Book of Common Prayer
За хоровођу, по напеву „Љиљани“, синова Корејевих. Поука. Песма љубави.
45 Из срца ми теку речи умилне,
цару управљам своје стихове;
језик је мој писаљка хитрога писара.
2 Ти си лепши од свих потомака људи,
с твојих уста милост се прелива,
јер Бог те је благословио довека.
3 Уз бок припаши мач свој, јуначе,
у сјају и величанству своме.
4 Изјаши победнички у величанству своме,
за истину, кроткост и праведност;
нек десница твоја страшна дела покаже.
5 Нек стреле твоје зашиљене
пробију срце царевих душмана,
и народи нек падају под ноге твоје.
6 Твој је престо, Боже, у веке векова!
Жезло је правде жезло твога царства.
7 Волиш правду, а мрзиш неправду.
Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
више него твоје другове;
8 Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
из дворова од слоноваче харфом те веселе.
9 Ћерке царске твоје су дворкиње,
с десна ти царица стоји у офирском злату.
10 Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
заборави народ свој и дом оца свог.
11 Кад цар пожели лепоту твоју,
поклони му се, јер он је господар твој.
12 Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
богати људи тражиће твоју наклоност.
13 Сва славна, ћерка царева чека у соби,
у хаљини златом извезеној,
14 да је украшену доведу пред цара,
Девице је прате, другарице њене,
да и њих доведу пред тебе.
15 Доводе их радосно, с весељем,
те ступају у цареве дворе.
16 Твоји синови заузеће место очева твојих,
поставићеш их за кнезове по свој земљи.
17 Име ћу ти овековечити кроз сва поколења;
зато ће те народи славити у веке векова.
Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.
47 Сви народи, запљескајте длановима;
кличите Богу веселим узвиком!
2 Јер је страшан Свевишњи Господ,
цар велики над свом земљом.
3 Он нам је покорио народе
и људе под ноге наше.
4 Наследство је за нас одабрао,
понос за Јакова кога воли. Села
5 Подиже се Бог уз поклик;
Господ, уз звук трубе.
6 Певајте славопоје Богу,
певајте славопоје;
певајте славопоје цару нашем,
певајте славопоје.
7 Јер, Бог је цар целе земље;
певајте песму поучну.
8 Бог влада над народима,
Бог столује на престолу свом светом.
9 Племићи народа се окупљају,
са народом Бога Авра̂мовог;
Божији су штитови земље
и он је преузвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
48 Велик је Господ,
многе хвале вредан,
у граду Бога нашег,
на његовој светој гори.
2 Прелепа је њена висина,
радост је целе земље;
гора Сион, на ивицама севера,
град је великог цара.
3 Бог је у утврђењима својим,
за заклон је себе обзнанио.
4 Јер, гле, цареви су окупљени,
заједно напредују.
5 И кад су га видели, запањише се,
ужаснуше се и умакоше.
6 Трепет их је тамо обузео
и бол као породиљу.
7 Ветром са истока
скршио си лађе тарсиске.
8 Као што смо чули,
тако смо и видели
у граду Господа над војскама,
у граду Бога нашега,
Бога који га је довека основао. Села
9 Боже, усред Дома твога размишљамо
о милости твојој.
10 Попут твог имена, Боже,
слава ти прелази крајеве земље,
десница ти обилује праведношћу.
11 Гора Сион нека се радује,
нека се веселе Јудина насеља
због твојих прописа.
12 Обиђите Сион,
око њега корачајте,
куле му пребројте;
13 проверите његове зидине,
утврђења му прегледајте,
да поколењу новом
о томе причате.
14 Јер, ово је Бог,
наш Бог у веке векова;
он нас води и до смрти!
Браћа продају Јосифа
12 Једном Јосифова браћа оду да чувају овце свога оца код Сихема. 13 Израиљ рече Јосифу: „Не чувају ли твоја браћа овце код Сихема? Хајде да те пошаљем к њима!“
„Добро“ – одговори Јосиф.
14 Отац му онда рече: „Иди и види је ли све у реду с твојом браћом и овцама, па ми јави.“ Тако га је послао из хевронске долине.
