Book of Common Prayer
1 ГОСПОД царује –
нека кличе земља,
нека се радује све мноштво острва.
2 Око њега су облаци и густа тмина,
праведност и правда темељ су његовог престола.
3 Пред њим огањ иде
и сажиже његове душмане унаоколо.
4 Његове муње свет обасјавају,
земља то гледа и дрхти.
5 Планине се као восак топе пред ГОСПОДОМ,
пред Господаром све земље.
6 Небеса његову праведност објављују
и сви народи гледају његову славу.
7 Срамоти ће бити извргнути
сви који служе ликовима,
који се хвале идолима.
Њему се поклоните, сви богови![a]
8 Сион то чује, и радује се,
и јудејска села кличу због твојих пресуда, ГОСПОДЕ.
9 Јер, ГОСПОДЕ, ти си Свевишњи над свом земљом,
ти си силно узвишен над свим боговима.
10 Ви који волите ГОСПОДА, мрзите зло,
јер он чува живот својих верних
и избавља их из руку опаких.
11 Светлост се просипа по праведнима
и радост по онима срца честитог.
12 Радујте се у ГОСПОДУ, праведници,
и захваљујте његовом светом Имену.
1 ГОСПОД царује –
нека дрхте народи.
На престолу седи међу херувимима –
нека се земља тресе.
2 Велик је ГОСПОД на Сиону,
узвишен над свим народима.
3 Нека захваљују твоме Имену,
великом и страшном.
Он је свет!
4 Силни Царе, ти волиш правду.
Правичност си учврстио,
право и праведно поступаш у Јакову.
5 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се код његовог подножја.
Он је свет!
6 Мојсије и Аарон били су међу његовим свештеницима,
Самуило међу онима који његово Име призивају.
Призвали би ГОСПОДА, и он би их услишио.
7 Говорио им је из стуба од облака.
Држали су се његових прописа
и уредби које им је дао.
8 Услишавао си их, ГОСПОДЕ, Боже наш.
Био си им Бог који прашта,
иако си кажњавао њихова злодела.
9 Узвисујте ГОСПОДА, Бога нашега,
и клањајте се на његовој светој гори.
Јер, свет је ГОСПОД, наш Бог.
Псалам. За захваљивање.
1 Радосно вичи ГОСПОДУ, сва земљо!
2 Служите ГОСПОДУ с радошћу,
долазите пред њега кличући!
3 Знајте да је ГОСПОД Бог.
Он нас је начинио, и ми смо његови,
његов народ, стадо његовог пашњака.
4 Са захвалницом улазите кроз његове капије
и са хвалом у његова дворишта.
Захваљујте му, његово Име благосиљајте.
5 Јер, ГОСПОД је добар;
љубав његова остаје довека
и његова верност кроз сва поколења.
1 ГОСПОДЕ, Боже освете,
Боже освете, засијај.
2 Устани, Судијо земље,
врати охолима како заслужују.
3 ГОСПОДЕ, докле ће опаки,
докле ће опаки ликовати?
4 Докле ће просипати дрске речи?
Докле ће се сви зликовци хвалисати?
5 Народ твој сатиру, ГОСПОДЕ,
и твој посед тлаче.
6 Удовицу и дошљака кољу,
сироче убијају.
7 Говоре: »Не види ГОСПОД,
не обраћа пажњу Бог Јаковљев.«
8 Ви обратите пажњу, глупи међу народом!
Безумници, кад ћете се уразумити?
9 Зар Онај који је усадио ухо не чује?
Зар Онај који је саздао око не види?
10 Зар Онај који стегом народе одгаја не кажњава?
Зар Онај који људски род учи нема знања?
11 ГОСПОД зна људске мисли, да су ништавне.
12 Благо човеку кога одгајаш стегом, ГОСПОДЕ,
и из свог Закона га учиш.
13 Ти му дајеш смирење од дана злих
док се за опакога копа јама.
14 Јер, ГОСПОД неће свој народ одбацити
ни свој посед оставити.
15 Пресуде ће се опет заснивати на правди
и сви срца честитог за њом ће ићи.
16 Ко ће за мене устати против злих?
