Book of Common Prayer
א Алеф
119 Благо људима беспрекорног пута,
по Господњем Закону што живе.
2 Благо онима што се држе његових прописа,
што га траже целим срцем;
3 и неправду што не чине,
према стазама његовим што живе.
4 Своје си нам одредбе ти дао
да би их се предано држали.
5 О, када би моје стазе постојане биле,
да се твојих уредаба држим!
6 Ја се онда застидео не би,
све заповести твоје кад бих разматрао.
7 Честитог ћу срца хвалу теби дати,
кад правила праведности твоје будем научио.
8 Држаћу се твојих уредаба,
а ти мене сасвим не напуштај!
ב Бет
9 Како младић чистим пут свој да одржи?
Држећи се речи твоје.
10 Тебе тражим целим срцем својим,
не дај ми да лутам од твојих заповести.
11 Твоју реч сам у срце сакрио
да ти не бих сагрешио.
12 О, Господе, благословен ти си!
Поучи ме својим уредбама.
13 Уснама ја својим објављујем
сва правила уста твојих.
14 Радујем се путу прописа твојих
као да је сваковрсно благо.
15 На одредбе твоје мислим,
на путеве твоје пазим.
16 Уживам у уредбама твојим,
забораву реч ти не дам.
ג Гимел
17 Слузи своме благонаклон буди,
па да живим и реч твоју држим.
18 Очи ми отвори, па да гледам
у чудеса твојега Закона.
19 Ја сам дошљак на земљи,
заповести своје не скривај од мене.
20 Сатире се душа моја,
јер за правилима твојим стално жуди.
21 Ти бахате прекореваш, проклети су они
који застранише од заповести твојих.
22 Скини с мене ругања и презир,
јер се твојих прописа ја држим.
23 И главари заседају, против мене се договарају;
а твој слуга размишља о твојим уредбама.
24 Да, прописи су твоји
уживања моја, саветници моји.
Хоровођи: према Шеминиту. Псалам Давидов.
12 Спасавај, Господе,
јер нестаде верни,
ишчезнуше побожни
међу потомцима људи.
2 Свако вара свога ближњега,
усне њихове говоре ласкаво,
а у срцу другачије мисле.
3 Нек затре Господ усне превртљиве,
нек истреби језик хвалисави.
4 „Наш је језик, наша снага“ – кажу,
„усне су нам наша узданица.
Ко ће онда да влада над нама?“
5 „Ради сиромаха што су потлачени,
и убогога што стење под муком,
ја ћу сад устати – говори Господ –
спасење му дати за којим уздише.“
6 Речи Господње чисте су речи,
сребро каљено у пећи од глине,
седам пута оне су топљене.
7 Ти ћеш их, о, Господе, сачувати,
заувек нас штитити од тог нараштаја.
8 Опаки се неспутано шире унаоколо,
кад се зло велича међу потомцима људи.
Хоровођи. Псалам Давидов.
13 Докле више, докле, о, Господе?
Зар ћеш ме ти ваздан заборављати?
Докле ћеш од мене своје лице крити?
2 Докле више да се питам у души,
и сваки дан у срцу тугујем?
Докле ће душманин да буде нада мном?
3 Погледај, услиши ме, Господе,
Боже мој, очи ми просветли,
да у сан смртни ја не утонем,
4 да не каже непријатељ:
„Ја сам га надјачао“,
и противници не ликују нада мном.
5 А ја ћу се у твоју милост уздати,
твоме се спасењу у срцу радовати.
6 Певаћу Господу, јер ми је био добростив.
За хоровођу. Давидов псалам.
14 Безумник у свом срцу каже:
„Нема Бога!“
Дела су им опака и гадна,
нема никога да чини добро.
2 Господ с неба гледа потомке људи,
да види има ли разумнога,
таквога који тражи Бога.
3 Од Бога се сви одвратише,
покварени сви постадоше;
нема тога који чини добро,
таквога ниједнога нема.
4 Зар не знају сви ти зликовци,
да мој народ као хлеб прождиру,
а ни самог Господа не призивају?
5 Ту ће њих страх силни спопасти,
јер је Бог с родом праведничким.
6 Ругате се оном што убоги мисли,
али уточиште је њему у Господу.
7 Ко ће са Сиона дати спасење Израиљу?
