Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Хвалите ГОСПОДА са небеса,
хвалите га на висинама.
2 Хвалите га, сви његови анђели,
хвалите га, све војске његове.
3 Хвалите га, сунце и месече,
хвалите га, све звезде блиставе.
4 Хвалите га, небеса над небесима
и воде над небом.
5 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер он заповеди, и они постадоше,
6 он их постави заувек и довека,
издаде уредбу која неће проћи.
7 Хвалите ГОСПОДА са земље,
морске немани и сви океани[a],
8 огњу и грȁде, снеже и магло,
вихоре који његову реч извршаваш,
9 планине и сва брда,
дрвеће плодоносно и сви кедрови,
10 животиње дивље и сва стоко,
гмизавци и птице крилате,
11 цареви земаљски и сви народи,
поглавари и све судије земаљске,
12 младићи и девојке,
старци и децо.
13 Нека хвале Име ГОСПОДЊЕ,
јер само је његово Име узвишено,
његов је сјај над земљом и небесима.
14 Свом народу рог је подигао,
славу свих верних својих,
народа Израеловог, народа њему блиског.
Алилуја!
1 Алилуја!
Певајте ГОСПОДУ нову песму,
хвалоспев му певајте на скупу верних.
2 Нека се Израел радује у свом Створитељу,
нека сионски народ свом Цару кличе.
3 Нека му хвале Име играјући,
нека му свирају у даире и лиру.
4 Јер, ГОСПОД воли свој народ,
он кротке победом овенчава.
5 Нека се верни радују у слави,
нека кличу на својим постељама.
6 Нека им у устима буду хвале Богу,
а у руци мач двосекли,
7 да изврше освету над незнабошцима
и казну над народима,
8 да им цареве вежу ланцима,
њихове племиће гвозденим оковима,
9 да на њима изврше записани суд.
То је почаст дата свим његовим вернима.
Алилуја!
1 Алилуја!
Хвалите Бога у његовом светилишту,
хвалите га на моћним небесима његовим,
2 хвалите га због делâ његове силе,
хвалите га због силне величине његове,
3 хвалите га звуцима овнујског рога,
хвалите га харфом и лиром,
4 хвалите га даирама и играњем,
хвалите га жичаним инструментима и фрулом,
5 хвалите га чинелама гласним,
хвалите га чинелама громким.
6 Нека све што дише хвали ГОСПОДА.
Алилуја!
1 Кад је Израел изашао из Египта,
народ Јаковљев из народа туђег језика,
2 Јуда постаде његово светилиште,
Израел његово царство.
3 Море то виде, и побеже,
Јордан потече назад.
4 Горе су поскакивале као овнови,
брда као јагањци.
5 Шта ти би, море, да си побегло?
Јордане, зашто си потекао назад?
6 Горе, зашто сте као овнови поскакивале,
ви, брда, као јагањци?
7 Дрхти, земљо, пред лицем ГОСПОДЊИМ,
пред лицем Бога Јаковљевог,
8 који стену претвори у језеро,
тврду стену у извор воде.
1 Не нама, ГОСПОДЕ, не нама,
него свом Имену дај славу
због своје љубави и истине.
2 Зашто да незнабошци говоре:
»Где је њихов бог?«
3 На небесима је наш Бог,
он чини што му се свиди.
4 А њихови идоли су сребро и злато,
дело људских руку.
5 Уста имају а не говоре,
очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују,
нос имају а не миришу,
7 руке имају а не додирују,
ноге имају а не ходају,
ни мрмор не излази из њиховог грла.
8 Такви су и они који их направише
и сви који се у њих уздају.
9 Доме Израелов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
10 Доме Ааронов, у ГОСПОДА се уздај
– он је твој помагач и штит.
11 Ви који га се бојите, у ГОСПОДА се уздајте
– он је ваш помагач и штит.
12 ГОСПОД нас се сећа и благословиће нас:
благословиће дом Израелов,
благословиће дом Ааронов,
13 благословиће оне који се боје ГОСПОДА,
и мале и велике.
14 Умножио вас ГОСПОД,
вас и вашу децу.
15 Благословио вас ГОСПОД,
који је небо и земљу начинио.
16 ГОСПОДЊА су небеса над небесима,
а земљу је дао људском роду.
17 Не хвале ГОСПОДА мртви,
ни они који силазе у тишину –
18 ми живи благосиљамо ГОСПОДА
сада и довека.
