Book of Common Prayer
Соломонов.
1 Боже, дај цару, сину царевом,
свој осећај за правду и правичност,
2 да твом народу суди правично
и твојим сиромасима по правди.
3 Нека планине народу донесу мир,
а брда праведност.
4 Нека брани сиромахе међу народом,
нека спасе децу убогих,
нека скрши тлачитеља.
5 Нека те се боје док год је сунца и месеца,
кроз сва поколења.
6 Нека цар буде као киша која пада на покошену ливаду,
као пљускови што натапају земљу.
7 Нека у данима његове владавине
праведни бујају
и мир обилује док год је месеца.
8 Нека влада од мора до мора
и од Еуфрата[a] до крајева земље.
9 Нека пред њим клече становници пустиње,
нека његови непријатељи лижу прашину.
10 Нека му цареви Таршиша и острвâ
доносе данак,
цареви Сабе и Севе дарове.
11 Нека му се клањају сви цареви,
нека му служе сви народи.
12 Јер, он ће избавити убогога кад завапи,
сиромаха који нема помагача.
13 Сажалиће се на сиромаха и убогога
и спасти живот убогима.
14 Избавиће их од тлачења и насиља,
јер му је њихова крв драгоцена.
15 Живео цар!
Нека му се дарује злато сабејско.
Нека се моле за њега без престанка.
Нека га поваздан благосиљају.
16 Нека буде обиље жита у земљи,
нека се повија по врховима гора.
Нека њени плодови бујају као Либан.
Нека житељи града цветају као трава на земљи.
17 Нека му се име сачува довека,
нека траје док год је сунца.
Нека преко њега сви народи
буду благословени
и нека га славе.
18 Нека је благословен ГОСПОД, Бог,
Бог Израелов, који једини чини чуда.
19 Нека је благословено његово славно Име довека.
Нека се сва земља испуни његовом славом.
Амин! Амин!
20 Овде се завршавају молитве Давида сина Јесејевог.
Јод
73 Твоје руке су ме начиниле и обликовале.
Умности ми дај да твоје заповести научим.
74 Нека ме виде они који те се боје,
да се обрадују што у твоју реч полажем наду.
75 Знам, ГОСПОДЕ, да су твоји закони праведни
и да си ме због своје верности ударио јадом.
76 Нека ме твоја љубав теши
као што си обећао своме слузи.
77 Нека твоја самилост стигне до мене,
јер у твом Закону уживам.
78 Нека се бахати постиде
што су ме лажно оптужили,
а ја ћу о твојим налозима размишљати.
79 Нека ми се приклоне који те се боје
и који твоје прописе знају.
80 Нека ми срце буде беспрекорно по твојим уредбама,
да се не постидим.
Каф
81 Душа ми гине за твојим спасењем,
у твоју реч полажем наду.
82 Очи ми ишчилеше твоје обећање чекајући.
Питам: »Кад ћеш ме утешити?«
83 Иако постадох као мешина смежурана од дима,
твоје уредбе нисам заборавио.
84 Колико је дана преостало твом слузи?
Кад ћеш судити мојим гонитељима?
85 Бахати за мене копају јаме
твом Закону пркосећи.
86 Поуздане су све твоје заповести.
Помози ми, јер ме лажима прогоне.
87 Умало ме не докрајчише на земљи,
али твоје налоге не оставих.
88 Живот ми сачувај због своје љубави,
и држаћу се прописа које си изрекао.
Ламед
89 Твоја реч, ГОСПОДЕ,
довека чврсто стоји на небесима,
90 твоја верност кроз сва поколења.
Земљу си учврстио, и она стоји;
91 све и данас стоји по твојим законима,
јер све теби служи.
92 Да у твом Закону нисам уживао,
пропао бих у свом јаду.
93 Нећу заборавити твоје налоге довека,
јер си ми њима сачувао живот.
94 Твој сам – спаси ме!
Јер, твојим налозима сам се окренуо.
95 Опаки чекају да ме униште,
а ја хоћу твоје прописе да разумем.
96 Сваком савршенству видим границу,
али твоје заповести немају међа.
Авнерова смрт
22 Управо тада се из похода вратише Давидове слуге и Јоав и са собом донеше велик плен. Авнер није више био с Давидом у Хеврону, јер га је Давид пустио да оде у миру. 23 Када је Јоав стигао са свом војском, рекоше му: »Авнер син Неров био је код цара и цар га је пустио да оде у миру.«
24 На то Јоав оде цару и рече: »Шта си то учинио? Авнер је био код тебе, а ти си га пустио да оде! Зашто, 25 кад знаш Авнера сина Неровог – да је дошао к теби само зато да те превари и да види куда се крећеш и сазна све што радиш?«
26 Јоав онда оде од Давида, па посла гласнике за Авнером, и они га вратише од бунара Сире, а да Давид о томе није ништа знао. 27 Када се Авнер вратио у Хеврон, Јоав га одведе на страну, у један улаз, као да жели с њим насамо да разговара, па га, да би осветио крв свога брата Асаела, убоде у трбух, и Авнер умре.
