Book of Common Prayer
Псалам Асафов.
1 Бог над боговима, ГОСПОД, говори
и зове земљу од места изласка сунца
до места заласка његовог.
2 Бог сија са Сиона, града лепоте савршене.
3 Бог наш долази и не ћути.
Пред њим огањ прождире,
око њега олуја бесни.
4 Он небо и земљу зове
за сведоке док свом народу суди:
5 »Саберите к мени моје верне,
који су жртвом са мном склопили савез.«
6 Небеса објављују његову праведност,
јер сâм Бог је судија.
7 »Слушај, народе мој, ја ћу говорити,
Израеле, против тебе ћу сведочити:
Ја сам Бог, твој Бог.
8 Не прекоревам те због твојих жртава
– твоје паљенице стално су преда мном.
9 Не треба ми јунац из твоје куће
ни јарци из твојих торова,
10 јер моја је свака шумска животиња,
стока на хиљаду планина.
11 Знам сваку горску птицу,
моје је све што се у пољу миче.
12 Да огладним, не бих ти рекао,
јер свет је мој и све што је у њему.
13 Зар ја једем месо бикова
или крв јараца пијем?
14 Принеси Богу жртву захвалницу,
изврши завете дате Свевишњему,
15 па кад ме призовеш у дан невоље,
избавићу те, и ти ћеш ме славити.«
16 А опакоме Бог каже:
»С којим правом моје уредбе препричаваш
и мој Савез узимаш у уста
17 кад мрзиш поуку
и моје речи бацаш за леђа?
18 Кад видиш крадљивца,
одмах му се умиљаваш.
Прељубницима ласкаш.
19 Устима шириш зло,
језиком везеш преваре.
20 Седиш и против брата говориш,
сина своје мајке клевећеш.
21 То си чинио, а ја сам ћутао,
па си мислио да сам баш као ти.
Али ја ћу те укорити
и све ово изложити пред твојим очима.
22 »Схватите то, ви који заборављате Бога,
иначе ћу вас раскомадати,
а никог неће бити да вас избави.
23 Ко приноси жртву захвалницу, тај ме слави,
а ко је одлучио да крене правим путем,
њему ћу Божије спасење показати.«
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.
1 Избави ме од мојих непријатеља, Боже,
заштити ме од оних који се на мене дижу.
2 Избави ме од зликоваца
и спаси од крволокâ,
3 јер ено их вребају на мене!
Силници се удружише против мене, ГОСПОДЕ,
иако никакав преступ ни грех нисам починио.
4 Ништа не скривих,
а они трче да се спреме за напад.
Пробуди се!
Прискочи ми у помоћ и сам се увери!
5 Прени се, ГОСПОДЕ над војскама, Боже Израелов,
да казниш све народе.
Немај милости према опаким издајницима. Села
6 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
7 Види шта им бљују уста,
на уснама им мачеви.
»Ко нас чује?« говоре.
8 А ти им се смејеш, ГОСПОДЕ,
свим народима се ругаш.
9 Снаго моја, тебе ишчекујем,
јер ти си, Боже, моје утврђење високо.
10 Бог мој милостиви ићи ће преда мном,
Бог ће ми дати да ликујем над душманима.
11 Немој само да их побијеш,
да мој народ не заборави шта је било.
Својом их силом распрши,
па их обори, Господе, Штите наш.
12 Због греха њихових уста,
због речи њихових усана,
нека буду ухваћени у својој охолости.
Због клетви и лажи које говоре
13 у срџби их докрајчи.
Докрајчи их, да их више не буде,
да се зна да Бог влада у Јакову
и до крајева земље.
14 Свако вече се враћају,
режећи као пси,
и круже градом.
15 Лутају унаоколо тражећи шта ће да једу
и завијају ако се не насите.
16 А ја ћу сваког јутра певати о твојој снази,
радосно певати о твојој љубави.
Јер, ти си моје утврђење високо,
моје уточиште у време невоље.
17 Снаго моја, теби хвалоспев певам.
Ти си, Боже, моје утврђење високо,
мој милостиви Бог.
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Михтам Давидов. За поуку. Када се борио против Арам-Нахарајима и Арам-Цове и када се Јоав вратио и убио дванаест хиљада Едомаца у Долини соли.
1 Одбацио си нас, Боже,
пробио нам бојне редове;
разгневио си се.
Сада нас врати.
2 Затресао си земљу и расцепио је.
Зацели јој пукотине од силног потреса.
3 Ударио си свој народ тешком невољом,
напио нас вином од ког се посрће.
4 А онима који те се боје
заставу си дигао да се ван домета лука склоне, Села
5 да се избаве они које волиш.
Спаси својом десницом и услиши ме.
