Book of Common Prayer
Давидов. Када је отишао од Авимелеха, пред којим се претварао да је луд, па га је овај отерао.
1 Благосиљаћу ГОСПОДА у свако доба,
стално га хвалити својим устима.
2 Душа ће ми се хвалити ГОСПОДОМ –
чуће то кротки и обрадовати се.
3 Величајте са мном ГОСПОДА,
заједно узвисујмо Име његово.
4 Тражио сам ГОСПОДА,
и он ме услишио
– избавио ме од свих мојих страхова.
5 Који у њега гледају, озарени су,
лице им никад не облива стид.
6 Ево, сиромах завапи,
и ГОСПОД га услиши
и спасе из свих невоља.
7 Анђео ГОСПОДЊИ диже табор
око оних који се ГОСПОДА боје
и избавља их.
8 Окусите и видите да је ГОСПОД добар;
благо човеку који се у њега узда.
9 Бојте се ГОСПОДА, ви свети његови,
јер који га се боје ничим не оскудевају.
10 И лавови могу немати хране и огладнети,
али они који траже ГОСПОДА
ничег доброг нису лишени.
11 Дођите, децо, саслушајте ме,
учићу вас страху од ГОСПОДА.
12 Ако уживаш у животу
и желиш да видиш многе дане среће,
13 чувај свој језик од зла
и своје усне од лажљивих речи.
14 Клони се зла и чини добро,
тражи мир и за њим иди.
15 Очи су ГОСПОДЊЕ на праведнима,
његове уши чују њихове вапаје.
16 Лице је ГОСПОДЊЕ против оних
који чине зло,
да спомен на њих уклони са земље.
17 Праведни завапе, и ГОСПОД их чује,
избавља их из свих невоља.
18 ГОСПОД је близу онима
који су сломљеног срца
и спасава оне чији је дух скршен.
19 Праведника могу снаћи многе невоље,
али га ГОСПОД из свих њих избавља;
20 све кости му чува,
ниједна од њих неће се сломити.
21 Зло ће погубити опакога
и кажњени ће бити који мрзе праведника.
22 ГОСПОД откупљује своје слуге,
нема казне за онога ко се у њега узда.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Илија на Хореву
19 Ахав исприча Језавељи све што је Илија урадио и како је мачем побио све пророке.
2 Тада Језавеља посла Илији гласника с поруком: »Нека ме богови најстроже казне ако до сутра у ово време не учиним с твојим животом онако како си ти учинио с њиховим.«
3 Илија се уплаши, па побеже да спасе живот. Када је стигао у Беер-Шеву у Јуди, тамо остави свог слугу, 4 а сам оде дан хода у пустињу. Стиже до једне жуке, седе под њу и помоли се да умре.
»ГОСПОДЕ, доста ми је свега«, рече. »Узми ми живот, јер нисам ништа бољи од својих праотаца.«
5 Онда леже под жуку и заспа.
Уто га дотаче анђео и рече: »Устани и једи.«
6 Илија погледа око себе, а оно – крај главе му погача испечена на жеравици и крчаг воде! Он узе да једе и пије, па опет леже.
7 Анђео ГОСПОДЊИ дође други пут, дотаче га и рече: »Устани и једи, јер ти предстоји тежак пут.«
8 Илија устаде, па је јео и пио. Ојачао од те хране, путовао је четрдесет дана и четрдесет ноћи док није дошао до Божије горе Хорев.
Јединство у Христовом телу
4 Преклињем вас, дакле, ја, сужањ у Господу, да живите достојно позива којим сте позвани. 2 Са свом понизношћу и кроткошћу, стрпљиво подносите један другога у љубави, 3 трудећи се да помоћу споне мира одржите јединство Духа. 4 Једно је Тело и један Дух, као што сте и ви, када сте позвани, на једну наду позвани. 5 Један је Господ, једна вера, једно крштење. 6 Један је Бог и Отац свих, који је над свима, кроз све и у свима.
7 А сваком од нас дата је милост како је Христос коме подарио[a]. 8 Зато се каже:
»Када се попео на висину,
за собом поведе сужње
и људима даде дарове.«(A)
9 Ово »попео«, шта друго значи него да је и сишао у доње, земаљске крајеве? 10 А Онај који је сишао, исти је Онај који се и попео више од свих небеса, да све испуни. 11 Он је дао једне за апостоле, а друге за пророке, једне за еванђелисте, а друге за пастире и учитеље, 12 да припреми свете за дело служења, за изградњу Христовог тела, 13 док сви не дођемо до јединства у вери и спознању Сина Божијега, до савршеног човека, до пуне мере Христовог раста. 14 Тада више нећемо бити нејач којом се поигравају таласи и коју носи сваки ветар учења које људском преваром и лукавством води у замку заблуде. 15 Него, држећи се истине, у љубави, у свему ћемо израсти у њега, који је Глава – у Христа. 16 Он чини да цело Тело – повезано и уједињено сваким подупирућим зглобом – расте и изграђује се у љубави, сразмерно делотворности сваког појединог дела.
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)
6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, 2 а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. 3 Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. 4 (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)
5 Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«
6 То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.
7 Филип му одговори: »Ни двеста динара[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«
8 А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: 9 »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«
10 Исус рече: »Нека људи поседају.«
На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.
11 Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.
12 Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«
13 И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.
14 Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International