Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљани.« Потомака Корејевих. Маскил. Љубавна песма.
1 Из срца ми надиру предивне речи
док за цара ово дело састављам.
Језик ми је писаљка вештог писара.
2 Најлепши си од рода људског,
умилне речи с усана ти теку.
Није чудо што те Бог довека благословио.
3 Мач припаши уз бедро, ратниче,
опаши се сјајем и величанством.
4 У свом величанству изјаши
за истину, кроткост и праведност.
Твоја је десница
за задивљујућа дела увежбана.
5 Твоје оштре стреле пробиће
срце царевих непријатеља,
па ће ти народи падати пред ноге.
6 Твој престо је, Боже[a], заувек и довека
и жезло правичности жезло је твога царства.
7 Волиш праведност, а мрзиш опакост.
Зато те је Бог, твој Бог, помазао уљем радости
као ниједнога од твојих другова.
8 Сва твоја одећа смирном,
алојем и касијом мирише
у палатама слоновачом украшеним
док у свирци жичаних инструмената уживаш.
9 Кнегиње су међу твојим дворанкама,
уз десницу ти невеста, будућа царица,
окићена златом офирским.
10 »Чуј, кћери, помно ме саслушај:
Заборави свој народ и дом свога оца.
11 Цар ће жудети за твојом лепотом;
потчини му се, јер он ће ти бити господар.
12 Кћи тирска донеће ти дар,
народ најбогатији тражити твоју наклоност.«
13 Кнегиња у венчаници протканој златом
као бисер је у златном лежишту.
14 У руху од шареног веза уводе је к цару
са деверушама које је прате.
15 Уводе их с радошћу и клицањем,
у цареву палату улазе.
16 Твоје праоце наследиће твоји синови;
поставићеш их за поглаваре по свој земљи.
17 Учинићу да ти се имена сећају кроз сва поколења;
зато ће те народи славити заувек и довека.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Пљешћите рукама, сви народи,
вичите Богу гласом радосним.
2 Страшан је ГОСПОД, Свевишњи,
Цар велики над свом земљом.
3 Он нам потчини народе,
под ноге народности стави.
4 Он нам изабра наследство,
понос Јакова, кога је заволео. Села
5 Бог се успиње уз клицање,
ГОСПОД уз звук рога овнујског.
6 Певајте псалме ГОСПОДУ, певајте!
Певајте псалме Цару нашем, певајте!
7 Јер, Бог је Цар свега света.
Маскил му певајте!
8 Бог влада над народима,
Бог на свом светом престолу седи.
9 Окупљају се владари народâ
са народом Бога Авраамовог,
јер сви моћници на земљи
Богу припадају.
Он је силно узвишен.
Песма. Псалам потомака Корејевих.
1 Велик је ГОСПОД и хвале предостојан
у граду нашега Бога.
Његова света гора,
2 на лепој висини, радост је све земље.
Гора Сион је као висови Цафона[a],
она је град Цара великога.
3 Бог се у њеним кулама
показа као њено утврђење високо.
4 Јер, кад су се цареви удружили,
кад су заједно кренули на њу,
5 видеше је и запрепастише се,
па побегоше у силном страху.
6 Тамо их обузе дрхтавица,
грчеви као у жене у трудовима,
7 као кад источни ветар
лађе таршишке разбија.
8 Што смо чули, то смо и видели
у граду ГОСПОДА над војскама,
у граду нашега Бога:
Бог га чини чврстим довека. Села
9 Усред твога Храма, ГОСПОДЕ,
о твојој љубави размишљамо.
10 Као и глас о теби, Боже,
тако се и хвале теби
шире до крајева земље.
Твоја десница правду подржава.
11 Радоваће се гора Сион,
клицати Јудини градови
због твојих пресуда.
12 Прођите око Сиона, идите око њега,
његове куле пребројте;
13 добро погледајте његове бедеме,
осмотрите му тврђаве,
да о њима причате нараштају следећем.
14 Јер, овај Бог је наш Бог заувек и довека,
он ће нас вечно[b] водити.
Христова узвишеност
15 Он је слика невидљивога Бога,
Прворођени над свим што је створено.
16 Јер, њиме је створено све што је
на небесима и на земљи,
видљиво и невидљиво –
било престоли, било господства,
било поглаварства, било власти –
све је кроз њега и за њега створено.
17 Он је пре свега
и у њему се све држи на окупу.
18 Он је и Глава телу – Цркви.
Он је Почетак, Прворођени из мртвих,
да у свему буде први.
19 Јер, Богу се свидело да у њему настани сву пуноћу
20 и да кроз њега –
успоставивши мир његовом крвљу на крсту –
са собом потпуно помири све,
било на земљи, било на небесима.
21 Некада сте, због својих злих дела, и ви били отуђени од Бога и непријатељски расположени. 22 Али, сада вас је смрћу Христовог људског тела Бог помирио са собом да вас пред себе постави свете, без мане и беспрекорне 23 – ако останете утемељени и чврсти у вери и непоколебљиви у нади еванђеља које сте чули, које је проповедано сваком створењу под небом, а чији сам ја, Павле, постао служитељ.
Избор Дванаесторице
(Мт 10,1-4; Мк 3,13-19)
12 Тих дана Исус оде на гору да се помоли, па проведе ноћ молећи се Богу. 13 А када је свануло, позва своје ученике и изабра дванаесторицу, које назва и апостолима: 14 Симона, кога је назвао и Петар, и његовог брата Андреју; Јакова и Јована; Филипа и Вартоломеја; 15 Матеја и Тому; Јакова Алфејевог и Симона званог Зилот; 16 Јуду Јаковљевог и Јуду Искариотског, који је постао издајник.
Благослови и претње
(Мт 4,23-5,12)
17 Исус сиђе с њима и стаде на једно равно место. А тамо је било мноштво његових ученика и силан народ из целе Јудеје, из Јерусалима и тирског и сидонског приморја. 18 Дошли су да га чују и да се излече од својих болести. А оздрављали су и они које су мучили нечисти духови. 19 Сав народ је хтео да га дотакне, јер је из њега излазила сила и све их лечила.
20 Тада Исус погледа своје ученике и рече:
»Благо вама који сте сиромашни,
јер ваше је Божије царство.
21 Благо вама који сада гладујете,
јер ћете се наситити.
Благо вама који сада плачете,
јер ћете се смејати.
22 »Благо вама кад вас људи замрзе, кад вас изопште и вређају, и кад ваше име одбаце као зло – због Сина човечијега. 23 Радујте се тога дана и скачите од радости, јер је велика ваша награда на небу. Јер, њихови праоци су исто тако чинили пророцима. 24 Али тешко вама, богаташи, јер сте већ примили своју утеху. 25 Тешко вама који сте сада сити, јер ћете гладовати. Тешко вама који се сада смејете, јер ћете туговати и плакати. 26 Тешко вама кад сви људи о вама лепо говоре, јер су њихови праоци тако чинили лажним пророцима.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International