Book of Common Prayer
Књига прва
(Псалми 1-41)
1 Благо човеку који не иде за саветима опаких,
на путу грешничком не стоји
и на већу ругалаца не седи,
2 него ужива у Закону ГОСПОДЊЕМ
и о његовом Закону дан и ноћ размишља.
3 Он је као дрво засађено
покрај водâ текућих
које у право време доноси свој род
и лишће му никад не вене.
Све што чини, добро му успева.
4 А опаки нису такви –
они су као плева коју разноси ветар.
5 Зато се опаки неће одржати на суду,
ни грешници у заједници праведних.
6 Јер, ГОСПОД зна пут праведних,
а пут опаких пропашће.
1 Зашто се незнабошци комешају,
а народи узалуд завере кују?
2 Устају цареви земаљски
и кнежеви се удружују против ГОСПОДА
и против Помазаника његовог:
3 »Скршимо њихове окове
и збацимо њихове ланце!«
4 Смеје се Онај који на небу седи на престолу,
Господ им се изругује.
5 Онда им у свом гневу говори
и у љутој срџби их застрашује:
6 »Свог Цара сам поставио на Сиону,
на својој светој гори.«
7 Објављујем уредбу ГОСПОДЊУ.
Он ми рече:
»Ти си мој Син, данас те родих.
8 Само затражи, и даћу ти незнабошце у наследство
и крајеве земље у посед.
9 Разбићеш их гвозденом палицом,
смрскати их као посуду грнчарску.«
10 Зато се уразумите, цареви,
опомену прихватите, владари земаљски.
11 Са страхом служите ГОСПОДУ,
са трепетом му кличите.
12 Пољубите Сина, да се не разгневи,
да не пропаднете на свом путу.
Јер, његов гнев само што није плануо.
Благо свима који се у њега уздају!
Псалам Давидов. Када је бежао пред својим сином Авесаломом.
1 Како је много мојих душмана, ГОСПОДЕ!
Колики против мене устају!
2 Много их је који за мене говоре:
»Неће га Бог спасти.« Села
3 Али, ти си штит мој око мене, ГОСПОДЕ;
ти си слава моја, ти ми главу подижеш.
4 Из свега гласа ГОСПОДУ завапих,
и он ме услиши са своје свете горе. Села
5 Лежем и спавам,
и опет се будим, јер ГОСПОД ми је ослонац.
6 Не плашим се десетина хиљада
које ме са свих страна опколише.
7 Устани, ГОСПОДЕ! Спаси ме, Боже мој!
Удари по образу све моје непријатеље,
поразбијај зубе опакима.
8 Од ГОСПОДА долази спасење!
Нека твој благослов буде на твом народу! Села
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Давидов.
1 Услиши ме кад ти завапим,
Боже мој праведни!
Олакшај моју невољу.
Смилуј ми се и чуј моју молитву.
2 Докле ћете, људи,
моју част да каљате?
Докле ћете да волите празне оптужбе
и да тражите лажи о мени? Села
3 Знајте да је ГОСПОД вернога одвојио за себе.
Чуће ГОСПОД кад му завапим.
4 У свом гневу не чините грех.
Кад лежите на својој постељи,
размислите и смирите се. Села
5 Принесите праве жртве
и у ГОСПОДА се уздајте.
6 Много их је који говоре:
»Ко ће нам показати нешто добро?«
ГОСПОДЕ, обасјај нас светлошћу свога лица.
7 Већом си ми радошћу испунио срце
од њихове кад им обилно роди жито и вино.
8 Чим легнем, одмах мирно заспим.
Само ми ти, ГОСПОДЕ, дајеш да живим спокојно.
Шигајон Давидов, који је испевао ГОСПОДУ због оптужби Куша Венијаминовца.
1 ГОСПОДЕ, Боже мој, у тебе се уздам.
Спаси ме и избави од свих гонитеља мојих,
2 да ме као лав не растргну и не одвуку,
а никог да ме избави.
3 ГОСПОДЕ, Боже мој, ако сам то учинио
– ако сам учинио неправду својим рукама,
4 ако сам злом узвратио пријатељу
или без разлога избавио његовог душманина –
5 нека ме онда мој непријатељ гони и стигне,
нека ми живот угази у земљу
и моју част баци у прашину. Села
6 Устани, ГОСПОДЕ, у свом гневу!
Дигни се против беса мојих душмана!
Пробуди се, Боже мој, правду затражи!
7 Нека те окружи скуп народâ,
а ти седи високо над њима –
8 нека ГОСПОД суди народима.
Пресуди ми, ГОСПОДЕ, по мојој праведности,
по мојој честитости.
9 Докрајчи зло опаких,
а праведне учврсти,
праведни Боже, који испитујеш срца и мисли.
