Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Псалам Асафов. Песма.
1 Теби захваљујемо, Боже,
захваљујемо јер је твоје Име близу.
О твојим чудесним делима људи причају.
2 »Кад изаберем право време,
судићу правично.
3 Кад се затресе земља и сви њени житељи,
ја њене стубове у раван враћам. Села
4 Бахатима говорим: ‚Не хвалишите се‘
и опакима: ‚Не дижите рогове.
5 Не дижите рогове ка небу,
не говорите истегнуте шије.‘«
6 Уздизање не долази
ни са истока, ни са запада,
ни из пустиње.
7 Него, Бог је тај који суди:
једнога унизује, а другога уздиже.
8 Јер, у руци ГОСПОДЊОЈ пехар је гнева,
пун вина запењеног, зачињеног.
Кад га излије,
до талога ће га искапити
и испити сви опаки на земљи.
9 А ја ћу ово довека објављивати;
псалме ћу певати Богу Јаковљевом.
10 »Одсећи ћу рогове свим опакима,
а уздигнути биће рогови праведникови.«
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Асафов. Песма.
1 Бог је знаменит у Јуди,
Име му је велико у Израелу.
2 У Салиму је његов шатор,
на Сиону боравиште.
3 Тамо је поломио пламене стреле,
штитове и мачеве,
бојно оружје. Села
4 Светлошћу блисташ,
величанственији од прадавних гора.
5 Храбри леже опљачкани,
у последњи сан утонули;
ниједан ратник не диже руку.
6 Од твоје претње, Боже Јаковљев,
и јахач и коњ у дубок сан утонуше.
7 Само се тебе треба бојати.
Ко сме да стане пред тебе кад се разгневиш?
8 Ти с неба изрече пресуду –
земља се уплаши и умири
9 кад Бог устаде да суди,
да спасе све кротке на земљи. Села
10 Захваљиваће ти и јаросни Едом,
преостале из Хамата везаћеш за себе[a].
11 Заветујте се ГОСПОДУ, своме Богу,
и завете извршавајте.
Нека околни народи доносе дарове
Ономе кога се треба бојати.
12 Он чини да владари буду понизни,
њега се боје земаљски цареви.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
15 Ми јаки дужни смо да подносимо слабости нејаких, а не да себи угађамо. 2 Сваки од нас треба да угађа ближњему за његово добро, ради изграђивања. 3 Јер, ни Христос није себи угађао, него, као што је записано: »На мене падоше увреде оних који су те вређали.«(A) 4 А све што је у прошлости записано, записано је за нашу поуку, да својом стрпљивошћу и утехом Писама имамо наду.
5 А Бог, који даје стрпљивост и утеху, нека вам дâ да будете сложни међу собом, идући за Христом Исусом, 6 и да једнодушно и једногласно славите Бога и Оца нашега Господа Исуса Христа.
7 Стога, прихватајте један другога као што је и Христос прихватио вас, на Божију славу. 8 Јер, кажем: Христос је постао слуга обрезанима ради Божије истине, да потврди обећања дата праоцима 9 и да незнабошци славе Бога због његовог милосрђа, као што је записано:
»Зато ћу те хвалити међу незнабошцима
и певати хвалоспеве твоме имену.«(B)
10 И још каже:
»Веселите се, незнабошци, с његовим народом.«(C)
11 И још:
»Хвалите Господа, сви незнабошци;
нека га сви народи славе.«(D)
12 И још, каже Исаија:
»Појавиће се Корен Јесејев,
Онај који ће устати да влада над незнабошцима;
у њега ће се незнабошци уздати.«(E)
13 А Бог наде нека вас испуни сваком радошћу и миром у вери, да силом Светога Духа имате наде у изобиљу.
Послање Дванаесторице
(Мт 10,5-15; Мк 6,7-13)
9 Исус окупи Дванаесторицу и даде им моћ и власт над свим демонима и да лече болести, 2 па их посла да проповедају Божије царство и да лече болесне.
3 »Не носите ништа на пут«, рече им. »Ни штап, ни торбу, ни хлеб, ни новац, ни другу кошуљу. 4 И у који год дом уђете, останите у њему док оданде не одете. 5 А где вас не приме, кад будете одлазили из тога града, отресите прашину са својих ногу, као сведочанство против њих.«
6 И они одоше, па су ишли по селима, проповедајући еванђеље и свуда лечећи људе.
Ирод забринут
(Мт 14,1-12; Мк 6,14-29)
7 А тетрарх Ирод је чуо за све што се догодило, па је био у недоумици, јер су једни говорили да је Јован устао из мртвих, 8 други да се појавио Илија, а трећи да је устао један од старих пророка.
9 »Јовану сам одсекао главу«, рече Ирод, »али ко је овај о коме слушам такве ствари?«
Зато је хтео да види Исуса.
Исус храни пет хиљада људи
(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Јн 6,1-14)
10 Када су се апостоли вратили, известише Исуса о свему што су учинили. Исус их онда поведе са собом и повуче се насамо у град који се зове Витсаида. 11 Али народ за то сазна и крену за њим. Он их прими, па им је говорио о Божијем царству и исцељивао оне којима је лечење било потребно.
12 Када је дан био на измаку, Дванаесторица му приђоше и рекоше: »Отпусти народ. Нека иду у околна села и засеоке да нађу јело и смештај, јер смо овде на усамљеном месту.«
13 А он им рече: »Ви им дајте да једу.«
»Имамо само пет хлебова и две рибе«, одговорише му они, »осим ако не одемо и купимо хране за сав овај народ.« 14 А тамо је било око пет хиљада мушкараца.
Али Исус рече својим ученицима: »Нека поседају у скупинама од по педесет.«
15 Тако су и учинили, па сви поседаше. 16 Исус узе оних пет хлебова и две рибе, подиже поглед према небу и благослови их. Онда их изломи и даде ученицима да их ставе пред народ. 17 И сви су јели и најели се. А преосталих комадића накупише дванаест пуних корпи.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International