Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
31 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим;
избави ме по својој праведности.
2 Пригни ухо своје к мени,
брзо ме избави,
буди ми стена, уточиште,
јака тврђава за моје спасење.
3 Ти си моја стена и тврђава,
ради свог имена води ме, усмеравај.
4 Извуци ме из мреже коју ми поставише,
јер ти си моја тврђава.
5 У твоје руке предајем свој дух,
откупи ме, Господе, верни Боже.
6 Мрзим служитеље безвредних идола;
поуздајем се једино у Господа.
7 Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
јер ти си видео моју муку;
ти си знао тескобу моје душе.
8 Ниси ме дао у руке душманину,
него си ми ноге поставио на пространо место.
9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
17 Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
18 Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.
19 Како је обилна доброта твоја,
коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
онима што у теби уточиште нађу.
20 Ти их скриваш у заклону свог лица,
од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
од језика који оптужују.
21 Благословен био Господ,
јер ми исказа дивну милост своју,
кад сам био у граду под опсадом.
22 Тада рекох узнемирен:
„Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
када сам завапио к теби.
23 Волите Господа, сви верни његови,
Господ чува оне који верују,
а охолима плаћа пуном мером.
24 Будите јаки и храбра срца,
сви ви што се надате Господу!
Давидов.
35 Осуди, Господе, моје тужиоце,
и војуј против мојих нападача.
2 Узми оружје и штит,
устани, помози ми!
3 Потегни копље дуго и кратко,
против оних који ме прогоне.
Реци мојој души:
„Ја сам ти спасење!“
4 Нек се постиде и осрамоте
они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
они што ми зло смишљају.
5 Нек буду као плева на ветру,
тако нек их Анђео Господњи гони,
6 нек је таман и клизав пут њихов,
кад их гони Анђео Господњи.
7 Без повода ми разапеше мрежу,
без разлога ми ископаше јаму.
8 Нек их снађе пропаст изненада,
нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
нек у њу падну на своју пропаст.
9 А моја ће се душа радовати у Господу,
веселиће се у његовом спасењу.
10 Све ће моје кости говорити:
„Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“
11 Иступају окрутни сведоци,
питају ме за оно што не знам.
12 За добро ми злом плаћају,
душу моју у беду гурају.
13 А кад су они били у болести,
у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
а молитва ми се у крило враћала.
14 Као за другом или братом,
шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
тако сам се у жалости свио.
15 А кад ја посрнем, они се радују,
скупљају се против мене бедници,
они које не знам раздиру ме непрестано.
16 Као безбожни злобно се ругају,
и зубима својим шкргућу на мене.
17 Докле ћеш то гледати, Господе?
Спаси ме од њихових напада,
и мој живот од младих лавова.
18 Хвалићу те у великом збору,
славићу те међу многим народом.
19 Не дај да се веселе нада мном
подмукли моји душмани,
да не намигују очима
они што ме без разлога мрзе.
20 Они не говоре о миру,
већ смишљају преваре
против мирних у земљи.
21 Уста своја разјапљују на мене,
и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“
22 Ти видиш то, Господе, не ћути!
Не удаљуј се, Господе, од мене.
23 Пробуди се, устани, ради мога права,
мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
24 Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
не дај да се они радују нада мном.
25 Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
Да не кажу: „Прогутали смо га!“
26 Нек се постиде и осрамоте
они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
који себе уздижу нада мном.
27 Нека кличу и радују се они,
којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
„Велик је Господ!
Мио му је напредак слуге његовог.“
28 Језик ће ми причати о праведности твојој,
поваздан ћу прослављати тебе.
Шеснаеста прича
19 Сине мој, послушај и мудар буди,
своје срце ти на пут усмери.
20 Не дружи се са онима што се вином опијају,
са онима који ждеру месо.
21 Јер, осиромашиће и пијаница и изелица,
мамурлук ће их обући у дроњке.
Деветнаеста прича
29 Ко то кука? Ко то јечи?
Ко се свађа? Ко то приговара?
Ко има ране безразложне
и коме су закрвављене очи?
30 Онима што се излежавају крај вина,
онима што иду да пробају вино измешано.
31 Не гледај вино док се румени,
док се светлуца у чаши,
док лагано клизи.
32 Као змија на крају уједа,
као отровница убада.
33 Чудне ће призоре да виде очи твоје
и срце говориће лудорије.
34 Бићеш као онај што лежи усред мора,
као онај што лежи наврх јарбола.
35 И рећи ћеш: „Ударили су ме, а болестан нисам,
тукли су ме, осетио нисам.
Када ћу се пробудити
да поново потражим пиће?“
Двадесета прича
24 Не завиди злима,
не пожели да си с њима;
2 јер у срцу своме смишљају насиље,
најављују уснама невољу.
Дужности старешина
17 Старешинама које добро обављају своју службу треба указивати част и плаћати их, нарочито онима који се труде око проповедања и поучавања. 18 Јер Писмо каже: „Не завезуј уста волу кад врше“ и „Раднику треба дати његову плату.“ 19 Не слушај тужбе против старешине, сем ако су потврђене изјавом двојице или тројице сведока. 20 Оне који греше укоравај пред свима, да би се остали бојали.
21 Заклињем те пред Богом и Христом Исусом и изабраним анђелима да слушаш ова упутства, без предрасуда. Такође, ништа не чини из пристрасности.
22 Не жури да положиш руке на кога, нити учествуј у гресима других; држи себе чистим.
23 Не пиј више само воду, него узимај и мало вина због стомачних тегоба и твојих честих слабости.
24 Греси неких људи су очевидни, и воде их на суд Божији. А има и оних чији ће се греси открити касније. 25 Такође су и добра дела видљива, а и када нису, не могу се сакрити.
Прича о горушичном зрну
31 Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичном зрну које човек узме и посеје на својој њиви. 32 Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“
Прича о квасцу
33 Испричао им је још једну причу:
„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“
Чему служе приче?
34 Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, 35 да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:
„Мој говор биће у причама,
објавићу што је сакривено од постанка света.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.