Book of Common Prayer

⁵ Он установи прописе у Јакову
    и постави Закон у Израелу,
за које заповеди нашим праоцима
    да их својој деци обзнане,
⁶ да их сазна следећи нараштај,
    деца која ће се тек родити,
    која ће онда говорити својој деци
⁷ да се уздају у Бога
    и не забораве Божија дела,
    него да чувају његове заповести,
⁸ да не буду као њихови праоци –
    нараштај бунтован и непокоран,
нараштај чије је срце непостојано
    и који је духом неверан Богу.

⁹ Ефремовци, иако наоружани луком,
    на дан битке окренуше леђа.
¹⁰ Нису се држали Божијег Савеза
    и одбијали су да живе по његовом Закону.
¹¹ Заборавили су његова дела
    и чуда која им је показао.
¹² Чудесна дела је учинио
    наочиглед њиховим праоцима
у земљи египатској, у цоанском крају.
¹³     Море је раздвојио и кроз њега их провео,
    учинио да воде стоје као бедем.
¹⁴ Дању их је водио облаком,
    а сву ноћ светлошћу огња.
¹⁵ У пустињи је расколио стене
    и напојио их водом обилном као океан^[a].
¹⁶ Из хридине је извео потоке
    и учинио да воде потеку као реке.

¹⁷ А они су и даље грешили против њега,
    бунећи се против Свевишњега у пустињи.
¹⁸ Намерно су искушавали Бога
    тражећи храну за којом су жудели.
¹⁹ Против Бога су говорили, питајући:
    »Може ли Бог да простре трпезу у пустињи?
²⁰ Ето, стену је ударио, да вода потече,
    и набујали потоци теку.
А може ли дати и хлеба?
    Може ли свом народу да набави меса?«

²¹ Кад их је Бог чуо, разјари се.
    Огањ плану против Јакова,
    гнев се диже против Израела,
²² јер нису веровали Богу
    ни уздали се у његово спасење.
²³ Он заповеди облацима на небу
    и отвори двери небеске,
²⁴ па просу ману као кишу, да народ једе;
    даде им жита са неба.
²⁵ Човек је јео хлеб анђела.
    Он им посла хране да једу досита.
²⁶ Он с небеса пусти источни ветар
    и својом силом јужни ветар доведе,
²⁷ па као кишу просу на њих меса као прашине,
    крилатих птица као морског песка.
²⁸ Он учини да им попадају сред табора,
    свуд уоколо њихових шатора.
²⁹ И они су јели док се добро не наједоше,
    јер им је дао оно за чим су жудели.
³⁰ А док их још није прошла жеља,
    док им је храна још била у устима,
³¹ Божији гнев се диже на њих.
    Он поби најснажније међу њима
    и покоси младиће Израелове.

³² А они су ипак и даље грешили
    и нису веровали упркос чудима.
³³ Зато им оконча дане у једном даху
    и њихове године ужасом изненадним.
³⁴ Кад год би их Бог убијао, тражили би га
    и опет му се свесрдно враћали –
³⁵ сетили би се да је Бог њихова Стена,
    Бог Свевишњи њихов Откупитељ.

³⁶ А онда би га опет варали устима
    и лагали га језиком.
³⁷ Нису му били одани срцем,
    ни верни његовом Савезу.

³⁸ А он, самилостан, праштао би им грех
    и не би их затро.
Много је пута суспрезао гнев
    и није будио сву своју јарост.
³⁹ Јер, сетио би се да су само тело,
    ветар који прође и више се не враћа.

⁴⁰ Колико су се само бунили против њега у пустињи
    и жалостили га у пустолини!
⁴¹ Стално су изнова искушавали Бога
    и задавали бол Свецу Израеловом.
⁴² Нису се сећали његове руке –
    дана кад их је од њиховог душманина откупио,
⁴³ ни знамењâ која је учинио у Египту,
    његових чуда у цоанском крају:
⁴⁴ Он им у крв претвори
    реке и потоке, да не пију из њих.
⁴⁵ Ројеве мува посла међу њих, да их изједу,
    и жабе, да их затру.
⁴⁶ Усеве им предаде штурку,
    њихову муку скакавцу чегрташу.
⁴⁷ Лозу им затуче грȁдом,
    њихове дивље смокве мразом.
⁴⁸ Говеда им предаде грȁду,
    њихову стоку муњама.
⁴⁹ Посла на њих сву жестину свога гнева,
    срџбу, бес и невољу.
    Гласнике несреће одасла на њих.
⁵⁰ Стазу поравна за свој гнев.
    Живот им не поштеде смрти,
    него их предаде помору.
⁵¹ Поби све прворођено у Египту,
    првине мушкости у Хамовим шаторима.

⁵² А свој народ изведе као овце
    и кроз пустињу их поведе као стадо.
⁵³ Водио их је поуздано, па се нису плашили,
    а море прекри њихове непријатеље.
⁵⁴ Доведе их у своју свету земљу,
    на ову гору, коју својом десницом освоји.
⁵⁵ Пред њима истера народе;
    ужетом измери и раздели
наследство племенима Израеловим
    и даде им да се настане у својим шаторима.

⁵⁶ Али они су искушавали Бога Свевишњега
    и бунили се против њега.
    Нису се држали његових прописа,
⁵⁷ него се одметнуше као и њихови очеви
    и изневерише га, непоуздани као лук искривљен.
⁵⁸ Гневили су га својим узвишицама
    и чинили га љубоморним својим идолима.
⁵⁹ Када их је Бог чуо, разјари се
    и сасвим одбаци Израел.
⁶⁰ Он напусти Боравиште у Шилу,
    шатор у ком се настанио међу људима.
⁶¹ Знак своје силе посла у сужањство
    и знак свога сјаја у душманинове руке.
⁶² Свој народ предаде мачу,
    разјарен на свој посед.
⁶³ Огањ им прождре младиће
    и њихове девојке не чуше песму свадбену.
⁶⁴ Свештеници им попадаше од мача –
    не заплакаше њихове удовице.

⁶⁵ Тада се Господ прену као од сна,
    као ратник који се трезни од вина.
⁶⁶ Своје душмане потисну,
    вечној срамоти их предаде.
⁶⁷ Потом одбаци шатор Јосифов
    и не изабра племе Ефремово,
⁶⁸ него изабра племе Јудино,
    гору Сион, коју заволе.
⁶⁹ Своје светилиште сагради као висове,
    као земљу, коју је утемељио довека.
⁷⁰ Изабра Давида, свога слугу,
    и узе га од овчијих торова.
⁷¹ Доведе га од оваца дојилица
    да напаса Јакова, његов народ,
    Израела, његов посед.
⁷² И напасао их је срца честитог,
    водио их вештим рукама.