Book of Common Prayer
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Услишио те ГОСПОД у дан невоље,
штитило те Име Бога Јаковљевог!
2 Помоћ ти послао из светилишта
и подржао те са Сиона!
3 Обратио пажњу на све твоје прилоге
и твоје паљенице прихватио! Села
4 Дао ти што ти срце жели
и испунио све твоје науме!
5 Клицаћемо од радости кад победиш
и дићи барјаке у име Бога нашега.
Испунио ГОСПОД сваку твоју молбу!
6 Сад знам да ГОСПОД свом помазанику
даје победу.
Са свог светог неба услишава га
снагом своје деснице победничке.
7 Неки се у борна кола уздају,
неки у коње,
а ми у Име ГОСПОДА, Бога нашега.
8 На колена су оборени и падају,
а ми устајемо и стојимо чврсто.
9 Дај цару победу, ГОСПОДЕ!
Услиши нас кад ти завапимо!
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Цар се радује због твоје силе, ГОСПОДЕ,
силно кличе због твоје победе.
2 Дао си му што му срце жели
и ниси одбио молбу његових усана. Села
3 У сусрет си му изашао с обилним благословима
и на главу му ставио круну од чистог злата.
4 За живот те молио, и ти му даде
век животни заувек и довека.
5 Велика је његова слава због твоје победе,
сјај и величанство ставио си на њега.
6 Дао си му вечне благослове,
силно га обрадовао својим лицем.
7 Јер, цар се у ГОСПОДА узда;
због љубави Свевишњега
неће посрнути.
8 Рука ће ти наћи све непријатеље,
твоја десница оне који те мрзе.
9 Биће као у пећи огњеној
кад се појавиш.
Прогутаће их ГОСПОД у свом гневу
и огањ ће их прождрети.
10 Истребићеш им потомке са земље,
њихово потомство из рода људског.
11 Иако зло спремају против тебе
и опаке сплетке смишљају,
неће успети.
12 У бекство ћеш их нагнати
кад у њих упериш свој лук.
13 Узвишен си, ГОСПОДЕ, у својој сили.
Певаћемо и свирати твојој снази.
Давидов. Псалам.
1 ГОСПОД рече моме Господу:
»Седи ми здесна
док од твојих непријатеља
не начиним подножје за твоје ноге.«
2 ГОСПОД ће твоје моћно жезло пружити са Сиона –
владаћеш усред својих непријатеља.
3 Твој народ ће драговољно за тобом
на дан твоје битке;
доћи ће ти твоји младићи
у светим одорама као роса у рану зору.
4 ГОСПОД се заклео
и неће се предомислити:
»Ти си свештеник довека
по реду Мелхиседековом.«
5 Господ ти је здесна –
цареве ће сатрти у дан свога гнева.
6 Народима ће судити,
и биће лешева на гомиле.
По свој земљи владаре ће сатрти.
7 Уз пут ће се напити из потока,
па дићи главу као победник.
1 ГОСПОДА волим, јер мој глас чује,
мој вапај за милост.
2 Зато што к мени окреће ухо,
призиваћу га свег свог живота.
3 Конопци смрти опколили ме,
спопала ме тескоба Шеола,
спопали ме мука и невоља.
4 Тада Имену ГОСПОДЊЕМ завапих:
»ГОСПОДЕ, избави ме!«
5 Милостив је ГОСПОД и праведан,
наш Бог пун је самилости.
6 ГОСПОД чува безазлене;
беспомоћан сам био, а он ме спасао.
7 Врати се у свој спокој,
јер ГОСПОД ти је учинио добро.
8 Живот си ми избавио од смрти,
моје очи од суза,
моје ноге од посртања.
9 Ходаћу пред ГОСПОДОМ у земљи живих.
10 Веровао сам и кад сам рекао:
»Ово тлачење за мене је претешко«
11 и кад сам у великом страху рекао:
»Сви људи су лажови.«
12 Како да узвратим ГОСПОДУ
за све добро које ми је учинио?
13 Дићи ћу чашу спасења
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
14 Извршићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом.
15 Драгоцена је у очима ГОСПОДЊИМ
смрт верних његових.
16 Твој сам слуга, ГОСПОДЕ,
твој слуга, син твоје слушкиње;
ти си ме мојих окова ослободио.
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призвати Име ГОСПОДЊЕ.
18 Испунићу своје завете ГОСПОДУ
пред целим његовим народом,
19 у двориштима Дома ГОСПОДЊЕГ,
усред тебе, Јерусалиме.
Алилуја!
1 Хвалите ГОСПОДА, сви незнабошци,
славите га, сви народи.
