Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
11 Господ издаде заповест,
и мноштво жена радосну вест објави:
12 »Цареви над војскама беже ли беже!
Домаћице деле плен!
13 Чак и за вас који сте лежали међу торовима
има крилâ голубице обложених сребром,
с перјем од злата!«
14 Кад је Свесилни развејао цареве по земљи,
она постаде као снег на Цалмону.
15 Моћна гора је гора башанска;
гора башанска је гора врлетна.
16 Зашто са завишћу гледате, горе врлетне,
на гору на којој се Богу свидело да борави,
на којој ће се ГОСПОД настанити довека?
17 Божијих је кола десетине хиљада
и хиљаде хиљада:
Господ са Синаја у своје светилиште долази.
18 Када си се попео на висину,
за собом си повео сужње
и од људи примио дарове,
чак и од бунтовникâ,
да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
21 Заиста, Бог ће смрскати главе својих непријатеља,
космато теме онога ко у својој кривици остаје.
22 Господ рече: »Вратићу их из Башана,
вратићу их из морских дубина,
23 да ноге умочиш, а твоји пси језик
у крв непријатељâ.«
24 Народ виде улазак твоје поворке, Боже,
улазак поворке Бога, мога Цара, у светилиште.
25 Напред су певачи, за њима свирачи,
између њих девојке у даире ударају.
26 Бога благосиљајте на великом скупу,
ГОСПОДА, Врело Израелово, благосиљајте!
27 Предводи их најмлађи, Венијамин,
за њим поглавари Јудини са њиховим мноштвом,
поглавари Завулонови и поглавари Нефталимови.
28 Покажи своју силу, Боже,
силу, Боже, којом си за нас све чинио
29 из свога Храма у Јерусалиму,
где ти цареви доносе дарове.
30 Запрети звери међу трском,
крду бикова међу телићима народâ.
Нека ти, унижена,
сребрне шипке донесе.
Распршио си народе којима је мио рат;
сада ти пузећи долазе са сребрњацима.
31 Из Египта ће доћи посланици,
Куш ће пружити руке Богу.
32 Певајте Богу, царства земаљска,
псалме певајте ГОСПОДУ, Села
33 Ономе који јаше по небесима,
по небесима исконским,
који, ено, силним гласом грми.
34 Признајте Божију силу.
Његово је величанство над Израелом,
његова сила у облацима.
35 Страшан си, Боже, у свом светилишту.
Бог Израелов силу и моћ даје свом народу.
Нека је благословен Бог!
Исааково рођење
21 ГОСПОД се смилова Сари као што је рекао и учини за њу оно што је обећао: 2 Сара затрудне и роди Аврааму сина у његовој старости, баш у оно време о коме му је Бог говорио. 3 Сину кога му је Сара родила Авраам даде име Исаак[a].
4 Када је његов син Исаак имао осам дана, Авраам га обреза као што му је Бог заповедио. 5 Авраам је имао сто година када му се родио његов син Исаак.
6 Сара рече: »Бог је учинио да се насмејем, и сви који за ово чују, смејаће се са мном.«
7 И још рече: »Ко је могао да каже Аврааму да ће Сара дојити децу? А ипак сам му родила сина у његовој старости.«
8 Дете је порасло и престало да сиса. А онога дана када је Исаак престао да сиса, Авраам приреди велику гозбу.
Агара и Јишмаел отерани
9 Сара виде како се син кога је Аврааму родила Египћанка Агара руга, 10 па рече Аврааму: »Отерај ову робињу и њеног сина, јер син ове робиње неће бити наследник са мојим сином, са Исааком.«
11 То веома узруја Авраама, јер се тицало његовог сина.
12 Али Бог му рече: »Немој да се узрујаваш због дечака и своје робиње. Послушај све што ти Сара каже, јер ће се твоје потомство рачунати по Исааку. 13 А и од сина робиње начинићу народ, јер је и он твој потомак.«
14 Авраам устаде рано ујутро, узе хране и мешину воде и даде их Агари. То јој напрти на плећа, па је отпреми заједно са дечаком. Она оде, па је лутала по пустињи Беер-Шеви. 15 Када је у мешини нестало воде, она стави дете под један жбун, 16 па оде и седе подаље, отприлике колико лук може да добаци, јер је мислила: »Не могу да гледам како дете умире.«
И док је тако седела, гласно заплака.
17 Бог чу дечаков плач, па Божији анђео позва Агару са неба и рече јој: »Шта је, Агаро? Не бој се. Бог је чуо како дечак тамо плаче. 18 Устани, подигни дечака и утеши га, јер ћу од њега начинити велик народ.«
19 Тада јој Бог отвори очи, и она виде бунар с водом, па оде и напуни мешину и даде дечаку да пије.
20 Бог је био са дечаком док је одрастао. Живео је у пустињи и постао стрелац. 21 Док је живео у пустињи Паран, мајка му из Египта доведе жену.
13 Сви су они живели у вери све до своје смрти, не примивши обећано. Само су га издалека видели и поздравили, признајући[a] да су странци и дошљаци на земљи. 14 А они који тако говоре, показују да траже отаџбину. 15 Да су при том мислили на ону из које су дошли, још су имали прилику да се у њу врате. 16 Али, они су чезнули за бољом, то јест небеском отаџбином. Зато се Бог не стиди да се зове њихов Бог, јер им је припремио Град.
17 Вером је Авраам, када га је Бог проверавао, принео Исаака на жртву. Онај који је примио обећања принео је свога јединца, 18 онај коме је Бог рекао: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«(A) 19 Помислио је да Бог може и из мртвих да васкрсава, и заиста је, у пренесеном смислу, добио Исаака из мртвих.
20 Вером је Исаак за будућност благословио Јакова и Исава.
21 Вером је Јаков, на самрти, благословио оба Јосифова сина и поклонио се Богу ослоњен на врх свога штапа.
22 Вером је Јосиф, када му се примакао крај, поменуо излазак Израелаца из Египта и заповедио шта да учине с његовим костима.
41 Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«
42 »Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«
43 »Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. 44 »Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. 45 У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘(A) Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. 46 Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. 47 Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. 48 Ја сам хлеб живота. 49 Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. 50 А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. 51 Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International