Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам. Песма.
66 Кличи Богу, земљо сва!
2 Певајте слави његовог имена;
славу му и хвалу дајте.
3 Реците Богу: „Како су страшна дела твоја!
Због велике силе твоје
пред тобом пузе твоји противници.
4 Сва ти се земља клања;
славопој певају теби,
славопој певају имену твоме.“ Села
5 Дођите и видите дела Божија,
страшна дела према потомцима људи.
6 Он од мора чини суву земљу,
па су воде прегазили ногом;
хајде да се тамо радујемо њему.
7 Снагом својом он довека влада;
његове очи на народе мотре,
па душмани нек се не уздижу. Села
8 Благосиљај нашег Бога, народе,
нек се чује глас хвале о њему;
9 о њему који нам живот у душу стави
и не даде ногама нашим да посрну.
10 Опробао си нас, Боже,
претопио нас као сребро што се топи.
11 У мрежу си нас довео,
терет си нам на бедра ставио.
12 Пустио си да нам човек врат зајаше,
прошли смо и кроз ватру и кроз воду,
али си нас довео до изобиља.
13 Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;
испунићу што сам ти се заветовао,
14 што су усне моје изустиле,
и што су ми уста у невољи мојој рекла.
15 Принећу ти товну стоку
на свеспалницу са ка̂дом овнова;
принећу ти и јунце и јарце. Села
16 Дођите и слушајте,
ви који се Бога бојите,
рећи ћу вам шта је души мојој учинио.
17 Њему сам вапио устима својим,
мој га је језик уздизао.
18 Да сам злобу у свом срцу пазио,
не би ме Господ услишио.
19 Заиста је Господ чуо,
на зов молитве моје се осврнуо.
20 Благословен да је Бог
што молитву моју није уклонио,
а ни милост своју од мене.
Хоровођи, уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
67 Смиловао нам се Бог и благословио нас,
лицем својим обасјао нас; Села
2 да би се на земљи знало за пут твој,
за спасење твоје у свим народима.
3 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
4 Нека се радују и нек се веселе људи,
јер праведно судиш народима
и водиш људе на земљи. Села
5 Нек те хвале народи, о, Боже,
нек те хвале сви народи.
6 Земља рађа својим плодовима;
благословио нас Бог, Бог наш.
7 Благословио нас Бог
да би га се бојали сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.
46 Бог нам је уточиште и сила,
трајни помоћник у невољи.
2 Не бојмо се, зато, кад се земља љуља,
кад се горе руше у дубине мора.
3 Ма, нек буче и пене се његове воде,
нек се горе тресу од његове силе. Села
4 Тече река и њене притоке,
граду Божијем радост доносе,
светом месту где Свевишњи живи.
5 Бог је усред њега, помаћи се неће,
Бог ће му помоћи у са̂м освит јутра.
6 Буне се народи, пропадају царства,
кад глас повиси земља се раствара.
7 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
8 Дођите, размотрите дела Господња,
који пустош по земљи оставља.
9 Он прекида ратове до на крај земље,
лук крши, копље прелама,
бојна кола огњу изручује.
10 Утихните и знајте да сам ја Бог,
узвишен међу народима,
узвишен на земљи.
11 С нама је Господ над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
Бог се открива Мојсију у горућем грму
3 Једном је Мојсије чувао овце Јотора, свога таста, мадијанског свештеника. Гонећи стадо по пустари, дође до Божије горе, до Хорива. 2 Ту му се укаже Анђео Господњи у пламтећем огњу из једног грма. Погледа он, кад оно, грм гори, али не сагорева. 3 Мојсије рече у себи: „Хајде да приђем и осмотрим ову чудну појаву, зашто грм не сагорева.“
4 Кад је Господ видео да прилази да осмотри, Бог га зовне из грма: „Мојсије, Мојсије!“
„Ево ме“ – одазва се Мојсије.
5 Бог му рече: „Не прилази овамо! Изуј обућу са својих ногу, јер је место на коме стојиш свето тло.“ 6 Он настави: „Ја сам Бог твога оца; Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.“ Мојсије на то заклони своје лице, јер се бојао да гледа у Бога.
7 Господ му опет рече: „Уистину сам видео невоље мога народа у Египту и чуо његов вапај због његових тлачитеља. Познате су ми његове муке. 8 Зато сам сишао да га избавим из руку египатских, те да их одведем из египатске земље у добру и пространу земљу, у земљу којом теку мед и млеко, у земљу Хананаца, Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца. 9 И ево, сад је вапај Израиљаца дошао к мени, а и лично сам видео како их Египћани тлаче. 10 А сад хајде да те пошаљем к фараону да изведеш мој народ, Израиљце, из Египта.“
11 Мојсије рече Богу: „Ко сам ја да идем пред фараона и да изведем Израиљце из Египта?“
12 Бог му рече: „Ја ћу бити с тобом, а ово ће бити знак да те ја шаљем: кад изведеш народ из Египта, служићете Богу на овој гори.“
18 Ви, наиме, нисте приступили опипљивој гори зажареној од огња, свој у тами, помрчини и олуји, 19 приликом чега се зачуо звук трубе и глас који је проговорио. Народ који је тај глас чуо, молио је да им се више не говори, 20 јер нису могли да поднесу заповест: „Ако и звер дотакне гору, биће засута камењем.“ 21 Тај призор је био тако страшан да је и са̂м Мојсије рекао: „Уплашен сам и дрхтим.“
22 Приступили сте, наиме, гори Сион и граду живога Бога, небеском Јерусалиму, те хиљадама анђела и свечаном збору. 23 Ви сте приступили Цркви првенаца чија су имена записана на небу, Богу који је судија свих људи, и духовима савршених праведника. 24 Ви сте приступили посреднику Новог савеза, Исусу, и шкропљеној крви која говори речитије од Авељеве крви.
25 Пазите да не ускратите послушност ономе који говори! Јер ако нису избегли казну они који су се оглушили о онога који их је опомињао на земљи, како ћемо избећи казну ми, ако се одвратимо од онога који нас опомиње с неба? 26 Његов глас је тада потресао земљу, а сада обећава: „Још једном ћу уздрмати не само земљу, него и небо.“ 27 А то „још једном“ указује на уклањање онога што је уздрмано, то јест, онога што је створено, да остане оно што се не може уздрмати.
28 И пошто примамо Царство које се не може уздрмати, захваљујмо Богу, те му са захвалношћу служимо да му угодимо, с поштовањем и страхом. 29 Јер, „Бог твој, огањ је који спаљује.“
17 А седамдесет двојица се вратише и са радошћу рекоше: „Господе, и зли духови нам се покоравају у твоје име!“
18 Исус им рече: „Гледао сам Сатану како пада с неба као муња. 19 Ево, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије и сваку непријатељску силу. Они вам никако неће наудити. 20 Нека вас не радује то што вам се зли дуси покоравају, него што су ваша имена записана на небу.“
21 Тада се Исус испуни радошћу по Светом Духу и рече: „Хвалим те, Оче, Господару неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио онима што су као мала деца. Да, Оче, јер ти је тако било по вољи. 22 Отац ми је све предао; и нико не зна ко је Син осим Оца, и нико не зна ко је Отац осим Сина, и оног коме Син хоће да открије.“
23 Онда се окренуо према ученицима и само њима рекао: „Блажене су очи, које гледају оно што ви гледате. 24 Кажем вам да су многи пророци и цареви желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују оно што ви слушате, али нису чули.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.