2 Јер, велика је његова љубав према нама
и истина ГОСПОДЊА остаје довека.
Алилуја!
19 На то се Навуходоносор толико разбесне на Шадраха, Мешаха и Аведнега да му се лице изобличи. Он нареди да се пећ ужари седам пута јаче него обично, 20 па заповеди најјачим ратницима из своје војске да вежу Шадраха, Мешаха и Аведнега и баце их у ужарену пећ. 21 Тако их везаше, па их онако у огртачима, кошуљама, турбанима и другој одећи бацише у ужарену пећ. 22 Пошто је царева наредба била хитна, а пећ прекомерно ужарена, пламен уби стражаре који су до пећи одвели Шадраха, Мешаха и Аведнега. 23 А њих тројица, чврсто везани, падоше у ужарену пећ.
24 Тада се Навуходоносор запрепасти, па брзо устаде и упита своје саветнике: »Зар нисмо бацили у пећ само тројицу везаних људи?«
Они одговорише: »Тако је, царе.«
25 А он рече: »Али, ево, ја видим четворицу како одвезани шетају по огњу, и није им ништа! А четврти изгледа као Божији син!«
26 Тада Навуходоносор приђе отвору ужарене пећи и повика: »Шадраше, Мешаше и Аведнего, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!«
И Шадрах, Мешах и Аведнего изађоше из огња. 27 Сви сатрапи, управитељи, начелници и цареви саветници окупише се око њих и видеше да ватра није наудила њиховом телу, да им ни коса на глави није опрљена ни одећа прогорена. Нису чак ни мирисали на ватру.
28 Навуходоносор рече: »Благословен Бог Шадраха, Мешаха и Аведнега, који је послао свога анђела да избави своје слуге. Они су се уздали у њега и одбили цареву наредбу, предајући своје тело смрти радије него да служе или се поклоне другом богу осим своме Богу. 29 Стога наређујем да ко год из неког народа, народности или језика увреди Шадраховог, Мешаховог и Аведнеговог Бога буде исечен на комаде и да му се кућа претвори у гомилу крша. Јер, нема ниједног другог Бога који може овако да избави.«
30 После тога, цар постави Шадраха, Мешаха и Аведнега на још више положаје у покрајини Вавилон.
Волите један другога
11 Ово је порука коју сте чули од почетка: да волимо један другога. 12 Не будите као Каин, који је припадао Зломе и убио свога брата. А зашто га је убио? Зато што су његова дела била зла, а дела његовог брата праведна. 13 Не чудите се, браћо, ако вас свет мрзи. 14 Ми знамо да смо из смрти прешли у живот, јер волимо браћу. Ко не воли, остаје у смрти. 15 Ко год мрзи свога брата, убица је, а знате да ниједан убица нема у себи трајног, вечног живота.
16 По овоме знамо шта је љубав: он је за нас положио свој живот. Стога смо и ми дужни да свој живот положимо за браћу. 17 Ко има добра овога света и гледа свога брата како оскудева, па се на њега не сажали, како може Божија љубав да остане у њему? 18 Дечице, не волимо речју и језиком, него делима и истином.
Ђаво искушава Исуса
(Мт 4,1-11; Мк 1,12-13)
4 Исус се, пун Светога Духа, врати са реке Јордан, а Дух га одведе у пустињу, 2 где га је ђаво искушавао четрдесет дана. Све то време Исус није ништа јео, па кад су истекли ти дани, огладне.
3 А ђаво му рече: »Ако си Син Божији, реци овом камену да постане хлеб.«
4 »Записано је«, одговори му Исус, »‚Човек не живи само од хлеба.‘(A)«
5 Ђаво га одведе на једно високо место, па му у једном трену показа сва царства света 6 и рече: »Даћу ти сву њихову власт и сјај, јер су мени дати и ја могу да их дам коме хоћу. 7 Ако ми се, дакле, поклониш, све ће бити твоје.«
8 »Записано је«, одговори му Исус, »‚Клањај се Господу, своме Богу, и њему јединоме служи.‘(B)«
9 Онда га ђаво одведе у Јерусалим, постави га на врх Храма, па му рече: »Ако си Син Божији, баци се одавде доле, 10 јер записано је:
‚Наредиће својим анђелима за тебе
да те чувају‘,(C)
11 и:
‚Они ће те носити на рукама,
да ногом не запнеш за камен.‘«(D)
12 »Писмо такође каже«, одговори му Исус, »‚Не искушавај Господа, свога Бога.‘(E)«
13 Када је ђаво завршио са свим овим искушењима, остави Исуса до неког повољнијег часа.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International