Book of Common Prayer
Коф
145 Из свег срца вапијем –
услиши ме, ГОСПОДЕ,
твојих уредби ћу се држати.
146 Теби вапијем,
спаси ме, и твојих прописа ћу се држати.
147 Пре зоре устајем и вапијем,
твоју реч ишчекујем.
148 Очи ми широм отворене кроз ноћне сате,
да бих о твојим обећањима размишљао.
149 ГОСПОДЕ, чуј мој глас због љубави своје,
живот ми сачувај по законима својим.
150 Примичу се они који опаке науме смишљају,
далеко су од твог Закона.
151 Али ти си близу, ГОСПОДЕ,
и поуздане су све твоје заповести.
152 Одавно сам из твојих прописа научио
да си их утемељио довека.
Реш
153 Погледај на мој јад и избави ме,
јер нисам твој Закон заборавио.
154 Поведи моју парницу и ослободи ме,
живот ми дај као што си обећао.
155 Спасење је далеко од опаких,
јер твоје уредбе не траже.
156 Велика је твоја самилост, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај по законима својим.
157 Много је мојих гонитеља и душмана,
али од твојих прописа не скрећем.
158 Видео сам издајнике, и згрозио се,
јер се твојих обећања не држе.
159 Види како твоје налоге волим, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај због своје љубави.
160 Истина је срж твоје речи
и вечни су сви твоји праведни закони.
Син
161 Без разлога ме поглавари прогоне,
али срце ми једино пред твојом речју дрхти.
162 Твојим обећањима се радујем
као онај ко се великог плена докопао.
163 Мрзим лаж и гади ми се,
а твој Закон волим.
164 Седам те пута дневно хвалим
због твојих закона праведних.
165 Велик мир имају они који твој Закон воле
и ни о шта се не спотичу.
166 Твоје спасење ишчекујем, ГОСПОДЕ,
и твоје заповести извршавам.
167 Твојих прописа се држим
и силно их волим.
168 Твојих налога и прописа се држим,
јер је сав мој живот пред тобом.
Тав
169 Нека моје клицање до тебе допре, ГОСПОДЕ.
Дај ми умности као што си обећао.
170 Нека моја молба пред тебе стигне.
Избави ме као што си обећао.
171 Нека ми се с усана излива хвалоспев,
јер ме својим уредбама учиш.
172 Нека ми језик пева о твојим обећањима,
јер праведне су све твоје заповести.
173 Нека ми твоја рука притекне у помоћ,
јер сам твоје налоге изабрао.
174 За твојим спасењем жудим, ГОСПОДЕ,
и у твом Закону уживам.
175 Нека живи моја душа и нека те хвали
и нека ми твоји закони помажу.
176 Залутах као овца изгубљена;
потражи свога слугу,
јер твоје заповести нисам заборавио.
Песма приликом успињања до Храма.
1 Благо сваком ко се боји ГОСПОДА,
ко његовим путевима хода.
2 Јешћеш плод свога труда,
бићеш благословен и биће ти добро.
3 Жена ће ти бити као плодна лоза
у одајама твоје куће,
твоја деца као младице маслине
око твоје трпезе.
4 Ето, тако је благословен човек
који се боји ГОСПОДА.
5 Благословио те ГОСПОД са Сиона!
Гледао благостање Јерусалимово
све дане свога живота!
6 Видео децу своје деце!
Мир Израелу!
Песма приликом успињања до Храма.
1 Силно су ме тлачили од моје младости –
нека Израел каже –
2 силно су ме тлачили од моје младости,
али нису ме савладали.
3 Орачи су ми орали по леђима,
дуге бразде повлачили.
4 Али ГОСПОД је праведан –
он исече ужад опаких.
5 Нека се постиде и узмакну
сви који мрзе Сион.
6 Нека буду као трава на крововима,
која свене пре но што порасте,
7 којом жетелац не напуни руку
ни наручје онај који веже снопове.
