Book of Common Prayer
Молитва сиромахова. Кад је занемоћао и излива своју јадиковку пред ГОСПОДОМ.
1 Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
и нека мој вапај дође до тебе.
2 Не криј своје лице
у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
Кад ти завапим, брзо ме услиши.
3 Јер, моји дани као дим нестају,
кости ми као жеравица горе.
4 Срце ми се као трава разболело и осушило,
хлеб свој заборављам да једем.
5 Због свога гласног јаукања
кост и кожа сам постао.
6 Сличан сам дивљој птици у пустињи,
сличан сови међу рушевинама.
7 Будан лежим,
сличан самотном врапцу на крову.
8 Непријатељи ме поваздан вређају,
ругаоци моје име користе као псовку.
9 Пепео једем као хлеб
и своје пиће мешам са сузама
10 због твога беса и срџбе,
јер ти ме подиже и одбаци.
11 Моји дани су као вечерња сенка
и као трава се сушим.
12 А ти, ГОСПОДЕ, остајеш на престолу довека
и спомен на тебе кроз сва поколења.
13 Устаћеш и сажалити се на Сион,
јер дошло је време, време одређено да му се смилујеш.
14 Јер, његово камење мило је твојим слугама
и жале његов прах.
15 Бојаће се народи Имена ГОСПОДЊЕГ,
сви цареви земаљски твоје Славе.
16 Јер, ГОСПОД ће опет саградити Сион
и показати се у својој Слави.
17 Осврнуће се на молитву убогих
и неће презрети њихову молбу.
18 Нека се ово запише за будући нараштај,
па ће хвалити ГОСПОДА народ што ће тек бити створен:
19 »ГОСПОД погледа из свог светилишта на висинама,
са небеса осмотри земљу
20 да чује роптање засужњених
и ослободи осуђене на смрт
21 да Име ГОСПОДЊЕ објављују на Сиону
и хвале му изричу у Јерусалиму
22 када се народи и царства окупе
да служе ГОСПОДУ.«
23 Сред животног пута снагу ми је скршио,
скратио дане мога живота.
24 Рекох: »Боже мој, не узми ме усред мојих дана!
Кроз сва поколења трају твоје године.
25 Давно си поставио темеље земљине
и небеса су твојих руку дело.
26 Ти остајеш, а они ће нестати,
сасвим се отрцати као одећа.
Као одело ћеш их променити,
и биће одбачени.
27 Али ти остајеш
и твојим годинама нема краја.
28 Деца твојих слугу живеће спокојно,
њихово потомство учврстиће се пред тобом.«
Књига пета
(Псалми 107-150)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, јер је добар;
љубав његова остаје довека.
2 Нека тако говоре откупљени ГОСПОДЊИ,
они које је из душманинове руке откупио
3 и сабрао их из земаља,
са истока и запада, са севера и југа.
4 Неки су лутали беспутном пустињом,
не налазећи град у ком би се настанили.
5 Били су гладни и жедни,
душа је клонула у њима.
6 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их избави из њихових недаћа.
7 Правим путем их поведе
до града где ће се настанити.
8 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
9 Јер, он напаја жедне
и гладне добрима сити.
10 Неки су седели у тами и сенци смрти,
јадом и гвожђем спутани,
11 јер су се против Божијих речи побунили
и презрели савете Свевишњега.
12 Зато их је мукотрпним радом унизио.
Посртали су, а никога да помогне.
13 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
14 Изведе их из таме и сенке смрти
и раскиде њихове окове.
15 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
16 Јер, он разбија бронзане капије
и расеца гвоздене преворнице.
17 Неки су били безумни,
па испаштали због свог преступа и греха.
18 Свако јело гадило се њиховој души,
па се примакоше дверима смрти.
19 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их спасе из њихових недаћа.
20 Он своју реч посла, и исцели их
и избави од гроба.
21 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
22 Нека приносе жртве захвалнице
и радосним песмама о његовим делима причају.
23 Неки су се на море отиснули у лађама,
да на големим водама обављају посао.
24 И они су видели ГОСПОДЊА дела,
његова чудесна дела у дубинама.
25 Јер, он нареди, и вихор задува
и високо подиже таласе.
26 Они се подигоше до неба,
па се спустише до дубина –
храброст им се топила пред опасношћу.
27 Као пијанци су тетурали и посртали,
сва њихова вештина постаде бескорисна.
28 Тада ГОСПОДУ завапише у својој невољи,
и он их изведе из њихових недаћа.
29 Он стиша олују и таласи се смирише.
30 Они се обрадоваше што је настало затишје,
и он их одведе до жељене луке.
31 Нека захваљују ГОСПОДУ због његове љубави
и чудесних дела која за људски род чини.