Ко ће за мене стати против зликоваца?
17 Да ми није ГОСПОД притекао у помоћ,
брзо бих се у смртној тишини настанио.
18 Кад рекох: »Нога ми се оклизну«,
твоја ме љубав придржа, ГОСПОДЕ.
19 Кад се намножила тескоба у мени,
твоја утеха ме развесели.
20 Зар могу с тобом у савезу да буду
искварене судије, које муку стварају својим одлукама?
21 Удружују се да праведнику узму живот
и да недужнога осуде на смрт.
22 Али ГОСПОД је моје утврђење високо,
мој Бог је стена мога уточишта.
23 Он ће им вратити за њихове грехе
и због њихове опакости их уништити.
ГОСПОД, наш Бог, уништиће их.
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Езекија, цар Јуде
(2. Цар 18,1-20,21)
29 Езекија је имао двадесет пет година када је постао цар, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Авија кћи Захаријина. 2 Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид.
Очишћење и освештање Храма
3 Првог месеца прве године своје владавине, Езекија отвори врата Дома ГОСПОДЊЕГ и поправи их.
Припреме за прославу Пасхе
30 Езекија разасла гласнике по целом Израелу и Јуди, а написа и писма Ефремовом и Манасијином племену, позивајући их да дођу у Дом ГОСПОДЊИ у Јерусалиму, да прославе Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог. 2 Цар и његови службеници и сва заједница у Јерусалиму одлучише да прославе Пасху у другом месецу. 3 Нису могли да је прославе у прописано време, јер се још није био освештао довољан број свештеника, а ни народ се још није био окупио у Јерусалиму. 4 Овај наум се учини добар и цару и целој заједници, 5 па одлучише да пошаљу проглас по целом Израелу, од Беер-Шеве до Дана, позивајући народ да дође у Јерусалим и прослави Пасху ГОСПОДА, Бога Израеловог, јер то дуго нису чинили у великом броју, онако како је записано.
6 По царевој заповести, гласници пођоше по целом Израелу и Јуди са писмима од цара и његових службеника у којима је стајало:
»Израелци, вратите се ГОСПОДУ, Богу Авраамовом, Исааковом и Израеловом, да би се он вратио вама који сте преостали, који сте утекли из руку цара Асирије. 7 Не будите као ваши очеви и браћа, који су били неверни ГОСПОДУ, Богу својих праотаца, па их је он учинио предметом згражавања, као што и сами видите. 8 Не будите тврдоглави, као што су били ваши очеви – покорите се ГОСПОДУ. Дођите у светилиште, које је он освештао довека. Служите ГОСПОДУ, своме Богу, да се његов љути гнев окрене од вас. 9 Ако се вратите ГОСПОДУ, онда ће ваша браћа и деца наћи милост код оних који су их заробили и вратити се у ову земљу, јер је ГОСПОД, ваш Бог, милостив и сажаљив и неће окренути своје лице од вас ако му се вратите.«
10 Гласници су ишли од града до града у Ефрему и Манасији, све до Завулона, али им се народ ругао и исмевао их. 11 Ипак, неки из Асировог, Манасијиног и Завулоновог племена понизише се и дођоше у Јерусалим. 12 А у Јуди је Божија рука била на народу и дала му да сложно изврши оно што су заповедили цар и његови службеници, у складу с речју ГОСПОДЊОМ.
Прослава Пасхе
13 Силно мноштво народа окупи се у Јерусалиму у другом месецу да прослави Празник бесквасног хлеба. 14 Из Јерусалима уклонише жртвенике и кадионе жртвенике, па их бацише у долину Кидрон. 15 Четрнаестог дана другог месеца заклаше пасхално јагње. Свештеници и Левити се постидеше, па се освешташе и унеше жртве паљенице у Дом ГОСПОДЊИ. 16 Потом заузеше своја уобичајена места као што је прописано у закону Мојсија, Божијег човека, па су свештеници запљускивали крвљу коју су им додавали Левити. 17 Пошто се многи од народа нису освештали, Левити су морали да кољу пасхалну јагњад место свих оних који су били нечисти, да би их освештали за ГОСПОДА. 18 Иако се већина од мноштва оних који су дошли из Ефрема, Манасије, Исахара и Завулона нису очистили, ипак су јели пасхално јагње, противно оном што је записано.
