Book of Common Prayer
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Псалам Асафов.
80 О, Пастиру Израиља, чуј нас!
Ти што Јосифа си водио ко стадо!
Заблистај ти, што седиш над херувимима!
2 Устани у сили својој пред Јефремом, Венијамином и Манасијом.
Дођи и избави нас.
3 Обнови нас, о, Боже!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
4 О, Господе, Боже над војскама,
до када ћеш срдит бити,
а твој ти се народ моли?
5 Сузним хлебом ти их храниш,
сузама из чанка појиш.
6 Од нас си направио раздор међу комшијама нашим,
међу собом шегаче се душмани са нама.
7 О, Боже над војскама, поврати нас!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
8 Чокот си из Египта искоренио
и народе отерао да би га усадио.
9 Пред њиме си раскрчио и он се укоренио,
свуд по земљи пружио је жиле.
10 Хлад је његов брда засенио,
а лозама Божије кедрове.
11 До мора су се гранале његове лозе,
изданци његови све до Еуфрата.
12 Зашто си му срушио ограде
да га бере свако ко пролази путем?
13 Ровари га дивљи вепар,
глође га све што се по пољу миче.
14 Боже над војскама, молимо те, врати се!
Са небеса погледај и види,
побрини се за чокот овај;
15 за корен што си га десницом својом усадио
и младице што си себи ојачао.
16 Ето, сажежен је ватром и посечен,
они гину од прекорног лица твога.
17 Нека рука твоја буде над човеком деснице твоје,
над потомком људи којега си себи ојачао.
18 Тада се од тебе више одвратити нећемо.
Ти нас оживи, ми име твоје призивамо!
19 Обнови нас Господе, Боже над војскама!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
Хоровођи. За Једутуна од Асафа. Псалам.
77 Глас свој Богу дижем,
гласом својим вапим Богу и он ме услиши!
2 У дану невоље своје Господа сам тражио,
руке неуморно ноћу сам пружао.
Али душа моја неће утеху!
3 Спомињем Бога и јецам,
јадам се, а дух ми малакше. Села
4 Капке очне не даш ми да склопим!
Немиран сам, да причам не могу.
5 Мислим на минуле дане
и године давне.
6 Ноћу се сећам своје песме
па срцем својим размишљам
и духом својим испитујем.
7 Одбацује ли Господ довека?
Зар се неће опет приклонити?
8 Је ли му љубав довека ишчезла?
Је ли пропало обећање дано нараштају сваком?
9 Зар је Бог заборавио да се смилује
или је милосрђе своје у свом гневу угушио? Села
10 Рекао сам: „Ово је моја рана –
десница Свевишњег више није иста!“[a]
11 Спомињем дела Господња,
чуда твоја од старина памтим.
12 На сва дела твоја мислим,
разматрам то што си учинио!
13 О, Боже, у Светињи је пут твој!
Који је бог велик попут Бога нашег?!
14 Ти си Бог што чудеса чиниш,
силу своју обзнањујеш међу народима.
15 Свој си народ откупио снагом својом,
синове Јакова и Јосифа. Села
16 Кад те воде угледаше, Боже,
кад те воде угледаше,
скупише се, а дубине узбуркаше.
17 Облаци се провалише кишом,
из облака грмљавина дође
и севнуше твоје муње.
18 Пролом твога грома беше у вихору,
муње светом засветлише,
а земља се дрмала и тресла.
19 По мору је стаза твоја прошла,
прошао си немирним водама,
а стопама твојим трага нема.
20 Водио си свој народ ко стадо,
Мојсијевом и Ароновом руком.
Псалам Асафов.
79 О, Боже, туђинци су дошли у наследство твоје!
Опоганили су Дом твоје светости,
Јерусалим учинили рушевином!
2 Мртва тела твојих слугу
као храну птицама небеским су дали
и зверима земаљским тела твојих верних.
3 Крв њихову излили су око Јерусалима
као да је вода, и нико их сахранио није.
4 Својим комшијама постали смо ругло,
на подсмех смо и на презир својој околини.
5 Докле ћеш се гневити, Господе? До када?
Зар ће довека да гори пламен љубоморе твоје?
6 Јарост своју излиј на туђинце што те не познају
и на царства која твоје име не призивају!
7 Јер они су прождрали Јакова
и насеље му уништили.
8 Не памти нам пређашње кривице! Похитај!
Милосрђем својим пресретни нас
јер смо у великој беди!
