Book of Common Prayer

Хоровођи. Уз фруле. Псалам Давидов.

Хоровођи. Уз жичане инструменте. Према шеминиту. Псалам Давидов

Хоровођи. Давидов.

Човеков пад

3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је ГОСПОД, Бог, начинио.

Она упита жену: »Зар је Бог заиста рекао: ‚Не смете да једете ни са једног дрвета у врту‘?«

² »Смемо да једемо плодове са дрвећа у врту«, одговори жена змији, ³ »али за плод са дрвета које је насред врта Бог је рекао: ‚Да га нисте јели! И не дирајте га, да не умрете!‘«

⁴ Тада змија рече жени: »Не, нећете умрети. ⁵ Него, зна Бог: када будете јели са њега, отвориће вам се очи и бићете као Бог – разликоваћете добро и зло.«

⁶ Жена виде да је дрво добро за јело, да примамљиво изгледа и да је пожељно због мудрости коју може дати, па убра плод са њега и поједе га. А даде и своме мужу, који је био с њом, па је и он јео. ⁷ Тада се и њему и њој отворише очи и они спознаше да су голи. Зато сплетоше смоквиног лишћа и направише себи прегаче.

⁸ Уто човек и његова жена зачуше кораке ГОСПОДА, Бога, који се шетао вртом за време дневног поветарца, па се од њега сакрише међу дрвећем у врту.

⁹ ГОСПОД, Бог, позва човека и упита га: »Где си?«

¹⁰ А човек рече: »Чуо сам твоје кораке у врту и уплашио се, јер сам гô, па сам се сакрио.«

¹¹ »Ко ти је рекао да си гô?« упита Бог. »Зар си јео са дрвета за које сам ти заповедио да са њега не једеш?«

¹² »Жена коју си ставио да буде са мном«, одговори човек, »она ми је дала плод са дрвета, па сам јео.«

¹³ Тада ГОСПОД, Бог, упита жену: »Шта си то урадила?«

»Змија ме преварила,« рече жена, »па сам јела.«

¹⁴ ГОСПОД, Бог, рече змији:

¹⁶ А жени рече:

¹⁷ Онда рече човеку:

²⁰ Човек даде својој жени име Ева^[a], јер је она мајка свима живима.

²¹ ГОСПОД, Бог, начини човеку и његовој жени одећу од коже и обуче их.

²² »Ето«, рече ГОСПОД, Бог, »човек је постао као један од нас – разликује добро и зло. Да сад још не пружи руку и не убере са дрвета живота, па поједе и живи довека!«

²³ Зато га ГОСПОД, Бог, истера из еденског врта, да обрађује земљу из које је узет. ²⁴ Када је истерао човека, постави источно од еденског врта херувиме и пламени мач, који се витлао на све стране, да чувају пут ка дрвету живота.

Важност спасења

2 Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ. ² Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну, ³ како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули, ⁴ а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.

Исус је сличан браћи

⁵ Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. ⁶ Неко је негде посведочио, рекавши:

А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, ⁹ али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.

¹⁰ Да би многе синове довео у славу, доликовало је Ономе за кога и кроз кога све постоји да Зачетника њиховог спасења учини савршеним кроз страдање.

Сведочанство Јована Крститеља

(Мт 3,1-12; Мк 1,2-8; Лк 3,15-17)

¹⁹ А ово је било Јованово сведочанство када су Јудеји из Јерусалима послали свештенике и Левите да га упитају: »Ко си ти?«

²⁰ Он не одби да им призна, него им отворено рече: »Ја нисам Христос.«

²¹ »Па ко си онда?« упиташе га. »Јеси ли Илија?«

А он рече: »Нисам.«

»Јеси ли Пророк?«

Он одговори: »Не.«

²² Онда му рекоше: »Кажи нам ко си, да можемо да одговоримо онима који су нас послали. Шта ти кажеш за себе?«

²³ А он рече: »Ја сам

као што каже пророк Исаија.«

²⁴ А неки од посланих били су фарисеји. ²⁵ Они га упиташе: »Зашто онда крштаваш ако ниси Христос, ни Илија, ни Пророк?«

²⁶ »Ја крштавам водом^[a]«, одговори им он, »али међу вама стоји онај кога ви не познајете, ²⁷ онај који долази за мном. Њему ја нисам достојан ни ремење на обући да одвежем.«

²⁸ Ово се догодило у Витанији, с оне стране реке Јордан, где је Јован крштавао.