Book of Common Prayer
Псалам Давидов. Песма за посвећење храма.
30 Узвисујем те, Господе, јер си ме подигао,
ниси дао да се душмани нада мном радују.
2 Теби завапих, Господе, Боже мој,
и ти си ме исцелио.
3 Господе, из Света мртвих ти си ме извео,
моју си душу спасао од раке.
4 Запојте Господу, верни његови,
хвалите га, спомињите светост његову.
5 Јер гнев његов траје за трен,
а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
а јутро клицање.
6 У свом спокојству рекао сам себи:
„Никада ме ништа неће уздрмати.“
7 Милошћу си ме својом, Господе,
учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
свега ме је страх обузео.
8 К теби вапим, Господе,
од свога Бога тражим милост.
9 „Каква корист од моје смрти,
ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
Зар ће прах о твојој верности да прича?
10 Почуј, Господе, смилуј ми се,
буди моја помоћ, о, Господе!“
11 Мој си плач окренуо у коло,
скинуо си с мене рухо жалости,
и у рухо ме радости обукао.
12 Зато те душа моја слави без престанка.
О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!
Давидов. Поучна песма.
32 Благо ономе коме је опроштен преступ,
коме је покривен грех.
2 Благо човеку коме Господ не урачунава грех
и у чијем духу нема преваре.
3 Хтедох да прећутим, ал’ кости ми усахнуше,
јер дан читави у вапају сам проводио.
4 Јер дању и ноћу
рука ме је твоја тешко притискала,
снага ми је сахнула
као на летњој жези. Села
5 Тада признах теби грех свој,
и преступ свој нисам крио.
Рекох: „Признаћу Господу своје преступе.“
И ти си ми преступ греха опростио. Села
6 Зато нека ти се сваки верни моли
у времену кад се можеш наћи;
чак и потоп да јурне на њега,
силне воде сустићи га неће.
7 Ти си мени уточиште,
чувај ме од невоље;
ти ме заогрћеш радошћу избављења. Села
8 „Ја ћу те умудрити и поучити
којим путем ти ваља кренути;
савет ћу ти дати и над тобом бдети.
9 Не будите као коњ или мазга без разума,
који се кроте вођицама и уздом,
иначе ти неће прићи близу.“
10 Многи јади сналазе опакога,
а оног ко се узда у Господа окружује милост.
11 Радујте се у Господу,
веселите се, ви праведни,
кличите, ви с честитим срцем!
Књига Друга
Псалми 42–72
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
42 Као што кошута чезне за потоцима,
тако душа моја чезне за тобом, Боже.
2 Жедна ми је душа Бога, Бога живога.
Када ћу доћи и пред Богом се појавити?
3 Сузе су ми храна и дању и ноћу,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
4 Душа ми вене кад се сетим како сам ходио с многима,
предводећи их к Дому Божијем уз клицање и хвалоспеве,
с мноштвом које слави празник.
5 Што си ми клонула, душо моја,
и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља мог, Бога мог.
6 Клонула је душа у мени,
зато те спомињем из краја јорданског,
и с Ермона, на гори Мисару.
7 Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.
8 Дању Господ шаље своју милост,
а ноћу је песма његова са мном –
молитва Богу живота мог.
9 Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“
11 Што си ми клонула, душо моја,
што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
одбрани мој спор од безбожног света,
избави ме од човека подлог и неправедног.
2 Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
под тлаком непријатеља мога?
3 Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
да ме доведу на свету гору твоју,
и до места где ти пребиваш.
4 Приступићу тада к жртвенику Божијем,
к Богу радости и ужитка свог;
да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.
5 Зашто си ми клонула, душо моја,
зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
Спаситеља и Бога свог.
15 Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
16 Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
17 Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
18 Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
19 Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
20 Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
21 Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га,
и ако је жедан, напој га водом.
22 Јер ако тако чиниш, згрнућеш жар угљени на његову главу,
а Господ ће да ти плати.
23 Северац кишу доноси,
а језик оговарачки срдита лица.
24 Боље је седети на углу крова
него са женом свадљивом у заједничкој кући.
25 Што је студен вода души изнуреној,
то је добра вест из далеке земље.
26 Замућен извор и бунар зарушени
је праведник што тетура пред неправедником.
27 Није добро преждрати се меда
и људима на част није да част своју траже.
28 Град проваљен и без зида
је човек који не зна себе самог да обузда.
6 Побожност је, свакако, велика добит, ако је човек задовољан оним што има. 7 Ми, наиме, ништа нисмо донели на свет, па ништа са њега не можемо ни понети. 8 Зато, ако имамо храну и одећу, будимо тиме задовољни. 9 А они који хоће да буду богати, упадају у искушења, те их многе неразумне и штетне жеље уводе у клопку. Те жеље одвлаче људе у пропаст и уништење. 10 Јер похлепа за новцем корен је сваког зла. Неки су јој се предали, па одлутали од вере, и тако причинили себи много јада̂.
11 А ти, човече Божији, избегавај све то! Иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, благошћу. 12 Бори се у доброј битки вере, досегни вечни живот на који те је Бог позвао када си примерно исповедио своју веру пред многим сведоцима. 13 Налажем ти пред Богом, који свему даје живот, и Христом Исусом, који је сведочећи пред Понтијем Пилатом дао добро исповедање, 14 да држиш ову заповест без мане и беспрекорно до Дана када ће се појавити наш Господ Исус Христос. 15 Ово ће у своје време остварити блажени и једини Владар, Цар над царевима и Господар над господарима. 16 Он је једини бесмртан и борави у неприступачној светлости. Њега ниједан човек није видео, нити га може видети; њему нека је част и вечна сила. Амин.
17 Онима који су богати на овом свету заповедај: да се не узносе и не поуздају у несигурно богатство, него у Бога који нам све изобилно даје на уживање; 18 да чине добро; да буду богати добрим делима, дарежљиви, и спремни да деле. 19 Овако ће прикупити себи благо које ће бити чврст темељ за будућност, да задрже прави живот.
20 Тимотеју, чувај добро које ти је поверено, клони се световних испразних разговора и противречних тврдњи тобожњег „знања.“ 21 Неки су се томе приволели и тако отпали од вере.
Милост нека је са вама.
Исус објашњава причу о кукољу
36 Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ 37 Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. 38 Њива представља свет. Добро семе су поданици[a] Царства, а кукољ су поданици Злога. 39 Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. 40 И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. 41 Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, 42 па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.