Book of Common Prayer
Давидова песма поуздања у Бога.
16 Чувај ме, о, Боже,
јер у теби је уточиште моје.
2 Кажем Господу:
„Ти си мој Господ,
без тебе ми нема добра.“
3 Узвишени су свети у земљи,
у њима ми је сва милина.
4 Многе муке стижу оне,
што за другим боговима хрле.
Зато нећу њима крвне жртве лити,
нити ће ми усне призивати им име.
5 Господ ми је баштина, моја чаша;
ти чврсто држиш мој део.
6 Земља ми је дана на пријатном месту;
како ли је дивна моја баштина!
7 Благосиљам Господа који ме саветује,
и у ноћно доба опомиње ме нутрина.
8 Господ ми је увек пред очима.
Пошто ми је он са десне стране,
ништа мене уздрмати неће.
9 Зато ми је срце усхићено,
а биће моје томе се радује;
цело моје тело почива спокојно,
10 што ми душу нећеш препустити Свету мртвих,
нити дати да твој верни трули.
11 Стазу живота ти си ми открио,
пун радости пред тобом ћу бити.
Вечне су дивоте у твојој десници!
Давидова молитва.
17 Чуј, Господе, праведности ради,
окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
јер на мојим уснама нема преваре.
2 Нек ми суд с твога лица дође;
твоје очи честитост нек виде.
3 Ти си мени испитао срце,
дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
али ништа тамо ниси нашао;
а ја реших да устима не згрешим.
4 По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
ја се чувам стаза насилника.
5 Одржи ми стопе на својим стазама,
да се моје ноге не оклизну.
6 Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
пригни ухо к мени, почуј моје речи.
7 Покажи милост своју чудесну,
ти што десницом својом избављаш оне,
који траже уточиште од својих злотвора.
8 Чувај ме као зеницу свог ока,
под сенку ме својих крила склони,
9 од опаких који ме нападају,
од душмана што ме опкољују.
10 Срце им је постало бездушно[a],
а уста им говоре узносито.
11 Они мене гоне, опкољују,
а очи им пажљиво гледају,
како да ме на тло оборе.
12 Као лав су што жуди да растргне,
као млади лав што вреба из потаје.
13 Устани на њих, Господе,
баци их на колена,
мачем ме својим избави од опаког!
14 Избави ме својом руком, Господе,
од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
и за потомство ће им још остати.
15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
кад се пробудим твога ћу се лика наситити.
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16 Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19 Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25 О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27 Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29 Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
Мудрост позива
8 Зар то мудрост не позива,
не диже ли разборитост глас свој?
2 Ено је на узвишицама, покрај пута,
на раскршћима се поставила;
3 на капијама, на улазима у град,
на улазним вратима она виче:
4 „Људи, вас дозивам
и глас дижем целом човечанству!
5 Разборитости се научите, лаковерни људи,
уразумите срце, неразумни.
6 Слушајте, јер ја објављујем драгоцене ствари,
честите ће бити изреке усана мојих.
7 Баш истину казиваћу
јер је злоба мрска уснама мојим.
8 Праведне су све речи мојих уста
и нема у њима изопачености и непоштења.
9 Све су оне јасне разборитом
и исправне онима што знање стичу.
10 Прихватите поуку моју, а не сребро,
изаберите знање пре него суво злато.
11 Јер је мудрост од драгуља боља
и сва јој уживања ни принети нису.
12 Ја, мудрост, с разборитошћу живим,
проналазим знање и домишљатост.
13 Богобојазност значи мрзети зло,
јер ја мрзим бахати понос,
пут злобе и уста покварена.
14 У мени је савет, поуздана мудрост.
У мени је умност, ја имам снагу.
15 Цареви владају уз моју помоћ
и владари деле правду.
16 Главари, кнезови и све праведне судије
владају уз моју помоћ.
17 Ја волим све који воле мене,
налазе ме сви који ме помно траже.
18 Част, иметак, трајно благостање
и праведност су са мном.
19 Од злата, од сувога злата је род мој бољи,
и добит моја боља од пробраног сребра.
20 Ја ходам путем праведности
и посред стаза правде,
21 да онима који ме воле дам наследство
и њихове ризнице напуним.
Уводни поздрав
1 Од старешине изабраној госпођи и њеној деци, коју у истини волим. И не само ја, него и они који познају истину, 2 због истине која живи у нама и биће са нама довека. 3 Милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Исуса Христа, Очева Сина, биће са нама у истини и љубави.
Живот у истини и љубави
4 Веома сам се обрадовао што сам међу твојом децом нашао оне који живе у истини, управо онако како смо примили заповест од Оца. 5 А сада те молим, госпођо: волимо једни друге. Ово ти не пишем као неку нову заповест, него заповест коју смо имали од почетка. 6 А ово је љубав: да живимо по његовим заповестима. А заповест је она коју сте чули од почетка: да живите у љубави.
7 Јер многе су се варалице појавиле у свету, који говоре да Исус Христос није дошао у телу. Ко год тако говори, он је варалица и антихрист. 8 Пазите да не изгубите оно око чега смо се ми трудили, него да примите пуну плату. 9 Ко не остаје у Христовом учењу, већ се удаљава од њега, нема Бога. Ко остаје у његовом учењу, он има и Оца и Сина. 10 Ако неко дође к вама, а не доноси вам ово учење, не примајте га у своју кућу, нити га поздрављајте. 11 Свако ко га поздравља, постаје саучесник у његовим злим делима.
Завршне речи
12 Имам још много тога да вам саопштим, али то нећу учинити папиром и мастилом. Надам се да ћу доћи к вама и да ћу усмено разговарати са вама, да се наша радост употпуни.
13 Поздрављају те деца твоје изабране сестре.
Исус – Господар суботе
12 Тих дана је Исус пролазио кроз житна поља. Била је субота. Његови ученици су били гладни, па су почели да тргају класје и да једу зрневље. 2 Када су фарисеји то видели, рекли су Исусу: „Погледај! Твоји ученици чине што не сме да се чини суботом.“ 3 Исус им одговори: „Зар нисте читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? 4 Он је ушао у Дом Божији и заједно са њима јео постављене хлебове које, по Закону, нису смели да једу ни он ни његови пратиоци, него само свештеници. 5 Или, зар нисте читали у Закону да свештеници у храму крше суботу, а ипак нису криви? 6 А ја вам кажем да се овде збива нешто важније од храма. 7 Када бисте знали шта значи: ’Милосрђе хоћу, а не жртву’, не бисте осудили невине. 8 Јер, Син Човечији је Господар суботе.“
Човек са усахлом руком исцељен у суботу
9 Исус је отишао оданде и ушао у њихову синагогу. 10 Тамо се нашао неки човек са усахлом руком. Фарисеји су упитали Исуса: „Да ли је допуштено лечити у суботу?“ То су га питали, намеравајући да га оптуже.
11 Исус им одговори: „Има ли таквог међу вама, који не би своју једину овцу прихватио и извадио ако би ова у суботу упала у јаму? 12 А колико је само човек вреднији од овце! Према томе, дозвољено је да се суботом чини добро.“
13 Онда рече човеку са усахлом руком: „Испружи своју руку!“ Човек испружи руку и она постаде здрава као и друга рука. 14 Тада фарисеји изађоше и већајући сковаше заверу како да убију Исуса.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.