9 Помози нам, о, Боже спасења нашега!
Избави нас ради свог имена славног!
Опрости нам грехе наше због имена свога!
10 Зашто да туђинци кажу:
„Где је њихов Бог?“
Дај да нам очи виде освету међу народима
због проливене крви слугу твојих.
11 Нек пред тебе допре јецај заточених,
па великом снагом својом спаси на смрт осуђене.
12 Освети се седмоструко по недрима комшијама нашим
презиром њиховим којим су те, Господе, презрели!
13 А ми, твој народ и стадо твоје паше,
у векове хвалићемо тебе!
Славу твоју јавићемо
сваком нараштају!
35 Ако твој брат, који живи уз тебе, осиромаши, те не може да се издржава, помози му; нека живи уз тебе као странац или дошљак. 36 Не узимај камату од њега, и не наплаћуј му више, него се бој свога Бога. Нека твој брат живи уз тебе. 37 Не позајмљуј му новац с каматом, и не наплаћуј му више за храну. 38 Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вам извео из Египта, да вам дам хананску земљу, и да вам будем Бог.
39 Ако осиромаши твој брат који је уз тебе, и прода се теби, не терај га да ради као роб. 40 Нека буде код тебе као најамник и као дошљак, па нека служи код тебе до опросне године. 41 Тада може да оде од тебе са својом децом, и да се врати у свој род и на посед својих предака. 42 Зато што су моје слуге које сам извео из Египта, не смеју се продавати као што се продају робови. 43 Немој господарити немилосрдно над њим, него се бој свога Бога.
44 Робове и робиње можете имати, али од народа који живе око вас. Њих можете куповати као робове и робиње. 45 Можете куповати и децу дошљака и странаца, који живе међу вама, или оне који су рођени у вашој земљи, и чије породице живе међу вама. Они могу да буду ваше власништво. 46 Можете их задржати у власништву за вашу децу после вас, да их наследе као трајно власништво. Они нека вам служе као робови, али над вашом браћом Израиљцима, нико да не господари немилосрдно.
47 Ако се странац или дошљак обогати, а твој брат осиромаши, па се прода странцу или дошљаку међу вама, или потомку из странчевог рода, 48 он има право да буде откупљен и након што се продао. Нека га откупи неко од његове браће, 49 или нека га откупи стриц, или стричев син, или неко од најближе породице. Уколико се обогати, он може да откупи самог себе. 50 Нека с купцем израчуна време од године када се продао, па до опросне године; цена за коју се продао одређиваће се према броју година. Време које је провео с власником нека му се рачуна као најамнику. 51 Ако остане још много година, он ће, према њиховом броју, платити цену за свој откуп. 52 Ако остане мало година до опросне године, он ће платити за свој откуп према њиховом броју. 53 Време које је провео с власником, нека му се рачуна као најамнику. Нека се не господари немилосрдно над њим на твоје очи.
54 Уколико не буде откупљен овако, он и његова деца биће ослобођени у опросној години. 55 Јер Израиљци су моје слуге, које сам извео из Египта. Ја сам Господ, Бог ваш!
9 Зато ми, од дана кад смо то чули, не престајемо да се молимо за вас, тражећи од Бога да вас испуни познањем његове воље у свој мудрости и разумевању духовних ствари. 10 Тада ћете моћи да живите достојно Господа, и да му у свему угодите, рађајући сваку врсту добрих дела и растући у познању Бога. 11 Стога, нека вас Бог оснажи сваком снагом која долази од његове славне силе, да би све могли да издржите стрпљиво. С радошћу 12 захваљујте Оцу који вас је оспособио да учествујете у ономе што је Бог припремио за свете у Царству светлости. 13 Он нас је избавио из власти таме и преместио нас у Царство свога љубљеног Сина, 14 у коме имамо откупљење, опроштење греха.
Приче о Царству Божијем
13 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. 2 Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. 3 Много им је говорио служећи се причама:
Прича о сејачу
„Гле, изађе сејач да сеје. 4 И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. 5 Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. 6 Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. 7 Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. 8 Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. 9 Ко има уши, нека слуша!“
Зашто Исус говори у причама
10 Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ 11 Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. 12 Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. 13 Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. 14 На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.
15 Јер је отврднуло срце овога народа,
уши су своје зачепили,
очи су своје затворили,
да очима не виде,
да ушима не чују,
да срцем не разумеју и обрате се,
да их ја исцелим.’
16 А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.