8 Нека пролазници не говоре:
»Нека је на вама благослов ГОСПОДЊИ.
У Име ГОСПОДЊЕ благосиљамо вас.«
Песма приликом успињања до Храма.
1 Из дубина вапијем теби, ГОСПОДЕ.
2 ГОСПОДЕ, чуј мој глас,
обрати пажњу на мој вапај за милост.
3 Да грехе бележиш, ГОСПОДЕ,
ко би опстао?
4 Али ти прашташ
– зато те се боје.
5 ГОСПОДА ишчекујем, моја душа га ишчекује,
и у његову реч своју наду полажем.
6 Душа ми Господа ишчекује
више него ноћна стража свитање,
више него ноћна стража свитање.
7 У ГОСПОДА се уздај, Израеле,
јер код ГОСПОДА је љубав
и код њега је откупљење обилно.
8 Он ће откупити Израел
од свих његових греха.
Давид сазнаје за Авесаломову смрт
19 Ахимаац син Садоков рече Јоаву: »Дај да отрчим и цару јавим добру вест да га је ГОСПОД избавио из руку његових непријатеља.«
20 »Данас не можеш да будеш гласник добрих вести«, рече му Јоав. »Можеш да будеш гласник добрих вести неки други пут, али данас не можеш, јер је царев син мртав.«
21 Онда Јоав рече једном Кушанину: »Иди и јави цару шта си видео.«
Кушанин се поклони Јоаву и отрча.
22 Ахимаац син Садоков опет рече Јоаву: »Нека буде шта буде, само ме, молим те, пусти да отрчим за Кушанином.«
»Зашто желиш да идеш, синко«, упита га Јоав, »кад не носиш вест за коју би могао да будеш награђен?«
23 Али Ахимаац рече: »Нека буде шта буде, хоћу да трчим.«
»Трчи онда«, рече му Јоав, и Ахимаац отрча путем кроз равницу и претече оног Кушанина.
Павле премештен у Кесарију
23 Онда позва двојицу својих капетана и рече: »Спремите две стотине војника, седамдесет коњаника и две стотине копљаника да у девет сати вечерас[a] крену у Кесарију. 24 Опремите и јахаће животиње на којима ће јахати Павле и безбедно га отпремите намеснику Феликсу.«
25 Потом написа писмо следеће садржине:
26 »Клаудије Лисија, уваженом намеснику Феликсу, поздрав.
27 Овог човека су ухватили Јудеји и хтели су да га убију, али ја сам дошао са својим војницима и избавио га пошто сам сазнао да је римски грађанин. 28 Желео сам да сазнам за шта га оптужују, па сам га одвео у њихов Синедрион. 29 Утврдио сам да га оптужују због неких спорних питања из њиховог закона и да није крив ни за шта што би заслуживало смрт или тамницу. 30 А кад ми је јављено да је против њега скована завера, одмах сам га послао теби, а његове тужитеље сам упутио да теби кажу за шта га оптужују.«
31 Војници по заповести узеше Павла и ноћу га одведоше у Антипатриду. 32 Сутрадан оставише коњанике да с њим продуже даље, а они се вратише у касарну. 33 Када су стигли у Кесарију, предадоше намеснику писмо и доведоше Павла пред њега. 34 Намесник прочита писмо, па га упита из које је покрајине.
Када је чуо да је из Киликије, 35 рече: »Саслушаћу те када стигну твоји тужитељи«, па нареди да га чувају у Иродовом двору.
Плаћање пореза цару
(Мт 22,15-22; Лк 20,20-26)
13 Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.
14 »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«
15 Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«
16 Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?«
»Царев«, рекоше му они.
17 Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.«
И они му се задивише.
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Лк 20,27-40)
18 Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 19 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.
20 »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. 21 Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. 22 И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. 23 О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«
24 »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. 25 Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 26 А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘(A) 27 Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International