Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Голубица на далеким храстовима«. Михтам Давидов. Када су га Филистејци ухватили у Гату.
1 Смилуј ми се, Боже,
јер људи ме газе.
Поваздан ме притискају ратници,
2 поваздан ме газе душмани.
Много је ратника нада мном.
3 Кад се уплашим,
у тебе се уздам.
4 У Бога, чију реч хвалим,
у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може смртник?
5 Поваздан моје речи искривљују,
стално смишљају како да ми учине зло.
6 Састају се, сакривени вребају,
на моје кораке пазе
чекајући да ми узму живот.
7 Зар да се с таквим безакоњем извуку?
У свом гневу, Боже, обори народе.
8 Пребројао си моје ноћи бесане;
моје сузе стави у мешину –
све је то већ у твојој књизи.
9 Чим завапим к теби,
узмакнуће моји непријатељи.
То знам јер Бог је на мојој страни.
10 У Бога, чију реч хвалим,
у ГОСПОДА, чију реч хвалим,
11 у Бога се уздам.
Нећу се плашити –
шта ми може човек?
12 Извршићу завете које сам ти дао, Боже;
принећу ти жртве захвалнице.
13 Зато што си ме избавио од смрти
– да, ноге си ми сачувао од посртања –
пред тобом ћу ходати у светлости живота.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам. Када је пред Саулом побегао у пећину.
1 Смилуј ми се, Боже,
смилуј ми се,
јер моја душа у теби тражи уточиште.
У сенци твојих крила потражићу уточиште
док несрећа не прође.
2 Богу Свевишњем вапијем,
Богу, који све за мене чини.
3 Са небеса шаље и спасава ме,
срамоти извргава оног ко ме гази. Села
Бог своју љубав и истину шаље.
4 Међу лавовима лежим,
међу људождерима,
чији су зуби копља и стреле,
а језик оштар мач.
5 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
6 Мрежу поставише за моје ноге –
душу ми обузе тескоба.
Јаму ископаше преда мном –
али сами у њу упадоше. Села
7 Срце ми је постојано, Боже,
срце ми је постојано.
Певаћу и свирати.
8 Пробуди се, душо моја!
Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу да пробудим.
9 Захваљиваћу ти међу народима, Господе,
псалме ти певати међу народностима.
10 Јер, твоја љубав је велика до неба
и твоја истина до облакâ.
11 Буди узвишен над небесима, Боже,
твоја слава над свом земљом.
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Давидов. Михтам.
1 Зар заиста праведне пресуде доносите, поглавари?
Зар поштено судите људима?
2 Не, јер у срцу смишљате неправду
и рукама размеравате насиље по земљи.
3 Опаки још од мајчине утробе застрањују,
још од мајчиног трбуха застрањују и говоре лажи.
4 Отров им је као змијски отров,
као у кобре која је уши затворила,
5 па не чује глас кротитељâ,
ма колико били вешти у чарању.
6 Поломи им зубе у устима, Боже,
скрши лавље очњаке, ГОСПОДЕ!
7 Нека нестану као вода која отиче,
нека буду згажени као трава на стази.
8 Нека буду као пуж који се топи док пузи,
као мртворођенче које никад не виде сунца.
9 Пре но што им котлићи осете врелину трња,
нека у љутом гневу буду живи одувани.
10 Радоваће се праведник кад буде освећен,
кад ноге опере у крви опаких.
11 Тада ће људи рећи:
»Заиста праведник добија награду.
Заиста постоји Бог који суди на земљи.«
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Чуј, Боже, глас моје јадиковке,
живот ми сачувај од страшног непријатеља.
2 Сакриј ме од завере опаких,
од сплетке зликоваца.
3 Језике оштре као мач
и речи одапињу као љуте стреле.
4 Из потаје гађају недужнога;
гађају га изненада, ни од чега не зазирући.
5 Један другог у злим наумима бодре;
договарају се где да сакрију замке
и говоре: »Ко ће их видети?«
6 Неправду смишљају и говоре:
»Савршен злочин смо смислили.«
Дубока су тајна ум и срце човечије.
7 Али Бог ће их погодити стрелом,
биће рањени изненада;
8 сами ће се о свој језик саплести.
Сви који их виде одмахиваће главом.
9 Уплашиће се сав људски род;
причаће шта је Бог учинио
и извући поуку из његовог дела.
10 Праведник се радује у ГОСПОДУ
и у њега се узда.
Хвалиће се сви који су срца честитог.
Хоровођи. Псалам Давидов. Песма.
1 Хвала те чека на Сиону, ГОСПОДЕ,
теби се завет извршава.
2 Теби који чујеш молитве,
теби ће доћи сав људски род
3 грехом савладан.
Ти наше преступе опрашташ.
4 Благо оном кога си изабрао
и дао му да ти приступи,
да борави у твојим двориштима!
Наситисмо се добрима твога Дома,
твога Храма светог.
5 У својој праведности,
ти нас страхотним делима услишаваш,
Боже, Спаситељу наш,
узданице свих крајева земље
и мора далеких.
6 Својом силом учвршћујеш планине
снагом наоружан.
7 Хучање морâ стишаваш,
хучање таласа њихових
и грају народâ.