28 Дознавши за то касније, Давид рече: »Ја и моје царство бићемо довека недужни пред ГОСПОДОМ за крв Авнера сина Неровог. 29 Нека кривица за проливање његове крви буде на Јоаву и на свој његовој породици. Нека у Јоавовој породици увек буде неко ко болује од гнојних рана, или заразне кожне болести, или ко иде уз помоћ штапа, или ко ће пасти од мача, или ко нема шта да једе.«
30 Јоав и његов брат Авишај убили су Авнера зато што је убио њиховог брата Асаела у бици код Гивона.
31 Тада Давид рече Јоаву и свем народу с њим: »Раздерите своју одећу и обуците се у кострет, па идите ожалошћени пред Авнером.«
Онда и он сам пође за мртвачким носилима.
32 Авнера сахранише у Хеврону. Цар Давид је гласно плакао на његовом гробу, а плакао је и сав народ.
33 Цар отпева ову тужбалицу за Авнером:
»Зар Авнер да умре као безумник?
34 Руке ти не беху везане ни ноге оковане.
Пао си као што се пада од зликоваца.«
И сав народ опет заплака за њим.
35 После је сав народ долазио да наговара Давида да нешто поједе док је још дан, али Давид се закле: »Нека ме Бог најстроже казни ако окусим хлеба или нечег другог пре но што зађе сунце.«
36 Сав народ је за то сазнао, па му је одобравао, као што је народ и иначе одобравао све што је чинио. 37 Тога дана су сав народ и сав Израел схватили да цар није имао удела у убиству Авнера сина Неровог.
38 Цар рече својим слугама: »Зар не схватате да је данас у Израелу пао један кнез и велик човек? 39 Ја сам данас слаб, иако сам помазани цар, а ови људи, синови Церујини, за мене су прејаки. Нека ГОСПОД узврати злочинцу према његовом злоделу.«
Павле и Сила у затвору
16 Док смо једном ишли у богомољу, сусрете нас једна робиња. Била је опседнута духом који је прорицао будућност, па је гатањем доносила велику зараду својим господарима.
17 Она пође за Павлом и за нама, вичући: »Ови људи су слуге Свевишњега Бога! Они вам објављују пут спасења!«
18 Тако је радила много дана, па, када је то Павлу дојадило, он се окрену и рече духу: »Наређујем ти у име Исуса Христа: изађи из ње!«
И он истог часа изађе.
19 Када су њени господари видели да им је пропала нада у зараду, ухватише Павла и Силу, па их одвукоше на трг пред поглаваре. 20 Доведоше их преторима и рекоше: »Ови људи уносе немир у наш град! Они су Јудеји 21 и проповедају обичаје које ми, Римљани, не смемо да прихватимо ни извршавамо.«
22 Тада народ навали на Павла и Силу, а претори здераше одећу с њих и наредише да их ишибају. 23 Када су им задали много удараца, бацише их у тамницу и наредише тамничару да их добро чува. 24 Пошто је добио такво наређење, он их баци у унутрашњу тамницу, а ноге им стави у кладе.
Исус хода по води
(Мт 14,22-33; Јн 6,16-21)
47 Када је пало вече, чамац је био насред мора, а Исус сам на копну. 48 Он виде како се муче веслајући, јер су имали противан ветар, па око три сата ноћу[a] дође до њих ходајући по мору и хтеде да их заобиђе. 49 Када су га они угледали како хода по мору, помислише да је утвара, па почеше да вичу. 50 Јер, сви су га видели и препали се.
Исус их одмах ослови и рече: »Само храбро! Ја сам! Не бојте се!«
51 Онда уђе к њима у чамац и ветар утихну. А они се запањише, 52 јер нису разумели оно са хлебовима, пошто им је срце било окорело.
Излечење болесних у Генисарету
(Мт 14,34-36)
53 Када су допловили до обале, стигоше у Генисарет и пристадоше. 54 Чим су изашли из чамца, људи одмах препознаше Исуса, 55 па се растрчаше по целом том крају и на простиркама почеше да доносе болесне онамо где су чули да је Исус. 56 И куд год је ишао – у села, градове или засеоке – стављали су болесне на тргове и преклињали га да им допусти да дотакну бар скутове његовог огртача. И ко год их је дотакао, био је излечен.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International