32 Нека га узвисују на скупу народа
и хвале на већу старешина.
17 »‚А ви, стадо моје, овако каже Господ ГОСПОД: Бићу судија између овце и овце, између овнова и јараца. 18 Зар некима није доста што пасу на добром делу пашњака, него и остатак пашњака изгазише ногама? Зар вам није доста што пијете бистру воду, него и ону преосталу замутисте ногама? 19 Морају ли моје остале овце да пасу оно што сте ви изгазиле ногама и да пију оно што сте замутиле ногама?
20 »‚Зато им овако каже Господ ГОСПОД: Ево, сâм ја ћу судити између дебеле овце и мршаве овце. 21 Зато што сте све слабе овце гурале боковима и плећима и ударале их својим роговима док их нисте отерале, 22 спашћу своје овце, и оне више неће бити плен. Ја ћу судити између овце и овце. 23 Поставићу над њима једног пастира, мога слугу Давида, и он ће их напасати – он ће их напасати и бити њихов пастир. 24 Ја, ГОСПОД, бићу њихов Бог, а мој слуга Давид биће владар међу њима. Ја, ГОСПОД, говорио сам.
25 »‚Склопићу с њима савез мира и уклонити дивље животиње из земље, па ће спокојно живети у пустињи и спавати по шумама. 26 Благословићу и њих и места која окружују моје брдо[a]. Слаћу им кишу у право време – кишу благослова. 27 Дрвеће ће доносити плодове, а земља давати свој род. Народ ће живети спокојно у својој земљи и знати да сам ја ГОСПОД када поломим шипке јарма који носе и избавим их из руку оних који су их подјармили. 28 Они више неће бити плен народима, нити ће их прождирати дивље животиње. Живеће спокојно и нико их више неће плашити. 29 Даћу им плодне њиве, и више их неће морити глад у земљи. Народи их више неће вређати. 30 Тада ће знати да сам ја, ГОСПОД, њихов Бог, с њима, и да су они, израелски народ, мој народ, говори Господ ГОСПОД. 31 Ви, моје овце, овце с мога пашњака, ви сте мој народ, а ја сам ваш Бог, говори Господ ГОСПОД.‘«
Првосвештеник новог савеза
8 Главно у овоме што је речено јесте да имамо таквог првосвештеника који је сео здесна престолу Величанства на небесима, 2 који служи у Светилишту, у правом Шатору који је подигао Господ, а не човек.
3 Сваки првосвештеник се поставља да приноси дарове и жртве. Зато је било неопходно да и овај има нешто да принесе. 4 Да је на земљи, не би био ни свештеник, пошто ту већ има оних који по Закону приносе дарове, 5 оних који служе слици и сенци онога што је на небу. Зато је Мојсије био упозорен када је требало да подигне Шатор: »Пази«, рече, »да све начиниш према узору који ти је показан на гори.«(A) 6 Али, Исус је добио онолико изврснију службу од њихове колико је савез чији је он посредник бољи и заснован на бољим обећањима.
7 Да је први савез био беспрекоран, не би се тражило место за други. 8 Јер, Бог, прекоревајући их, каже:
»Ево, долази време, каже Господ, када ћу склопити нови савез са народом Израела и народом Јуде. 9 Он неће бити као савез који сам склопио с њиховим праоцима када сам их узео за руку да их изведем из Египта. Јер, они нису остали верни моме савезу, па сам се и ја окренуо од њих, говори Господ. 10 А ово је савез који ћу склопити са израелским народом после тог времена, говори Господ: ставићу своје законе у њихове мисли и написати их на њиховом срцу, и бићу њихов Бог, а они ће бити мој народ. 11 И нико више неће морати да учи свога суграђанина ни свога брата говорећи: ‚Упознај Господа‘, пошто ће ме познавати сви од малог до великог међу њима. 12 Јер, опростићу им њихове неправде и више се нећу сећати њихових греха.«(B)
13 Рекавши »нови савез«, онај први је прогласио застарелим. А оно што застарева и овештава, није далеко од нестанка.
Исус код Марте и Марије
38 Док су путовали, Исус уђе у једно село, где га жена по имену Марта прими у своју кућу. 39 Она је имала сестру која се звала Марија, која седе Господу до ногу, па је слушала шта он говори.
40 Марта је била веома заузета послуживањем, па приђе Исусу и рече: »Господе, зар те није брига што ме моја сестра оставила да сама послужујем? Реци јој да ми помогне.«
41 »Марта, Марта«, одговори јој Исус, »бринеш се и узнемираваш због много чега, 42 а само једно је потребно. Марија је изабрала оно боље и то јој неће бити одузето.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International