Book of Common Prayer
Давидов.
1 Оправдај ме, ГОСПОДЕ, јер сам живео у честитости,
у ГОСПОДА се уздао не колебајући се.
2 Испитај ме, ГОСПОДЕ, и провери,
моје срце и мисли истражи.
3 Јер, твоја љубав ми је пред очима
и у твојој истини живим.
4 Не седим са ништаријама
и не улазим к лицемерима.
5 Мрзак ми је скуп зликоваца
и нећу да седим с опакима.
6 Перем руке у недужности, ГОСПОДЕ,
и око твог жртвеника идем,
7 из свега гласа певајући песму захвалницу
и причајући о свим твојим делима чудесним.
8 ГОСПОДЕ, волим Дом у коме живиш
и место где твоја Слава станује.
9 Не узми ми душу с грешницима,
мој живот са крволоцима,
10 чије руке извршавају опаке науме
и десница им пуна мита.
11 А ја живим у својој честитости.
Избави ме и милостив ми буди.
12 На равном месту стоје ми ноге.
На великом скупу благосиљаћу ГОСПОДА.
Давидов.
1 Теби вапијем, ГОСПОДЕ, Стено моја,
не оглуши се о мене.
Јер, ако будеш ћутао,
бићу као они што у гробну јаму силазе.
2 Чуј глас моје молбе кад ти вапијем,
кад дижем руке према твојој Светињи над светињама.
3 Не одвлачи ме са опакима,
са онима који чине неправду,
који са ближњима говоре о миру,
а у срцу им зло.
4 Дај им према њиховим делима,
према злоћи њихових поступака.
Дај им према њиховим делима
и врати им како су заслужили.
5 Зато што не разумеју оно што ГОСПОД чини
ни његова дела,
он ће их срушити
и више их неће подићи.
6 Благословен ГОСПОД,
јер је чуо глас моје молбе.
7 ГОСПОД је моја снага и штит.
Моје срце у њега се узда,
и помоћ ми долази.
Стога ми срце кличе од радости
и ГОСПОДУ песмом захваљујем.
8 ГОСПОД је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ
и благослови свој посед.
Буди им пастир
и носи их довека.
Хоровођи. Давида, слуге ГОСПОДЊЕГ.
1 Грех говори опакоме дубоко у срцу.
Страха од Бога нема му пред очима,
2 јер сâм себи сувише ласка
да би свој грех видео и замрзео.
3 Речи његових уста грешне су и лажљиве,
престаде да буде разуман и да чини добро.
4 На својој постељи смишља неправду,
на рђавом путу стоји, зло не одбацује.
5 Љубав твоја, ГОСПОДЕ, досеже до небеса,
твоја верност до облакâ.
6 Твоја је праведност као моћне планине,
твоја правда као океан[a].
Човека и животињу спасаваш, ГОСПОДЕ.
7 Како је драгоцена твоја љубав!
У сенци твојих крила род људски налази уточиште.
8 Госте се обиљем из твога Дома,
дајеш им да пију из реке твојих посластица.
9 Јер, код тебе је врело живота,
због твоје светлости светлост видимо.
10 И даље показуј љубав онима који те познају
и своју праведност онима срца честитог.
11 Нека ме не гази нога охолога
и не тресе рука опакога.
12 Гле како попадали леже
они који чине зло,
оборени да се више не дигну.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Рекох: »Пазићу на своје путеве
да својим језиком не згрешим.
Брњицу ћу држати на устима
све док је опаки преда мном.«
2 Заћутах, умукнух,
чак ни о добру нисам говорио.
Али мој бол се погорша,
3 срце се у мени ражари.
Што сам више о томе мислио,
то је огањ више горео.
Тада проговорих:
4 »ГОСПОДЕ, обзнани ми мој крај
и меру мојих дана,
да знам како ми је живот пролазан.
5 Ево, дао си ми дане кратке као длан,
мој век животни као ништа је пред тобом.
Сваки човек је само дашак. Села
6 »Сваки човек као авет тумара,
узалуд трчкара унаоколо,
богатство гомила,
а не зна ко ће га покупити.
7 »А сада, Господе, шта да чекам?
У теби је моја нада.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да ме безумници вређају.
9 Ућутаћу, нећу отварати уста,
јер ти си ово учинио.
10 Склони свој ударац од мене –
докрајчиће ме силина твоје руке.
11 Ти човека прекореваш и одгајаш стегом
због његове кривице
и као мољац разједаш све за чим жуди.