6 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу и Сихем разделити,
долину Сукот размерити.
7 Гилад је мој и Манасија је мој,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
8 Моав ми је суд за прање,
на Едом ћу бацити сандалу,
над Филистејом победнички поклич испуштам.«
9 Ко ће ме спровести до града утврђеног?
Ко ће ме довести до Едома?
10 Зар нећеш ти, Боже,
ти који нас одбаци,
ти, Боже, који више не излазиш у бој
с нашим војскама?
11 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
12 С Богом ћемо чинити силна дела
и он ће згазити наше душмане.
Хоровођи. Песма. Псалам.
1 Кличи Богу, сва земљо!
2 Псалме певај слави његовог Имена,
величанственим учини хвалоспев о њему!
3 Кажи Богу:
»Како су страхотна твоја дела!
Због твоје велике силе
улагују ти се непријатељи.
4 Сва земља ти се клања
и пева псалме –
сви певају псалме твоме Имену.« Села
5 Дођите и видите шта је Бог учинио:
страхотна дела за људски род.
6 Море претвори у копно,
реку пређоше пешке.
Дођите да се у њему радујемо.
7 Он својом силом влада довека,
његове очи мотре на народе.
Нека се бунтовници не дижу на њега. Села
8 Благосиљајте нашег Бога, народи,
нека одзвањају хвалоспеви о њему.
9 Он нам је душу сачувао живу
и није дао да нам се нога оклизне.
10 Јер, ти си нас проверио, Боже,
пречистио нас као што се пречишћава сребро.
11 У мрежу си нас увео,
терет нам натоварио на леђа.
12 Пустио си људе да нам јашу над главом,
кроз ватру и воду прођосмо.
Али ти нас изведе и окрепи нас.
13 С паљеницама ћу ући у твој Дом;
извршићу завете које сам ти дао,
14 које су моје усне обећале
и моја уста изговорила у невољи.
15 Принећу ти паљенице од угојених животиња,
с кâдом од лоја овнујског.
Принећу ти говеда и јарце. Села
16 Дођите и чујте, сви који се бојите Бога:
испричаћу вам шта је за мене учинио.
17 Завапио сам му својим устима,
својим језиком га величао.
18 Да сам у срцу размишљао о злу,
не би ме Господ чуо.
19 Али Бог ме чуо
и помно саслушао моју молитву.
20 Нека је благословен Бог,
који ми не одби молитву
и своју љубав ми не ускрати.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
1 Смилуј нам се, Боже,
и благослови нас.
Својим лицем нас обасјај, Села
2 да сва земља упозна твоје путеве,
сви незнабошци твоје спасење.
3 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
4 Нека се народности радују и кличу,
јер народима судиш праведно
и управљаш народностима на земљи. Села
5 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
6 Земља је дала свој род.
Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
7 Нека нас Бог благослови
и нека га се боје сви крајеви земље.
3 Када је Самуило умро, сав Израел га је ожалио, па су га сахранили у његовом родном граду Рами. А Саул је из земље протерао призиваче духова и врачаре.
4 Филистејци се окупише, па дођоше и утаборише се у Шунему, а Саул окупи сав Израел и утабори се у Гилбои. 5 Видевши филистејски табор, Саул се уплаши и ужас му обузе срце. 6 Он упита ГОСПОДА за савет, али ГОСПОД му не одговори ни кроз снове, ни преко Урима, ни преко пророкâ.
7 Стога Саул рече својим службеницима: »Нађите ми неку жену која је призивач духова, да одем к њој и упитам је за савет.«
»Има једна у Ендору«, одговорише му.
8 Тада се Саул преруши, па ноћу он и још двојица одоше оној жени.
»Врачај ми помоћу духа«, рече он, »и призови ми онога кога ти именујем.«
9 Али жена му рече: »Ваљда знаш шта је Саул учинио – да је из земље истребио призиваче духова и врачаре. Зашто ми, онда, постављаш замку да погинем?«
10 Тада јој се Саул закле ГОСПОДОМ: »Тако ми ГОСПОДА живога, за ово нећеш бити кажњена.«
11 Жена на то упита: »Кога да ти призовем?«
»Призови ми Самуила«, одговори он.
12 Када је жена угледала Самуила, повика из свега гласа и рече Саулу: »Зашто си ме преварио? Па ти си Саул!«
13 А цар јој рече: »Не бој се. Шта видиш?«
»Видим духа како излази из земље«, рече жена.
14 »Како изгледа?« упита он.
»Излази старац огрнут плаштом«, одговори она.
Саул схвати да је то Самуило, па клекну и ничице се поклони.
