То је учинио да би многобошци примили Авра̂мов благослов посредством Христа Исуса, те да вером примимо обећање Духа.
Исус храни пет хиљада људи
13 Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. 14 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. 15 Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ 16 А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ 17 Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ 18 Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ 19 И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. 20 Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. 21 Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.