Али Езекија се овако помоли за њих: »Нека ГОСПОД, који је добар, опрости свакоме 19 ко свим срцем тражи Бога – ГОСПОДА, Бога својих праотаца – ако и није чист онако како се захтева у светилишту.«
20 И ГОСПОД услиши Езекију и излечи народ.
21 Израелци који су били у Јерусалиму с великом су радошћу седам дана славили Празник бесквасног хлеба, а Левити и свештеници певали су хвалоспеве ГОСПОДУ сваки дан уз ГОСПОДЊЕ музичке инструменте. 22 Езекија је хвалио све Левите, који су вешто обављали ГОСПОДЊУ службу. Тих седам дана јели су оно што им је припадало од жртве, приносили жртве за заједништво и захваљивали ГОСПОДУ, Богу својих праотаца.
23 Потом се сва заједница сложи да славе још седам дана, па су још седам дана радосно славили. 24 Езекија, цар Јуде, прибави за заједницу хиљаду јунаца и седам хиљада грла ситне стоке, а поглавари још хиљаду јунаца и десет хиљада грла ситне стоке. Тада се освешта и велик број свештеника. 25 Сва Јудина заједница радовала се заједно са свештеницима и Левитима, свим окупљенима из Израела и са дошљацима који су дошли из Израела и дошљацима који су живели у Јуди. 26 У Јерусалиму је владала велика радост, јер још од времена Соломона сина Давидовог, цара Израела, није било ничег сличног у Јерусалиму. 27 На крају свештеници и Левити устадоше да благослове народ, и Бог их услиши, јер је њихова молитва допрла до неба, његовог светог пребивалишта.
32 Желео бих да будете без брига. Неожењен човек се брине за оно што је Господње, како да угоди Господу, 33 а ожењени се брине за ствари овога света, како да угоди жени, 34 и зато је растрзан. Неудата жена или девица брине се за оно што је Господње, да буде света и телом и духом, а удата се брине за ствари овога света, како да угоди мужу. 35 Ово говорим за ваше добро; не да вам ставим омчу око врата, него да живите долично и да будете несметано одани Богу.
36 Ако неко мисли да недолично поступа са својом девицом и ако је она већ зашла у године, а он мисли да треба да се ожени, нека учини то што хоће, не чини грех – нека ступи у брак. 37 Али, онај ко је непоколебљив у свом срцу, ко не осећа принуду и влада својом вољом, па у свом срцу одлучи да сачува своју девицу – добро чини. 38 Тако, ко се ожени својом девицом, добро чини, а ко се не ожени, чини боље.
39 Жена је везана за свога мужа све док је он жив. А ако он умре, слободна је да се уда за кога хоће – али само у Господу. 40 Али, по мом мишљењу – а мислим да и ја имам Божијег Духа – биће срећнија ако остане као што јесте.
Не судите
(Лк 6,37-38, 41-42)
7 »Не судите, да се не би судило вама. 2 Јер, каквим судом судите, таквим ће се и вама судити; и каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.
3 »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку? 4 Како можеш да кажеш своме брату: ‚Дај да ти извадим трун из ока‘, кад је у твом оку брвно? 5 Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.
6 »Не дајте псима оно што је свето и не бацајте своје бисере пред свиње, да их не изгазе ногама, па се окрену и растргну вас.«
Молите, тражите, куцајте
(Лк 11,9-13)
7 »Молите – и даће вам се; тражите – и наћи ћете; куцајте – и отвориће вам се. 8 Јер, ко год моли, добија; и ко тражи, налази; и отвориће се ономе ко куца.
9 »Који би од вас своме сину, кад га замоли да му да хлеба, дао камен? 10 Или му, кад га замоли да му да рибу, дао змију? 11 Па ако ви, иако сте зли, знате како да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац, који је на небесима, дати добрих дарова онима који га замоле. 12 Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима, јер то је Закон и Пророци.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International