Јосиф је стигао у Сихем. 15 Неки човек га нађе како лута по пољима, па га упита: „Шта тражиш?“
16 Јосиф одговори: „Тражим своју браћу. Реци ми, молим те, где чувају стадо.“
17 Човек му одговори: „Отишли су одавде. Чуо сам, наиме, да су рекли: ’Хајдемо у Дотан!’“
Јосиф крене за својом браћом и нађе их код Дотана. 18 Угледали су га из даљине. Но, пре него што им се приближио, они се договоре да га убију.
19 Рекли су један другоме: „Ево, стиже онај сањар. 20 Хајде сад да га убијемо и да га бацимо у неку чатрњу![a] Рећи ћемо да га је прождрла дивља звер. Онда ћемо видети шта ће бити од његових снова.“
21 Кад је то чуо Рувим, гледао је да га избави из њихових руку, рекавши: „Немојмо му одузимати живот! 22 Не проливајмо његову крв – наставио је – баците га у ову чатрњу ту у пустињи, али не дижите руку на њега!“ Хтео је да га тако избави из њихових руку и да га врати његовом оцу.
23 Кад је Јосиф стигао к њима, они свуку његову одору, ону украшену одору која је била на њему, 24 па га зграбе и баце у чатрњу. Чатрња је била празна; није било воде у њој.
20 Где је, дакле, мудрац? Где је зналац? Где је вични расправама овога света? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост? 21 И будући да свет није упознао Бога по његовој мудрости, Бог је одлучио да лудошћу проповедања спасе оне који верују. 22 Тако Јевреји траже знаке, а Грци траже мудрост. 23 А ми проповедамо Христа разапетога, камен спотицања за Јевреје, лудост за многобошце, 24 а за оне које је Бог позвао, како Јевреје тако и Грке, Христа – силу и мудрост Божију. 25 Јер је Божија лудост мудрија од људи, и Божија слабост јача од људске силе.
26 Погледајте себе, браћо, какви сте били кад вас је Бог позвао. По људским мерилима, нисте били ни мудри, ни моћни, ни високог рода. 27 Али Бог је изабрао оне које у свету сматрају лудима, да посрами оне које сматрају мудрима, и оне које држе за немоћне да посрами оне које држе за надмоћне. 28 Он је изабрао оне који су у свету безначајни, презрени, и ништавни, да обезвреди оне на које се гледа с уважавањем. 29 И то зато да се нико не би хвалио пред Богом. 30 Он је извор вашег живота у Христу Исусу, који је нама постао мудрост од Бога, и праведност, и посвећење и откупљење. 31 Баш као што је написано: „Ко хоће да се хвали, нека се хвали Господом.“
Исусова служба у Галилеји
Исус проповеда у Галилеји
14 А пошто је Јован био утамничен, Исус је дошао у Галилеју и проповедао Радосну вест Божију. 15 Говорио је: „Наступило је право време! Приближило се Царство Божије! Покајте се и верујте у Радосну вест!“
Четири рибара следе Исуса
16 Када је Исус једном пролазио покрај Галилејског језера, видео је два рибара; браћу Симона и Андрију, како бацају рибарску мрежу у језеро. 17 Исус им рече: „Пођите за мном и ја ћу вас учинити рибарима људи.“ 18 Они су одмах оставили мреже и кренули за њим.
19 Пошавши мало даље, видео је браћу Јакова и Јована, Заведејеве синове. Били су у својој лађици и крпили мреже. 20 Исус их је одмах позвао и они оставише свога оца Заведеја у лађици са најамницима и кренуше за њим.
Исус научава са великим ауторитетом
21 Исус је са својим ученицима дошао у Кафарнаум. Одмах у суботу је ушао у синагогу и почео да поучава. 22 Људи су били задивљени његовим учењем, јер их је учио као неко ко има власт, а не као зналци Светога писма.
23 У синагоги је био неки човек опседнут нечистим духом. Он крикну: 24 „Шта ти имаш са нама, Исусе Назарећанине?! Ја знам ко си ти: свети Божији посланик!“
25 Исус му припрети и заповеди: „Ућути и изађи из човека!“ 26 Нечисти дух спопаде човека силним трзајима и уз врисак га напусти.
27 Задивљени тиме, људи су почели да говоре једни другима: „Шта је ово? Је ли то неко ново учење, будући да има власт да заповеда нечистим духовима, те му се они покоравају?“ 28 Глас о Исусу се брзо проширио по целом подручју Галилеје.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.