Book of Common Prayer
Хоровођи. Давидов. За спомен.
1 Боже, избави ме!
ГОСПОДЕ, у помоћ ми похитај!
2 Нека осрамоћени и постиђени буду
сви који би да ми узму живот.
Нека осрамоћени узмакну
сви који ми желе зло.
3 Нека узмакну у својој срамоти
сви који ми се злурадо ругају.
4 А они који те траже
нека се у теби радују и веселе.
Нека они који воле твоје спасење
без престанка говоре:
»Нека је узвишен Бог!«
5 А ја, јадан сам и бедан.
У помоћ ми похитај, Боже.
Ти си ми Помагач и Избавитељ, ГОСПОДЕ;
не оклевај.
1 У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
не дај да се икада постидим.
2 Избави ме и ослободи у својој праведности,
помно ме саслушај и спаси.
3 Буди ми стена уточишта
на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
јер ти си хридина и тврђава моја.
4 Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
из шака човека злог и окрутног.
5 Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
моје уздање од младости.
6 На тебе се од мајчине утробе ослањам,
ти си ме из трбуха мајчиног извео.
Без престанка ти изричем хвале.
7 Пример постадох многима,
јер ти си моје јако уточиште.
8 Уста су ми пуна хвала о теби,
твоју лепоту поваздан објављују.
9 Не одбаци ме у старости,
не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
Идите за њим и ухватите га,
јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.
14 А ја ћу те чекати без престанка,
све више ти изрицати хвале.
15 Уста ће моја причати о твојој праведности,
поваздан о твојим делима спасења,
иако им не знам броја.
16 Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА,
помињаћу твоју праведност, само твоју.
17 Ти ме од моје младости учиш, Боже,
и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.
18 Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео,
док снагу твоје руке не објавим нараштају новом,
твоју силу свима који ће доћи.
19 Твоја праведност до неба досеже, Боже,
који си велика дела учинио.
Ко је, Боже, као ти?
20 Иако си ме великим и тешким невољама изложио,
опет ћеш ме оживети,
опет ћеш ме из дубина земље подићи.
21 Учинићеш ме већим но икад
и опет ме утешити.
22 Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој,
у лиру ти свирати, Свече Израелов.
23 Клицаће моје усне док ти свирам
и моја душа, коју си избавио.
24 Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан,
јер су осрамоћени и постиђени
они који хтедоше да ми науде.
Маскил Асафов.
1 Зашто нас довека одбаци, Боже?
Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
2 Сети се свога народа, који си давно купио,
племена које си откупио да буде твој посед,
ове горе Сион, на којој си боравио.
3 Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.
4 Рикали су твоји душмани
на месту нашег састанка с тобом,
знак своје победе поставили.
5 Као човек што секиром витла по гуштари,
6 секирама и ћускијама
скршише све даске изрезбарене.
7 Твоје светилиште спалише до земље,
оскврнавише боравиште твога Имена.
8 Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
И спалише сва места састанка с Богом у земљи.
9 Не видимо више своја знамења,
нема више пророкâ,
нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
Дигни је са својих груди, докрајчи их!
12 Али Бог је мој цар од давнина,
он спасење доноси на земљу.
13 Ти си својом силом расколио море,
разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
ти си створио лето и зиму.
18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.
Слаби и јаки
14 Прихватајте слабога у вери, али не зато да бисте се препирали о мишљењима. 2 Неко верује да сме све да једе, а слаби у вери једе само поврће. 3 Ко једе све, нека не презире онога који не једе, а ко не једе све, нека не осуђује онога који једе, јер Бог га је прихватио. 4 Ко си ти да осуђујеш туђег слугу? Он свом господару стоји или пада. А стајаће, јер је Господ у стању да га подржи.
5 Неко разликује дан од дана, а за другога је сваки дан исти. Само, нека свако буде потпуно уверен у своје мишљење. 6 Ко мисли да је неки дан посебан, то чини ради Господа. Ко једе све, једе ради Господа, јер захваљује Богу, а ко не једе све, не једе ради Господа и захваљује Богу. 7 Јер, нико од нас не живи за себе и нико не умире за себе. 8 Ако живимо, за Господа живимо, и ако умиремо, за Господа умиремо. Живимо ли, дакле, или умиремо, Господу припадамо.
9 Јер, Христос је зато умро и оживео да би и мртвима и живима био Господ. 10 Зашто ти осуђујеш свога брата? Или, зашто ти презиреш свога брата? Сви ћемо стати пред Божији суд. 11 Записано је:
»Тако ми живота, каже Господ,
свако колено ће се савити преда мном
и сваки језик признати[a] Бога.«(A)
12 Дакле, свако од нас ће положити рачун Богу.
Излечење опседнутога из Герасе
(Мт 8,28-34; Мк 5,1-20)
26 Потом допловише у герасински[a] крај, који лежи преко пута Галилеје. 27 Када је Исус изашао на обалу, приђе му један човек из града. Био је опседнут демонима, па дуго није облачио одећу ни живео у кући, него у гробовима.
28 Угледавши Исуса, повика, паде пред њега и снажним гласом рече: »Шта ја имам с тобом, Исусе, Сине Бога Свевишњега? Молим те, немој да ме мучиш!«
29 Јер, Исус је заповедио нечистом духу да изађе из тог човека, кога је често обузимао, па су га везивали ланцима, окивали му ноге и чували га. Али он је кидао окове, а демон га је гонио у пустињу.
30 »Како се зовеш?« упита га Исус.
А он рече: »Легион«, јер су у њега били ушли многи демони. 31 Ови почеше да преклињу Исуса да им не заповеди да иду у Бездан.
32 А на брду је пасло велико крдо свиња и демони га замолише да им допусти да уђу у свиње, и он им допусти. 33 Демони изађоше из човека и уђоше у свиње, а крдо се низ стрмину сјури у језеро и подави се. 34 Када су видели шта се догодило, свињари побегоше и то испричаше у граду и по селима, 35 па људи изађоше да виде шта се догодило. Када су дошли к Исусу и нашли човека из кога су изашли демони како седи код Исусових ногу, обучен и при здравој памети, уплашише се. 36 А када су им очевици испричали како је опседнути човек спасен, 37 сав народ герасинског краја замоли Исуса да оде од њих, јер их је обузео силан страх. Тако он уђе у чамац и врати се.
38 А човек из кога су изашли демони замоли га да иде с њим, али Исус га отпусти, говорећи: 39 »Врати се својој кући и испричај колико је Бог за тебе учинио.«
И човек оде, причајући људима по целом граду колико је Исус за њега учинио.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International