Book of Common Prayer
1 Алилуја!
Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Ко може да исприча сва његова силна дела,
ко да искаже све хвале о њему?
3 Благо онима који се држе правде,
који у свако доба чине што је право.
4 Сети ме се, ГОСПОДЕ,
кад свом народу покажеш наклоност.
У помоћ ми притекни својим спасењем,
5 да видим благостање твојих изабраних,
да се радујем с твојим народом,
да се твојим поседом хвалим.
6 Згрешили смо као наши праоци,
чинили зло и поступали опако.
7 Када су наши праоци били у Египту,
твоја чудесна дела нису разумели.
Нису се сећали многобројних дела твоје љубави,
па се побунише крај мора, Црвеног мора.
8 Али он их спасе свога Имена ради,
да обзнани своју силу.
9 Он запрети Црвеном мору,
и оно пресуши,
кроз дубине их проведе као кроз пустињу.
10 Он их спасе из руку онога ко их мрзи,
откупи их из руку непријатељевих.
11 Воде прекрише њихове душмане,
ни један једини не остаде жив.
12 Тада повероваше његовим речима
и хвалоспев му отпеваше.
13 Али брзо су заборавили његова дела
и нису чекали његов савет.
14 Пожуди су се предали у пустињи,
Бога искушавали у пустолини.
15 Он им даде оно што су тражили,
али им посла и опаку болест.
16 У табору почеше да завиде
Мојсију и Аарону, светоме ГОСПОДЊЕМ.
17 Земља се отвори и прогута Датана
и Авирамове следбенике прекри.
18 Огањ плану међу њиховим следбеницима,
пламен сажеже опаке.
19 Код Хорева направише теле,
па су се ливеном лику клањали.
20 Тако су своју Славу
заменили ликом вола, који једе траву.
21 Заборавили су Бога, који их је спасао,
који је велика дела учинио у Египту,
22 чудесна дела у Хамовој земљи
и страхотна дела крај Црвеног мора.
23 Зато он рече да ће их истребити.
Али Мојсије, његов изабраник,
стаде пред њега да његов гнев одврати,
да их не затре.
24 Потом презреше земљу пожељну,
његовој речи не повероваше.
25 Гунђали су у својим шаторима,
глас ГОСПОДЊИ нису слушали.
26 Зато им се подигнуте руке заклео
да ће мртви попадати по пустињи,
27 да ће им потомци пасти међу народе
и да ће их раштркати по земљама.
28 Везали су се за Ваала Пеорског
и јели жртве принете мртвима[a].
29 Својим делима разгневише ГОСПОДА,
и помор изби међу њима.
30 Тада устаде Пинхас, па је посредовао,
и помор престаде.
31 То му се урачуна у праведност
за сва поколења довека.
32 Разјарише га крај водâ Мериве,
па Мојсија задеси невоља због њих:
33 пошто су му огорчили дух,
он несмотрене речи изговори.
34 Не затреше народе
као што им је ГОСПОД заповедио,
35 него се измешаше с незнабошцима
и научише да чине исто што и они.
36 Служили су њиховим идолима,
који им постадоше замка.
37 Своје синове и кћери
жртвовали су демонима.
38 Недужну крв су проливали,
крв својих синова и кћери,
жртвујући их ханаанским идолима,
и земља се оскврнави крвљу.
39 Тако су се каљали својим поступцима
и постали неверни због својих дела.
40 Зато ГОСПОД плану гневом на свој народ
и његов посед му се згади.
41 Предаде их у руке незнабошцима,
па над њима завладаше они што их мрзе.
42 Потлачише их непријатељи
и својој власти их подвргоше.
43 Много их је пута избављао,
а они су и даље бунтовне науме ковали
и све дубље тонули у грех.
44 Али он погледа на њихову невољу
када је чуо њихов вапај
45 и ради њих се сети свога Савеза.
Сажали се због своје велике љубави
46 и учини да се на њих сажале
сви који су их засужњили.
47 Спаси нас, ГОСПОДЕ, Боже наш,
и сабери нас између незнабожаца,
да твом светом Имену захваљујемо
и да се хвалама теби поносимо.
48 Благословен ГОСПОД, Бог Израелов,
заувек и довека.
Нека сав народ каже: »Амин!«
Алилуја!
Манасија, цар Јуде
(2. Лет 33,1-20)
21 Манасија је имао дванаест година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао педесет пет година. Мајка му се звала Хефцива. 2 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, поводећи се за гнусобама народâ које је ГОСПОД истерао пред Израелцима. 3 Поново је саградио узвишице које је разорио његов отац Езекија, а подигао је и жртвенике Ваалу и направио Ашерину мотку, као што је учинио и израелски цар Ахав. Клањао се свим звездама и служио им. 4 Подигао је жртвенике у Дому ГОСПОДЊЕМ, за који је ГОСПОД рекао: »У Јерусалим ћу ставити своје Име.« 5 У оба дворишта Дома ГОСПОДЊЕГ подигао је жртвенике свим звездама. 6 Принео је свог сина као жртву паљеницу, бавио се враџбинама и гатањем, саветовао се са медијумима и призивачима духова. Чинио је много тога што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, изазивајући га на гнев.
