Book of Common Prayer
137 Седели смо тамо, поред река Вавилона
и плакали кад би се сетили Сиона.
2 О тамошње смо врбе
повешали харфе своје,
3 јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
мучитељи наши да се веселимо:
„Певајте нам песму о Сиону!“
4 Како да певамо Господњу песму
у туђинској земљи?
5 О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
заборављена била и десница моја!
6 Језик ми се за непце слепио
ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
више него и најбољем своме!
7 О, Господе, сети се Едомаца
што су на дан пада Јерусалима говорили:
„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
8 О, ћерко вавилонска,
што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
онако како си чинила нама.
9 Благо оном ко ти нејач зграби
и о стену смрска!
Давидов.
144 Благословен да је Господ, стена моја,
што ми руке за рат
и прсте за борбу увежбава;
2 милосрђе моје и тврђава моја;
моје уточиште и мој избавитељ;
мој штит, онај у коме уточишите налазим
и који ми мој народ покорава.
3 О, Господе, шта је човек да за њега мариш
и људски потомак да се са њим бавиш?
4 Човек тек је даху налик
и дани му бледе као сенка.
5 О, Господе, небеса своја спусти, па да сиђеш
и дотакнеш брда да се пуше!
6 Засевај муњом,
нека се распрше!
Стреле своје баци,
нека се разбеже!
7 Са висина руке пружи,
избави ме;
извади ме их бујица
и из руку деце туђинаца;
8 оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
9 О, Боже, певаћу ти нову песму,
на лири са десет струна ја свираћу теби;
10 теби који царевима избављење дајеш;
који Давида, слугу свога,
спасаваш од мача опакога.
11 Ослободи ме, избави ме
из руке деце туђинаца,
оних што устима својим обмањују
и десницом својом заклињу се лажно.
12 Тад синови наши нека буду
као стабло горостасно у младости својој;
наше ћерке нека буду
попут шара стубова палате.
13 Амбари ће наши бити пуни
разноврсног рода;
хиљаде ће ојагњити овце наше,
и десет хиљада по пашњацима нашим.
14 Волови ће теглити, неће бити разарања,
неће бити бежаније
и вриска се неће чути
по трговима нашим.
15 Благо народу коме тако буде!
Благо народу коме Бог је Господ!
104 Благосиљај, душо моја, Господа!
О, Господе, о, мој Боже, ти си од свих већи;
оденут си и сјајем и славом!
2 Светлошћу је као плаштом заогрнут,
као шатор простиреш небеса.
3 Греде горњих одаја својих у воде полаже,
облаке у кочије своје преже,
на крилима ветра језди.
4 Он своје анђеле чини ветровима,
и своје слуге огњеним пламеновима.
5 Он је земљу поставио на њене темеље,
у веке векова неће се помаћи.
6 Дубинама си је покрио као покривачем,
а воде су јој биле над горама.
7 Повлаче се од прекора твога,
одтекле су од тутњаве грома твога –
8 када су се горе дигле и долине слегле –
тамо где си им и одредио место;
9 не прелазе међу што си им ставио,
вратити се неће да земљу прекрију.
10 Ти изворе шаљеш долинама
да потеку међу планинама.
11 Они поје сваку пољску зверку
и жеђ гасе дивљим магарцима.
12 Небеске се птице крај њих гнезде
и певају у растињу.
13 Из горњих одаја својих натапаш горе
и земља је пуна плода дела твојих.
14 Ти чиниш да за стоку трава расте,
биље што га човек обрађује,
да би земља уродила хлебом;
15 и вино што човеку разгаљује срце,
уље што лице озари
и хлеб што храни човеку срце.
16 Господња су стабла наливена,
кедрови што их је усадио на Ливану;
17 на њима се птице гнезде,
у чемпресима рода им се скући.
18 На високим горама живе дивокозе,
а камењари даманима уточиште дају.
19 Он је месец начинио да се мери време,
а и сунце зна када да зађе.
20 Ти спушташ таму и ноћ бива,
па измиле све шумске живуљке.
21 Лавови за пленом ричу
тражећи од Бога за себе храну.
22 Кад сунце заруди
они се окупе у јазбини својој и лежу.
23 А човек иде за послом својим
и ради до вечери.
24 О, Господе, како је много дела твојих!
Свако си од њих учинио мудро
и твојих је створења пуна земља!
25 Ено мора, великог и широких обала,
врве од безбројних створења,
животиња малих и великих;
26 По њему бродови броде
и Левијатан[a] коју су начинио у њему игра.
