Book of Common Prayer
Мем
97 О, како волим твој Закон!
О њему поваздан размишљам.
98 Твоје ме заповести чине мудријим
од мојих непријатеља,
јер су стално са мном.
99 Разборитији сам од свих својих учитеља,
јер о твојим прописима размишљам.
100 Разумем више од старешина,
јер се твојим налозима покоравам.
101 Ноге чувам од сваке зле стазе,
да бих се твоје речи држао.
102 Не застрањујем од твојих закона,
јер ти си ме поучио.
103 Како су ми твоје речи слатке непцу,
од меда слађе мојим устима!
104 Умност стичем преко твојих налога;
зато мрзим сваку лажну стазу.
Нун
105 Твоја реч је светиљка мојим ногама
и светлост мојој стази.
106 Заклех се и при томе остајем:
држаћу се твојих праведних закона.
107 Толико сам препатио, ГОСПОДЕ.
Живот ми сачувај као што си обећао.
108 Прими жртве драговољне из мојих уста, ГОСПОДЕ,
и својим ме законима научи.
109 Иако живот стално излажем опасности,
твој Закон не заборављам.
110 Опаки ми поставише замку,
али од твојих налога не одступам.
111 Твоји прописи моје су наследство довека,
они су радост мога срца.
112 У срцу сам одлучио
да увек твоје уредбе извршавам до краја.
Самех
113 Мрзим људе дволичне,
а твој Закон волим.
114 Ти си моје скровиште и штит,
у твоју реч наду полажем.
115 Идите од мене, зликовци!
Хоћу заповестима свога Бога да се покоравам.
116 Помози ми као што си обећао, и живећу,
не дај да се у својој нади постидим.
117 Подржи ме, и бићу спасен,
без престанка ћу на твоје уредбе пазити.
118 Одбацујеш све који од твојих уредби застрањују,
јер узалуд је њихова притворност.
119 Све опаке на земљи уклањаш као троску,
зато волим твоје прописе.
120 Тело ми дрхти у страху од тебе,
твојих закона се бојим.
Хоровођи. На гититу. Асафов.
1 Кличите Богу, нашој снази,
радосно вичите Богу Јаковљевом!
2 Псалам запевајте, у даире ударите,
у милозвучну харфу и лиру засвирајте.
3 У овнујски рог дуните за млада месеца,
за пуна месеца на дан нашег Празника.
4 То је уредба за Израел,
закон Бога Јаковљевог.
5 То је Јосифу дао као пропис
када је изашао против земље египатске.
Ово чух на језику који нисам знао:
6 »Плећа му измакнух испод терета,
руке му се ослободише кошаре.
7 Ти ми завапи у невољи,
и ја те избавих.
Услиших те из скровишта грома,
проверих те код водâ Мериве. Села
8 »Чуј ме, мој народе, опоменућу те.
Е кад би ме послушао, Израеле!
9 Нека код тебе не буде туђег бога
и страном богу се не клањај.
10 Ја сам ГОСПОД, твој Бог,
који те извео из Египта.
Своја уста отвори,
и ја ћу их напунити.
11 »Али мој народ не хтеде да ме послуша,
Израел ми се не покори.
12 Зато их предадох њиховом тврдокорном срцу,
да за својим саветима иду.
13 Е, кад би ме мој народ послушао,
мојим путевима ишао Израел!
14 Брзо бих њихове непријатеље покорио
и руку окренуо против њихових душмана.
15 Улагивали би се ГОСПОДУ они који га мрзе;
време њихове казне било би довека.
16 А Израел бих хранио најбољом пшеницом
и ситио га медом из стене.«
Псалам Асафов.
1 Бог устаје на Божијем скупу,
пресуду доноси међу судијама[a]:
2 »Докле ћете судити неправедно
и бити пристрасни према опакима? Села
3 »Браните сиромаха и сироче,
оправдавајте потлаченога и сиротана.
4 Избављајте сиромаха и убогога,
ослобађајте их из руку опаких.
5 »Ништа не знају и ништа не разумеју.
Док тумарају у мраку,
сви се темељи земље љуљају.
6 Ја рекох: ‚Богови сте,
сви сте синови Свевишњега.‘
7 Али умрећете као сви људи
и пасти као сваки поглавар.«
8 Устани, Боже, суди земљи,
јер сви народи су твој посед.
Грех Елијевих синова
12 Елијеви синови, свештеници, били су погани људи и нису марили за ГОСПОДА. 13 Овако су поступали с народом: кад год би неко приносио жртву, док се месо још кувало, свештеников слуга би долазио с трозубом виљушком у руци 14 и забадао је у шерпу, котао, казан или лонац, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао за себе. Тако су поступали са свим Израелцима који су долазили у Шило.
