Book of Common Prayer
Мем
97 О, како волим твој Закон!
О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
од мојих непријатеља,
јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
зато мрзим сваку лажну стазу.
Нун
105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
73 Свештеници, Левити, чувари капија, певачи, храмски служитељи и остали Израелци настанише се у својим градовима.
Езра чита Закон народу
До седмог месеца сви Израелци су већ били у својим градовима.
8 Цео народ се сложно окупи на тргу испред Водене капије, па рече учитељу Езри да донесе Књигу Мојсијевог закона, који је ГОСПОД дао Израелу. 2 Тако првог дана седмог месеца свештеник Езра изнесе Закон пред скуп сачињен од људи, жена и свих који су били у стању да разумеју. 3 Читао га је гласно на тргу испред Водене капије од раног јутра до поднева пред људима и женама и другима који су били у стању да разумеју. И сав народ је пажљиво слушао Књигу закона.
5 Езра отвори књигу, а сав народ је могао да га види јер је Езра стајао изнад њега. Када ју је отворио, сав народ устаде. 6 Езра благослови ГОСПОДА, великога Бога, а сав народ подиже руке и одговори: »Амин! Амин!« па се ничице поклони ГОСПОДУ.
7 Левити Исус, Бани, Шеревја, Јамин, Акув, Шабетај, Ходија, Маасеја, Келита, Азарја, Јозавад, Ханан и Пелаја учили су народ Закону док је народ тамо стајао. 8 Читали су из Књиге Божијег закона, образлажући је и објашњавајући смисао да би народ разумео шта се чита.
9 Тада намесник Немија, свештеник и учитељ Езра и Левити који су учили народ рекоше свима: »Овај дан је свет ГОСПОДУ, вашем Богу. Не тугујте и не плачите.«
Јер, сав народ је плакао док је слушао речи Закона.
10 Немија им још рече: »Идите и једите најбољу храну и пијте слатка пића, а део пошаљите онима који немају ништа спремљено. Овај дан је свет нашем Господу. Не жалостите се, јер је радост ГОСПОДЊА ваша снага.«
11 А Левити су умиривали народ говорећи: »Смирите се, јер овај дан је свет. Не жалостите се.«
12 И сав народ оде да једе и пије, да шаље оброке хране и да с великом радошћу слави, јер су разумели речи које су им обзнањене.
Празник сеница
13 Другога дана главе свих породица, са свештеницима и Левитима, окупише се око учитеља Езре да проуче речи Закона. 14 Нађоше записано у Закону, који је ГОСПОД дао преко Мојсија, да Израелци треба да живе у сеницама за време празника у седмом месецу 15 и да ово треба да објаве и разгласе по свим градовима и у Јерусалиму: »Идите у Горје и донесите грана маслине, дивље маслине, мирте, палме и осталог лиснатог дрвећа, да се направе сенице«, као што је записано.
16 И народ оде и донесе грана, па себи направише сенице на својим крововима, у својим двориштима, у двориштима Божијег Дома и на тргу код Водене капије и оном код Ефремове капије. 17 Цела заједница која се вратила из изгнанства направила је сенице и живела у њима. А до тог дана Израелци нису тако радили још од времена Исуса Навина. Њихова радост била је веома велика. 18 Езра је сваког дана, од првог до последњег, читао из Књиге Божијег закона. Седам дана су славили празник, а осмог дана је био свечани скуп, као што је прописано.
21 Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!
22 »Никада више неће се у теби зачути
глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача!
Никада више неће се у теби наћи
занатлија било ког заната!
Никада више неће се у теби зачути
клопарање млина!
23 Никада више неће у теби засјати
светлост светиљке!
Никада више неће се у теби зачути
глас младожење и младе!
Јер, твоји трговци су били земаљски моћници
и твојим врачањем су били заведени сви народи.
24 У њему је нађена крв пророка и светих
и свих који су заклани на земљи.«
Излечење многих
29 Исус оде оданде и дође на Галилејско море, а онда се попе на гору и седе. 30 Дође му силан народ, доносећи са собом хроме, слепе, кљасте, неме и многе друге, па му их положише пред ноге, а он их излечи. 31 Народ се задиви видевши да су неми проговорили, кљасти оздравили, хроми проходали и слепи прогледали, па почеше да славе Израеловог Бога.
Исус храни четири хиљаде људи
(Мк 8,1-10)
32 Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. Нећу да их отпустим гладне, да не малакшу на путу.«
33 А ученици га упиташе: »Где у овој пустоши да набавимо довољно хлеба да нахранимо оволики народ?«
34 »Колико хлебова имате«, упита их Исус.
»Седам«, рекоше они, »и неколико рибица.«
35 Тада Исус рече народу да поседа по земљи, 36 узе оних седам хлебова и рибе, па кад је захвалио Богу, изломи их и даде ученицима, а ученици народу. 37 И сви су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам пуних кошара. 38 А оних који су јели било је четири хиљаде, не рачунајући жене и децу.
39 Када је отпустио народ, Исус уђе у чамац и оде у магадански крај.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International