10 Мој штит држи Бог,
који спасава људе срца честитог.
11 Бог је праведан судија
и поваздан своју срџбу искаљује.
12 Не покаје ли се човек,
Бог ће свој мач наоштрити,
свој лук натегнути и уперити.
13 Спремиће своје оружје смртоносно,
своје стреле запалити.
14 Ево, ко зачне зло
и невољом затрудни,
лаж рађа.
15 Ко рупу копа и продуби је,
сâм пада у јаму коју је ископао.
16 Невоља коју је изазвао
о његову главу се обија,
његово насиље на његово теме силази.
17 Захваљиваћу ГОСПОДУ због његове праведности,
псалме певати Имену ГОСПОДА Свевишњег.
Божији суд над Израелом
6 Овако каже ГОСПОД:
»Због Израелових многих преступа
нећу суспрезати свој гнев.
Они праведника продају за сребро
и убогога за пар сандала.
7 Они газе по главама сиромаха
као по праху земаљском
и сиротињу гурају с пута.
Отац и син с истом девојком спавају
и тако скврнаве моје свето Име.
8 Крај сваког жртвеника леже
на одећи која је узета као залог.
У дому свога бога пију вино
које су купили за глобу.
9 »А ја сам пред њима истребио Аморејце,
иако су били високи као кедрови
и снажни као храстови.
Уништио сам плод на њима
и корење под њима.
10 »Ја сам вас извео из Египта
и четрдесет година водио по пустињи,
да запоседнете земљу Аморејаца.
11 Између ваших синова
изабрах вам пророке
и између ваших младића назиреје.
Није ли тако, народе Израелов?«
говори ГОСПОД.
12 »Али ви назиреје натерасте да пију вино
и пророцима заповедисте да не пророкују.
13 »Сада ћу вас пригњечити
као што гњече кола натоварена житом.
14 Неће умаћи брзи,
неће јаки прикупити снагу,
неће ратник сачувати живот,
15 неће стрелац остати необорен,
неће лаконоги војник утећи,
неће коњаник сачувати живот.
16 Најхрабрији ратници бежаће голи
тога дана«,
говори ГОСПОД.
1 Симон Петар, слуга и апостол Исуса Христа, онима који су праведношћу нашега Бога и Спаситеља Исуса Христа примили исту драгоцену веру као и ми:
2 милост вам и мир у изобиљу кроз спознање Бога и Исуса, нашега Господа.
Позив и избор хришћана
3 Његова божанска сила даровала нам је све што је потребно за живот и побожност кроз спознање Онога који нас је позвао својом славом и добротом. 4 Тиме су нам дарована драгоцена и највећа обећања, да преко њих узмете удела у божанској природи пошто умакнете покварености која је у свету, а долази од пожуде.
5 Управо зато уложите сваки труд да својој вери придодате доброту, доброти знање, 6 знању уздржљивост, уздржљивости стрпљивост, стрпљивости побожност, 7 побожности братољубље, братољубљу љубав. 8 Јер, ако све то поседујете у све већој мери, нећете бити докони и јалови у спознању нашега Господа Исуса Христа. 9 А ко то нема, слеп је и кратковид – заборавио је да је очишћен од старих греха.
10 Стога, браћо, још више се потрудите да потврдите свој позив и избор. Јер, то чинећи, никада нећете посрнути 11 и биће вам указана богата добродошлица у вечно Царство нашега Господа и Спаситеља Исуса Христа.
Исус улази у Јерусалим
(Мк 11,1-11; Лк 19,28-38; Јн 12,12-19)
21 Када су се приближили Јерусалиму и дошли до Витфаге на Маслинској гори, Исус посла двојицу ученика, 2 рекавши им: »Идите у ово село пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и уз њу магаре. Одвежите их и доведите мени. 3 А ако вам неко нешто каже, реците му: ‚Потребни су Господу‘, и онај ће их одмах послати.«
4 Ово се догодило да се испуни оно што је речено преко пророка:
5 »Реците Кћери сионској:
‚ево, твој цар ти долази,
кротак, јаше на магарцу,
на магарету, младунчету магаричином.‘(A)«
6 И ученици одоше и учинише како им је Исус наредио. 7 Доведоше магарицу и магаре, па преко њих пребацише огртаче, а Исус узјаха. 8 Силан народ је по путу простирао своје огртаче, а други су са дрвећа секли гране и простирали их по путу.
9 Народ који је ишао испред и иза њега викао је:
»Хосана Сину Давидовом!
‚Благословен онај који долази у име Господа!‘(B)
Хосана на висини!«
10 Када је ушао у Јерусалим, цео град се ускомеша, говорећи: »Ко је ово?«
11 А народ је одговарао: »Исус, пророк из Назарета у Галилеји.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International