15 Чак и пре него што би лој био спаљен, свештеников слуга би дошао и рекао човеку који приноси жртву: »Дај свештенику меса, да га испече. Он неће да прими кувано месо од тебе, него само сирово.«
16 Ако би му човек тада рекао: »Нека се прво спали лој, па онда узми шта год хоћеш«, слуга би му одвратио: »Не! Дај ми га одмах! Ако нећеш, узећу га силом!«
17 Грех ових младића био је врло велик пред ГОСПОДОМ, јер су се с презиром односили према дару који се приносио ГОСПОДУ.
18 А дечак Самуило је служио пред ГОСПОДОМ обучен у ланени наплећак. 19 Мајка му је сваке године шила мали огртач и доносила му га када би с мужем долазила да принесу годишњу жртву.
20 Ели би тада благосиљао Елкану и његову жену, говорећи: »Нека ти ГОСПОД дâ потомке од ове жене, да замене ово дете које је затражила у молитви, па га дала ГОСПОДУ.«
Потом би се вратили кући.
21 ГОСПОД се смиловао Ани, па је опет могла да затрудни. Тако је родила још три сина и две кћери.
А дечак Самуило је растао пред ГОСПОДОМ.
22 Ели, који је већ био веома стар, чуо је шта све његови синови чине свему Израелу и како спавају са женама које су радиле код улаза у Шатор састанка, 23 па им рече: »Зашто се тако понашате? Од свег овог народа слушам о вашим злоделима. 24 Немојте тако, синови моји, јер није добро то што чујем да се прича међу ГОСПОДЊИМ народом. 25 Ако човек згреши против човека, Бог може да се заузме за њега. Али, ако човек згреши против ГОСПОДА, ко ће се за њега заузети?«
Али они не послушаше свога оца, јер је ГОСПОД одлучио да их погуби.
26 А дечак Самуило је растао и стицао ГОСПОДЊУ наклоност и наклоност људи.
Долазак Светог Духа
2 Када је дошао дан Педесетнице, сви су били заједно на једном месту. 2 Одједном са неба дође хук, као када дува силан ветар, и испуни сву кућу у којој су седели. 3 Они угледаше нешто слично пламеним језицима, који се разделише, па се по један постави на сваког од њих. 4 И сви се испунише Светим Духом и почеше да говоре другим језицима како им је Дух давао да говоре.
5 А у Јерусалиму су боравили побожни Јудеји из сваког народа под небом. 6 Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7 Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци? 8 Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја[a]? 9 Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије, 10 Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима, 11 Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи – чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12 И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13 А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
Петрова проповед на Педесетницу
14 Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте: 15 Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро[b]. 16 Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17 ‚У последње дане, каже Бог,
излићу свога Духа на све људе,
и ваши синови и кћери ће пророковати,
и ваши младићи имаће виђења,
и ваши старци ће сањати снове.
18 А и на своје слуге и слушкиње
излићу тих дана свога Духа,
и они ће пророковати.
19 Показаћу чуда горе на небу
и знамења доле на земљи,
крв, огањ и стубове дима.
20 Сунце ће се претворити у таму,
а месец у крв пре него што дође велики и славни
Дан Господњи.
21 И свако ко призове име Господње,
биће спасен.‘(A)
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Мк 12,18-27)
27 Тада му приђоше неки садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 28 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат који има жену, а нема деце, онда његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату. 29 Била су тако седморица браће. Први се оженио и умро без деце. 30 Онда се други, 31 па трећи брат оженио том женом. Тако су сва седморица умрла не оставивши деце. 32 На крају је умрла и жена. 33 Чија ће, дакле, о васкрсењу она бити жена, пошто је била удата за седморицу?«
34 Тада им Исус рече: »Људи овога света жене се и удају, 35 а они који су достојни да буду на оном свету и васкрсну из мртвих, неће се ни женити ни удавати. 36 И више не могу да умру, јер су као анђели. Они су Божија деца, пошто су деца васкрсења. 37 А да мртви васкрсавају, то је и Мојсије показао када у одломку о грму Господа зове Богом Авраамовим, Богом Исааковим и Богом Јаковљевим.(A) 38 Бог није Бог мртвих, него живих, јер њему су сви живи.«
39 »Учитељу«, рекоше неки учитељи закона, »добро си рекао!«
40 И нико се више није усуђивао да га нешто пита.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International