Book of Common Prayer
За хоровођу. Псалам Давидов.
41 Благо оном који мисли на сиромаха,
Господ га избавља у дан невоље.
2 Господ га чува и држи у животу,
он ће га благословити у земљи,
неће га изручити жељи душмана његових.
3 Господ ће га крепити на постељи боли;
ти ћеш га од болести опоравити на лежају.
4 Рекох: „Господе, смилуј ми се,
исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“
5 Непријатељи злурадо говоре о мени:
„Када ће умрети? Када ће му се име затрти?“
6 Кад ми ко у посету дође, говори којешта,
а у срцу скупља пакост;
кад изађе онда јавно каже.
7 Заједно против мене шапућу сви што ме мрзе,
несрећу ми предвиђају:
8 „Кобна га је болест ударила;
легао је и дићи се више неће.“
9 Па и ближњи мој коме сам веровао,
онај који са мном једе, окрену се против мене.
10 А ти, Господе, смилуј ми се,
подигни ме, да им вратим мило за драго.
11 По овоме знам да сам ти угодан,
јер мој непријатељ не ликује нада мном.
12 У моме ме поштењу подржи,
пред своје ме лице постави довека.
13 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века и до века. Амин. Амин.
Хоровођи. Давидова поучна песма, када је Доик Едомац дошао и дојавио Саулу, рекавши му: „Давид је отишао у Ахимелекову кућу.“
52 Што се хвалиш злобом, силниче?
Милост је Божија од јутра до сутра.
2 Разарања ти смишља језик
попут бритве оштар,
о, превртљивче!
3 Ти зло волиш више него добро,
и лаж више него право да говориш. Села
4 Ти волиш све речи прождрљиве,
о, језиче обмањиви!
5 Али тебе ће Бог довека оборити;
зграбиће те, од шатора отргнути;
из земље живих ишчупаће те. Села
6 И видеће то праведници и бојаће се,
па ће му се смејати:
7 „Гле човека што Бога није узео за тврђаву,
рушитеља силног,
што се поуздао у обиље свога блага!“
8 А ја сам као зелена маслина
у Дому Божијем;
у милост се Божију уздам
од века до века.
9 Хвалићу те у веке векова
за дела твоја;
надаћу се имену твоме
јер је добро пред твојим вернима.
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
13 Ако послушате заповести које вам данас заповедам, и будете волели Господа, Бога свога, и служили му свим својим срцем и свом својом душом, 14 он ће давати рану и позну кишу вашој земљи у право време, па ћете сабирати своје жито, своје вино и своје уље; 15 даваће вам траву на вашем пољу за вашу стоку, те ћете јести и наситити се.
16 Пазите да се не преварите у своме срцу, па застраните служећи и клањајући се другим боговима. 17 Тада ће гнев Господњи планути против вас: небеса ће се затворити и неће давати кишу, земља неће давати свој род, а ви ћете брзо нестати са добре земље коју вам Господ даје. 18 Зато усадите ове моје речи у срце своје и у душу своју; привежите их као знак на своју руку; нека вам буду као запис међу очима. 19 Поучите њима своју децу; говорите им о њима; кад седиш у кући, кад идеш путем, кад лежиш и кад устајеш.
Служба откупљења
11 И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. 12 Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. 13 Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. 14 Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. 15 Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.
16 Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. 17 Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. 18 Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. 19 Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио да проповедамо реч помирења.
20 Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! 21 Њега који није искусио грех, Бог је учинио жртвом за наше грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.
6 Као Христови сарадници, молимо вас да не узимате олако милост Божију. 2 Јер Бог говори:
„У време повољно сам те услишио,
и у дан спасења сам ти помогао.“
Ево, сада је право време, сада је дан спасења.
Грех и опроштење
17 Исус рече својим ученицима: „Искушења која наводе на грех морају да дођу, али тешко ономе који је узрок тим искушењима. 2 Томе би било боље да му обесе о врат воденични камен и да га баце у море, него да наведе на грех једног од ових малених. 3 Зато пазите на себе.
Ако твој брат згреши, опомени га и ако се покаје, опрости му. 4 Ако седам пута на дан згреши против тебе и седам пута дневно дође к теби и каже ти: ’Кајем се’, ти му опрости.“
5 Апостоли рекоше Господу: „Увећај нам веру!“
6 Господ рече: „Ако бисте имали вере као зрно горушице, могли бисте да кажете овом дуду: ’Ишчупај се из корена и посади у море!’ и он би вас послушао.
Дужност слуге
7 Рецимо да неко од вас има слугу који оре или чува стадо. Када се он врати са њиве, ко ће му од вас рећи: ’Дођи одмах и седи па једи!’ 8 Напротив! Рећи ће му: ’Спреми ми вечеру, пресвуци се и послужуј ме док једем и пијем, а после тога ћеш ти да једеш и да пијеш.’ 9 Треба ли господар да захвали слузи што је извршио наређење? 10 Тако и ви говорите кад учините што вам је било наређено: ’Ми смо само бескорисне слуге; учинили смо само оно што смо били дужни да учинимо.’“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.