8 Они што живе накрај света
боје се твојих знамења.
Исходишта јутра и вечери
клицањем одзвањају.
9 О земљи водиш бригу и натапаш је,
чинећи је силно богатом.
Божија река пуна је воде,
да људима спремиш жито,
јер си тако одредио.
10 Натапаш бразде земљине,
грумење поравнаваш;
размекшаваш је пљуском,
усеве јој благосиљаш.
11 Годину крунишеш својим добрима
и обиље се излива куд год прођеш.
12 Пашњаци пустињски обиљем се преливају,
брда се опасују весељем.
13 Ливаде се прекриле стадима,
а долине огрнуле житом –
од радости кличу и певају.
Правила породичног живота
18 Жене, потчињавајте се мужевима, као што доликује у Господу.
19 Мужеви, волите своје жене и не будите груби према њима.
20 Децо, у свему слушајте своје родитеље, јер то је Господу мило.
21 Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.
Робови и господари
22 Робови, слушајте своје земаљске господаре, не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него искреног срца, бојећи се Господа. 23 Што год чините, чините из душе, као да је за Господа, а не за људе, 24 знајући да ћете заузврат од Господа добити наследство. Господу Христу служите! 25 Јер, ономе ко чини неправду биће узвраћено за оно што је скривио и ту нема пристрасности.
4 Господари, дајте својим робовима оно што је право и правично, знајући да и ви имате Господара на небу.
Остала упутства
2 Посветите се молитви. Бдите у њој са захваљивањем. 3 Уједно се молите и за нас, да Бог отвори врата нашој речи, да говоримо о Христовој тајни – за коју сам и окован – 4 да је објавим, говорећи о њој онако како треба да говорим. 5 Мудро се понашајте према онима ван цркве. Паметно користите[a] време. 6 Нека ваша реч увек буде љубазна, сољу зачињена, да сваком знате да одговорите како треба.
Завршни поздрави
7 О свему што се тиче мене обавестиће вас Тихик, драги брат, верни служитељ и са мном слуга у Господу. 8 Шаљем вам га баш зато да сазнате шта је с нама и да вам ободри срце, 9 заједно с Онисимом, верним и драгим братом, који је један од вас. Они ће вас обавестити о свему што се овде догађа.
10 Поздрављају вас Аристарх, мој друг у сужањству, и Марко, Варнавин нећак (за њега сте већ добили упутства: ако дође к вама, примите га), 11 и Исус звани Јуст. Они су једини обрезани верници[b] који са мном раде за Божије царство. Они су ми били утеха.
12 Поздравља вас Епафрас, који је један од вас и слуга Христа Исуса. Он се у молитвама увек бори за вас да, зрели и потпуно уверени, чврсто стојите у свему што је по Божијој вољи. 13 Сведочим за њега да се веома труди за вас и за оне у Лаодикији и Јерапољу.
14 Поздрављају вас драги лекар Лука и Димас.
15 Поздравите браћу у Лаодикији и Нимфана и цркву у његовој кући. 16 А када се ова посланица прочита код вас, постарајте се да се прочита и у цркви у Лаодикији, а и ви да прочитате ону из Лаодикије. 17 И реците Архипу: »Гледај да извршиш службу коју си добио у Господу.«
18 Поздрав мојом руком, Павловом. Сећајте се мојих окова.
Милост с вама.
Грешница помазује Исуса
36 Један фарисеј позва Исуса да једе с њим, па он оде у његову кућу и леже за трпезу. 37 Када је једна жена, грешница из тога града, сазнала да је Исус за трпезом у фарисејевој кући, донесе алабастрену посуду мирисне помасти, 38 па стојећи иза Исуса, код његових ногу, плачући, поче да му кваси ноге сузама. Онда их обриса својом косом, па му је љубила ноге и мазала их помашћу.
39 Када је то видео фарисеј који га је позвао, рече у себи: »Да је овај човек пророк, знао би ко је и каква је ова жена која га дотиче – да је грешница.«
40 »Симоне«, рече му Исус, »имам нешто да ти кажем.«
»Кажи«, одврати овај.
41 »Двојица су била дужна једном зајмодавцу«, рече Исус. »Један је дуговао пет стотина динара[a], а други педесет. 42 Али, како нису имали да врате, зајмодавац опрости обојици. Који од њих ће га више волети?«
43 Симон одговори: »Онај, мислим, коме је више опростио.«
»Тачно си просудио«, рече му Исус.
44 Онда се окрену према жени, па упита Симона: »Видиш ли ову жену? Кад сам дошао у твоју кућу, ти ми ниси дао воде да оперем ноге, а она је сузама облила моје ноге и обрисала их косом. 45 Ниси ме поздравио пољупцем, а она, откад сам ушао, не престаје да ми љуби ноге. 46 Ниси ми помазао главу уљем, а она ми је ноге помазала мирисном помашћу. 47 Зато ти кажем: опроштени су јој многи греси, јер је показала велику љубав. А коме је мало опроштено, мало и воли.«
48 Онда рече жени: »Опраштају ти се греси.«
49 Тада они који су с њим били за трпезом рекоше међу собом: »Ко је овај што и грехе опрашта?«
50 А Исус рече жени: »Твоја вера те је спасла. Иди у миру.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International