7 Узео је резбарену Ашерину мотку коју је направио и ставио је у Храм, за који је ГОСПОД рекао Давиду и његовом сину Соломону: »У овај Храм и у Јерусалим, који сам изабрао између свих Израелових племена, ставићу своје Име довека. 8 Нећу учинити да Израелци поново оду из земље коју сам дао њиховим праоцима, само ако буду помно извршавали све што сам им заповедио и држали се целог Закона који им је дао мој слуга Мојсије.«
9 Али народ није слушао. Манасија их одведе на странпутицу, па су чинили више зла него народи које је ГОСПОД затро пред Израелцима.
10 ГОСПОД рече преко својих слугу пророка: 11 »Зато што је јудејски цар Манасија починио ове гнусобе и учинио више зла него Аморејци пре њега и својим идолима навео Јудеје на грех, 12 овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пустићу такву невољу на Јерусалим и Јуду да ће бридети уши сваком ко чује за њу. 13 Растегнућу над Јерусалимом исто мерничко уже као над Самаријом и исти висак као над Ахавовом владарском кућом. Избрисаћу Јерусалим онако како се брише чинија: обрише се, па се изврне наопако. 14 Напустићу Остатак свог народа и предати га у руке његовим непријатељима. Опљачкаће га и похарати сви његови душмани, 15 јер чини оно што је зло у мојим очима и изазива ме на гнев од дана кад су његови праоци изашли из Египта до данас.‘«
16 Поврх тога, Манасија је пролио толико недужне крви да је њоме испунио Јерусалим с краја на крај – поред греха на који је навео Јудеје, па су чинили оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима.
17 Остали догађаји Манасијине владавине, и све што је учинио, укључујући и грех који је починио, записани су у Књизи летописа царева Јуде. 18 Манасија умре, па га сахранише у врту његове палате, у Узином врту. На месту цара наследи га његов син Амон.
Идолске гозбе и Господња вечера
14 Зато, драги моји, бежите од идолопоклонства. 15 Као разумним људима кажем: сами просудите шта говорим. 16 Зар чаша захвалности за коју захваљујемо[a] не представља заједништво у Христовој крви? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво у Христовом телу? 17 Пошто је хлеб један, онда смо ми, многи, једно тело, јер сви делимо један хлеб.
18 Погледајте телесни Израел. Зар они који једу жртве немају ништа заједничко са жртвеником? 19 Шта, дакле, хоћу да кажем? Зар да је оно што је жртвовано идолима нешто? Или да је идол нешто? 20 Не. Него, оно што незнабошци жртвују, демонима жртвују, а не Богу. Нећу да имате ништа заједничко са демонима! 21 Не можете да пијете и из чаше Господње и из чаше демонске! Не можете да имате удела и у Господњој трпези и у демонској трпези! 22 Или хоћете да изазивамо Господњу љубомору? Зар смо јачи од њега?
Верникова слобода
23 »Све је дозвољено«, али није све корисно. »Све је дозвољено«, али све не изграђује. 24 Нека нико не тражи своје добро, него добро другога.
25 Једите све што се продаје на пијаци, ништа не испитујући ради савести. 26 Јер, »Господња је земља и све на њој.«(A)
27 Ако вас неки неверник позове у госте и хоћете да идете, једите све што се пред вас изнесе, ништа не испитујући ради савести. 28 Али, ако вам неко каже: »Ово је било принето на жртву«, онда не једите због онога који вас је на то упозорио и због савести 29 – а не мислим на твоју савест, него оног другога. Јер, зашто да туђа савест суди мојој слободи? 30 Ако ја са захвалношћу једем, зашто да о мени зло говоре због онога за шта захваљујем?
31 Ако, дакле, једете, или пијете, или чините нешто друго, све чините на Божију славу. 32 Не будите камен спотицања ни Јудејима, ни Грцима, ни Божијој цркви, 33 као што и ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих – да се спасу.
11 Угледајте се на мене као што се и ја угледам на Христа.
Излечење двојице опседнутих
(Мк 5,1-20; Лк 8,26-39)
28 Када је стигао на другу обалу, у гадарински[a] крај, у сусрет му дођоше двојица опседнутих демонима. Излазили су из гробова, а били су толико напасни да нико није могао да прође тим путем.
29 »Шта ми имамо с тобом, Сине Божији?« повикаше они. »Јеси ли овамо дошао да нас пре времена мучиш?«
30 А мало даље од њих пасло је велико крдо свиња.
31 Демони почеше да преклињу Исуса говорећи: »Ако нас истераш, пошаљи нас у оно крдо свиња.«
32 »Идите«, рече им он.
И они изађоше и уђоше у свиње, а цело крдо се сјури низ падину у море и подави у води. 33 Свињари побегоше и одоше у град, па испричаше све што се догодило, и о опседнутима. 34 Тада цео град изађе у сусрет Исусу, па, кад су га видели, почеше да га преклињу да оде из њиховог краја.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International