Када Господ врати свој народ изгнани,
радоваће се Јаков,
веселиће се Израиљ.
Упозорење против безумља
6 Сине мој, ако јамчиш за ближњега свога
и руку си пружио туђинцу;
2 везан си речима уста својих,
обавезан својим обећањем.
3 Ти онда учини ово, сине мој, да слободан будеш,
јер си допао рукама свог ближњег:
Иди, понизи се
и салећи ближњег свог!
4 Не дај сна очима својим
и својим капцима да дремају.
5 Отми се као срна ловцу,
као птица из руку птичара.
6 О, лењивче, иди мраву,
сагледај његове путеве и постани мудар!
7 Он нема ни војводу,
ни заповедника, ни владара,
8 али спрема себи храну током лета,
током жетве скупља себи јело.
9 О, лењивче, докле ћеш да пландујеш,
када ћеш од сна да се пренеш?
10 Још мало снова, још мало дремежа,
још мало доконо да склопиш руке;
11 и доћи ће твоје сиромаштво као скитница
и немаштина као насилник.
12 Ништарија и покварењак се скита
и непоштено говори;
13 намигује својим очима,
подгуркује ногама,
упире прстима;
14 изопачености су му у срцу,
сваког часа смишља зло и уноси раздор.
15 Зато ће ненадано стићи његова пропаст,
у трену ће бити сломљен, а лека му неће бити.
16 Шест је ствари које Господ мрзи
и седам му се души огадило:
17 очи узносите,
језик лажљив,
руке које лију невину крв;
18 срце што смишља опаке науме,
ноге што срљају и на зло су брзе;
19 Лажљив сведок што лаже чим зине
и ко сеје раздор међу браћом.
Победоносна вера у Христа
5 Свако ко верује да је Исус Христос, рођен је од Бога, и свако ко воли Оца, воли и оног који је рођен од њега. 2 А да смо деца Божија, знамо по томе што волимо Бога и држимо се његових заповести. 3 Љубав према Богу значи ово: држати његове заповести. Његове заповести нису тешке, 4 јер сви који су рођени од Бога побеђују свет. А ово је средство наше победе: наша вера. 5 Ко побеђује свет, ако не онај који верује да је Исус Син Божији?
6 Он, Исус Христос, је онај који је дошао водом и крвљу. Не само водом, него водом и крвљу. А са̂м Дух сведочи о овоме, јер Дух је истина. 7 Тако, имамо три сведока: 8 Духа, воду и крв; а ово троје се слажу. 9 Ако верујемо људском сведочанству, знајмо да је Божије сведочанство веће. Ово је Божије сведочанство којим је Бог потврдио свога Сина: 10 ко верује у Сина Божијега има ово сведочанство у свом срцу, а ко не верује Богу, прави од њега лажљивца, јер није поверовао сведочанству којим је Бог потврдио свога Сина. 11 Ово је сведочанство: Бог нам је дао живот вечни и овај живот је у његовом Сину. 12 Ко има Сина има живот, а ко нема Сина Божијег, нема живота.
Исусов суд о савременицима
16 С ким ћу упоредити овај нараштај? Он је сличан деци која седе по трговима и довикују другој деци:
17 ’Свирали смо вам,
а ви нисте играли.
Јадиковали смо,
а ви нисте нарицали!’
18 Јер, дошао је Јован који пости и не пије вино, а они кажу: ’Опседнут је злим духом.’ 19 Дошао је Син Човечији, који једе и пије, а они кажу: ’Гледај изјелице и пијанице, пријатеља порезника и грешника!’ Ипак, мудрост се делима доказује.“
Тешко непокајаним градовима!
20 Тада је Исус почео да кори градове у којима су се догодила већина његових чуда, али се становници нису покајали:
21 „Јао теби, Хоразине! Јао теби, Витсаидо! Јер, да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су била учињена у вама, одавно би се већ покајали, седећи у кострети и пепелу. 22 Али ја вам кажем да ће Тиру и Сидону бити лакше на Судњи дан него вама. 23 А ти, Кафарнауме, хоћеш ли се до неба уздићи? До Света мртвих ћеш се срушити! Јер да су се у Содоми догодила чуда која су се догодила у теби, тог града би било све до данашњега дана. 24 Али ја вам кажем да ће земљи содомској бити лакше на Судњи дан него теби.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.