Сваки човек је само дашак. Села
12 »Чуј моју молитву, ГОСПОДЕ,
мој вапај саслушај,
на моје сузе се не оглуши.
Јер, ја сам само дошљак
и насељеник код тебе,
као сви моји праоци.
13 Скини свој поглед са мене,
да се још мало повеселим
пре но што одем и више ме не буде.«
Испуњење царевог сна о дрвету
28 И све се то догодило цару Навуходоносору.
29 Дванаест месеци касније, док се шетао по крову царске палате у Вавилону, 30 цар рече: »Зар није велик Вавилон, који сам ја изградио својом силном моћи, да ми буде царски дом, на славу мога величанства!«
31 Док је он још изговарао ове речи, зачу се глас са неба: »Царе Навуходоносоре, чуј ово: Одузима ти се царство. 32 Бићеш отеран од људи и живећеш са дивљим животињама. Као говедо ћеш јести траву. Проћи ће седам временâ док не спознаш да Свевишњи влада над људским царствима и даје их коме он хоће.«
33 И сместа се испуни све што је речено о Навуходоносору. Отераше га од људи и јео је траву као говедо. Тело му је квасила роса са неба док му коса није порасла као орлово перје, а нокти као птичје канџе.
34 »Када је прошло речено време, ја, Навуходоносор, подигох поглед ка небу и разум ми се поврати, па благослових Свевишњега и дадох хвалу и част Ономе који је довека жив. Његова власт је вечна власт и његово царство кроз сва поколења! 35 Сви житељи земље су као ништа! Он чини како му драго са небеском војском и житељима земље. Нико не може да задржи његову руку ни да му каже: ‚Шта то радиш?‘
36 »Чим ми се повратио разум, вратише ми част и сјај на славу мога царства. Моји саветници и племићи ме потражише, и ја се поново учврстих у своме царству и постадох још већи него пре. 37 Сада ја, Навуходоносор, хвалим, величам и славим Цара неба, јер су сва његова дела истинита и сви његови поступци праведни, и он може да понизи охоле.«
Бог је љубав
7 Драги моји, волимо један другога, јер љубав је од Бога. Ко год воли, од Бога је рођен и познаје Бога. 8 Ко не воли, није упознао Бога, јер Бог је љубав. 9 Овако је Бог показао своју љубав међу нама: послао је свог јединорођеног Сина у свет да кроз њега живимо. 10 У овоме је љубав: не у томе да смо ми заволели Бога, него да је он заволео нас и послао свога Сина као жртву помирницу за наше грехе. 11 Драги моји, ако нас је Бог толико заволео, онда смо и ми дужни да волимо један другога. 12 Бога нико никад није видео; али, ако волимо један другога, Бог живи у нама и његова љубав је у нама савршена.
13 По овоме знамо да живимо у њему и он у нама: дао нам је од свога Духа. 14 А ми смо видели и сведочимо да је Отац послао Сина да буде Спаситељ света. 15 Ко признаје да је Исус Син Божији, Бог живи у њему и он у Богу. 16 А ми смо упознали љубав коју Бог има према нама и поверовали јој.
Бог је љубав. Ко живи у љубави, у Богу живи и Бог живи у њему. 17 Тако љубав у нама постаје савршена и имамо поуздање на Дан суда; јер, какав је он, такви смо и ми у овом свету. 18 У љубави нема страха, него савршена љубав изгони страх. Јер, страх је повезан с казном, а ко се боји, није савршен у љубави.
19 Ми волимо зато што је он први заволео нас. 20 Ако неко каже: »Волим Бога«, а мрзи свога брата, лажљивац је. Јер, ко не воли брата, кога види, тај не може да воли Бога, кога не види. 21 А ову заповест имамо од њега: ко воли Бога, да воли и свога брата.
Излечење опседнутога
(Мк 1,21-28)
31 Потом оде у галилејски град Кафарнаум, па је у суботу учио народ, 32 а они су се дивили његовом учењу, јер је његова реч имала снагу. 33 А у синагоги је био један човек кога је опсео демон, нечисти дух.
Он снажним гласом повика: 34 »Еј, шта ми имамо с тобом, Исусе Назарећанине? Јеси ли дошао да нас уништиш? Знам ко си – Светац Божији.«
35 А Исус му запрети рекавши: »Умукни и изађи из њега!«
Тада демон обори човека пред свима, па изађе из њега не наудивши му.
36 Сви се веома зачудише и рекоше један другом: »Какво је то учење? Он влашћу и силом заповеда нечистим духовима и они излазе!«
37 И глас о Исусу рашири се по свим околним местима.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International