Алилуја!
Јеремијино писмо изгнанима
29 Ово је писмо које је пророк Јеремија послао из Јерусалима преосталим старешинама међу изгнанима и свештеницима, пророцима и свем народу који је Навуходоносор из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон.
4 »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, свима онима који су из Јерусалима одведени у сужањство у Вавилон: 5 ‚Сазидајте куће и настаните се у њима. Засадите вртове и једите плодове из њих. 6 Жените се и имајте синове и кћери. Жените своје синове и удајте кћери, да и они имају синове и кћери. Множите се – не смањујте се. 7 Залажите се за мир и благостање у граду у који сте одведени у сужањство. Молите се ГОСПОДУ за то, јер ако град буде имао мир и благостање, имаћете га и ви.‘
8 »Да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Не дајте пророцима и гатаоцима који су међу вама да вас обмањују. Не обраћајте пажњу на снове које сањају. 9 Јер, они вам пророкују лажи у моје име. Ја их нисам послао‘, говори ГОСПОД.
10 »Овако каже ГОСПОД: ‚Када се Вавилону наврши оних седамдесет година, ја ћу доћи к вама и испунити своје обећање да ћу вас вратити на ово место. 11 Јер, ја знам науме које имам за вас‘, говори ГОСПОД, ‚науме за мир, а не за несрећу, науме да вам донесем будућност којој се надате. 12 Тада ћете ме призивати и долазити и молити ми се, а ја ћу вас услишити. 13 Тражићете ме и наћи ме када ме будете тражили свим срцем. 14 Да, наћи ћете ме‘, говори ГОСПОД. ‚Ја ћу вас вратити из сужањства. Сабраћу вас између свих народа и са свих места на која сам вас прогнао‘, говори ГОСПОД, ‚и довешћу вас назад, на место са ког сам вас одвео у изгнанство.‘
Позив у Македонију
6 Пропутовали су кроз Фригију и галатијски крај, пошто им је Свети Дух забранио да проповедају Реч у Азији. 7 Када су дошли надомак Мисије, покушаше да уђу у Витинију, али им Исусов Дух не даде. 8 Стога прођоше поред Мисије и стигоше у Троаду.
9 Једне ноћи, Павле је имао виђење: неки Македонац је стајао и преклињао га, говорећи: »Пређи у Македонију и помози нам!«
10 Пошто је он имао то виђење, настојали смо да што пре одемо у Македонију, уверени да нас је Бог позвао да им објавимо еванђеље.
Лидијино обраћење
11 Испловили смо из Троаде и отпловили право у Самотрак, а сутрадан до Неапоља, 12 па оданде до Филипа, римске колоније и главног града тог дела Македоније. У том граду остадосмо неколико дана, 13 а у суботу изађосмо ван градске капије, према реци, где смо претпостављали да се налази богомоља. Тамо седосмо и почесмо да говоримо окупљеним женама. 14 А слушала нас је и једна побожна жена по имену Лидија, продавачица пурпура из града Тијатире. Господ јој отвори срце да обрати пажњу на оно што је Павле говорио.
15 А када су се она и њени укућани крстили, она нас замоли: »Ако сматрате да верујем у Господа, дођите и одседните у мојој кући.«
И наговори нас.
Послање Седамдесет двојице
10 После тога Господ одреди још седамдесет двојицу[a], па их по двојицу посла испред себе у сваки град и место куда је намеравао да иде.
2 Рече им: »Жетва је обилна, али је радника мало. Зато молите Господара жетве да пошаље раднике за своју жетву. 3 Идите. Ево, шаљем вас као јагњад међу вукове. 4 Не носите са собом ни новчаник, ни торбу, ни обућу, и на путу никога не поздрављајте.
5 »Када уђете у неки дом, прво реците: ‚Мир овом дому.‘ 6 И ако тамо буде мирољубив човек[b], ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, ваш мир ће вам се вратити. 7 Останите у том дому и једите и пијте све што вам понуде, јер радник заслужује своју плату. И немојте да прелазите из дома у дом.
8 »Када уђете у неки град, па вас приме, једите све што пред вас ставе. 9 Лечите болесне у том граду и говорите им: ‚Приближило вам се Божије царство.‘ 10 Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците: 11 ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘ 12 Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«
Повратак Седамдесет двојице
17 Седамдесет двојица[a] се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«
18 А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња. 19 Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом – и ништа вам неће наудити. 20 Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International