15 Самуило упита Саула: »Зашто си ме узнемирио призивајући ме?«
»У великој сам невољи«, одврати Саул. »Филистејци ратују против мене, а Бог се од мене окренуо. Више ми не одговара ни преко пророкâ ни кроз снове, па сам позвао тебе да ми кажеш шта да радим.«
16 Самуило рече: »Зашто питаш мене, сад кад се ГОСПОД окренуо од тебе и постао ти непријатељ? 17 ГОСПОД је учинио оно што је рекао преко мене: истргнуо је царство из твојих руку и дао га једноме од твојих ближњих – Давиду. 18 Пошто ниси послушао ГОСПОДА ни искалио његов љути гнев на Амалечанима, ГОСПОД ти је учинио ово данас. 19 ГОСПОД ће и Израел и тебе предати у руке Филистејцима, а сутра ћете ти и твоји синови бити са мном. ГОСПОД ће и израелску војску предати у руке Филистејцима.«
20 На то се Саул одмах целом својом дужином простре ничице по земљи, силно уплашен због Самуилових речи. Снага га остави, јер целог тог дана и ноћи није ништа јео.
Сабор у Јерусалиму
15 А неки дођоше из Јудеје, па почеше да уче браћу: »Ако се не обрежете по Мојсијевом обичају, не можете се спасти.«
2 Када је између њих и Павла и Варнаве настала немала расправа и препирка, одредише Павла, Варнаву и још неке да, због овог спора, оду у Јерусалим апостолима и старешинама. 3 Тако их црква испрати на пут, а они су, пролазећи кроз Феникију и Самарију, причали о обраћењу незнабожаца, што сву браћу веома обрадова.
4 Када су стигли у Јерусалим, примише их црква, апостоли и старешине, а они известише шта је Бог учинио преко њих.
5 Али устадоше неки верници из фарисејске странке, па рекоше: »Незнабошци треба да се обрежу и треба да им се нареди да се држе Мојсијевог закона.«
6 Тада се апостоли и старешине окупише да размотре ово питање. 7 Пошто је дошло до велике препирке, устаде Петар, па им рече: »Браћо, ви знате да ме је још од првих дана Бог изабрао између вас да незнабошци из мојих уста чују реч еванђеља и поверују. 8 И Бог, који познаје срца, потврдио их је давши им Светога Духа као и нама 9 и није направио никакву разлику између нас и њих, очистивши њихово срце вером. 10 Зашто, дакле, сада искушавате Бога стављајући ученицима на врат јарам који ни наши праоци ни ми нисмо могли да носимо? 11 Него, верујемо да смо спасени милошћу Господа Исуса, баш као и они.«
Излечење опседнутога из Герасе
(Мт 8,28-34; Лк 8,26-39)
5 Потом стигоше на другу обалу мора, у герасински крај. 2 Када је Исус изашао из чамца, одмах му у сусрет, из гробова, дође човек опседнут нечистим духом. 3 Живео је по гробовима и нико га више ни ланцима није могао везати. 4 Често су му, наиме, ноге и руке везивали ланцима, али он би ланце раскидао, а окове на ногама ломио, и нико није био довољно снажан да га укроти. 5 Стално је, и ноћу и дању, по гробовима и брдима викао и ударао се камењем.
6 Када је издалека угледао Исуса, он притрча и поклони му се, 7 па из свега гласа повика »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Заклињем те Богом да ме не мучиш!«
8 Јер, Исус му је био рекао: »Нечисти душе, изађи из овог човека!«
9 Затим га упита: »Како се зовеш?«
А он му рече: »Зову ме Легион, јер нас је много.«
10 И упорно је преклињао Исуса да их не отера из тога краја.
11 А на падини брда пасло је велико крдо свиња, 12 па нечисти духови замолише Исуса: »Пошаљи нас међу оне свиње, да у њих уђемо.«
13 И он им допусти, па нечисти духови изађоше из човека и уђоше у свиње. На то се цело крдо – око две хиљаде свиња – сјури низ стрмину и подави у мору. 14 А свињари побегоше и пронеше глас о томе по граду и по селима, па људи дођоше да виде шта се то догодило. 15 Када су стигли к Исусу, угледаше опседнутога – седео је обучен и при здравој памети, он који је био опседнут Легионом – и уплашише се. 16 Очевици им испричаше шта се догодило са опседнутим и са свињама, 17 па они почеше да преклињу Исуса да оде из њиховог краја.
18 Када је Исус улазио у чамац, опседнути га замоли да пође с њим, 19 али Исус му не допусти, него му рече: »Врати се кући, својима, и испричај колико је Господ за тебе учинио и како ти се смиловао.«
20 И овај оде и поче да прича по Декапољу колико је Исус за њега учинио. И сви су се дивили.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International