27 Сви они чекају тебе
да им на време даш оно што једу.
28 Ти им дајеш
и они то сакупе;
ти отвараш руку своју
и они су сити добра.
29 Кад сакријеш лице своје
они се препадну;
кад им узмеш дах, они скапавају
и поново иду у прашину.
30 Кад им пошаљеш свој дах они настају;
ти обнављаш лице земље.
31 Нек довека буде слава Господња!
Нек делима својим радује се Господ!
32 Он у земљу гледа и она се тресе;
он дотиче горе и оне се диме.
33 Кроз свој живот певаћу Господу,
док ме има Бога мога прослављаћу!
34 Угодне му биле мисли моје,
а ја ћу да се радујем у Господу.
35 Нек грешници нестану са земље
и злобника нека више нема!
Благосиљај, душо моја, Господа!
Славите Господа!
11 То је дан градње твојих зидова,
тога дана ће се твоја међа проширити.
12 Тога ће ти дана долазити
од Асирије до градова Египта;
и од Египта до реке Еуфрат;
од мора до мора
и од горе до горе.
13 И земља ће се претворити у пустош
због њених становника,
због плода дела њихових.
Молитва и славопој
14 Палицом својом напасај свој народ,
стадо свог наследства
што пребива са̂мо у честару,
усред воћњака.
Напасај их по Васану и Галаду
као у старим временима.
15 „Као у данима твог изласка из египатске земље
показаћу вам чудеса.“
16 Народи ће гледати
и застидеће се све своје снаге.
Затиснуће уста своја
и уши ће им заглувети.
17 Лизаће прашину попут змије,
попут гмизаваца земаљских трешће се пузећи из својих утврда.
Због Господа, нашег Бога,
престрављени биће
и плашиће те се.
18 Ко је Бог теби налик,
што кривице прашта
и прелази преко греха остатка свог наследства?
Не срди се довека
већ ужива у милости.
19 Опет ће се смиловати на нас
и згазити наше кривице.
Да, ти ћеш бацити у дубине мора све грехе њихове.
20 Показаћеш истину Јакову
и милост Авра̂му
како си се од давнина
заклео нашим оцима.
Служите једни другима!
7 Приближио се крај свега. Будите прибрани и будни, да бисте могли да се молите. 8 Изнад свега, одржавајте међу собом трајну љубав, јер љубав покрива мноштво греха. 9 Негујте узајамну гостољубивост која је лишена гунђања. 10 Као добри управитељи разноврсних Божијих дарова, служите једни другима даром који је свако од вас, милошћу Божијом, примио. 11 Ко проповеда, нека то чини као да проповеда саме речи Божије. Ко служи, нека то чини снагом коју даје Бог, тако да се у свему прослави Бог кроз Исуса Христа. Њему припада слава и сила од сад и довека. Амин.
Учествовање у Христовим патњама
12 Вољени моји, не чудите се огњеним невољама које вас сналазе да вас кушају. То што вам се догађа није ништа чудно. 13 Уместо тога, радујте се што учествујете у Христовим патњама, да бисте клицали од радости када се открије његова слава. 14 Блажени сте ако вас вређају ради Христа, јер Дух славе, Божији Дух, почива на вама. 15 Нико од вас да не страда као убица, лопов, злочинац, или као човек који се плете у туђа посла. 16 Али ако неко трпи зато што је хришћанин, нека се не стиди тога, него нека слави Бога што носи то име. 17 Јер, дошло је време за Суд који ће започети од Божијег дома. А ако Суд почиње од нас, какав тек крај очекује оне који су непослушни Божијој Радосној вести? 18 Јер Писмо каже:
„Ако се праведник једва спасава,
шта ће бити с безбожником и грешником?“
19 Стога, нека они који по Божијој вољи трпе, повере своје душе верном Створитељу чинећи добра дела.
Два јерихонска слепца
29 Кад су излазили из Јерихона, пође за њим силан народ. 30 Уто, два слепца која су седела крај пута, чувши да Исус пролази, повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“
31 Народ их је ућуткивао, али они још јаче повикаше: „Смилуј се на нас, Господе, Сине Давидов!“ 32 Исус стаде, позва их и рече: „Шта желите да вам учиним?“
33 Они му рекоше: „Господе, дај да прогледамо!“ 34 Исус се сажали на њих, дотаче њихове очи и они одмах прогледаше. Потом су кренули за њим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.