Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Маскил Давидов.
1 Чуј моју молитву, Боже,
не криј се од моје молбе.
2 Помно ме саслушај и услиши.
Мисли су ми збркане и сметен сам
3 због онога што говори непријатељ,
због онога како ме опаки тлачи.
Јер, на мене обарају несрећу
и у свом гневу ме мрзе.
4 Срце се у мени грчи,
смртни ужас ме спопада,
5 страх и трепет ме обузе,
језа ме преплави.
6 Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
одлетео бих и био на миру!
7 Далеко бих одлепршао,
у пустињи боравио. Села
8 Похитао бих у своје склониште
од вихора и олује.«
9 Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
јер насиље и кавгу видим у граду.
10 Дању и ноћу круже његовим зидинама.
У њему су неправда и мука,
11 у њему је пропаст;
тлачење и превара не одлазе му с улица.
12 Да ме увредио непријатељ,
то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
од њега бих се сакрио.
13 Али то си учинио ти, човек као ја,
мој пријатељ, кога тако добро знам,
14 с којим сам водио присне разговоре
док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.
15 Нека их заскочи смрт,
нека живи сиђу у Шеол,
јер зло им је у дому и срцу.
16 А ја Бога призивам,
и ГОСПОД ме спасава.
17 Увече, ујутро, у подне жалим се и јечим,
и он ми чује глас.
18 Здравог и живог ће ме избавити
из битке коју с многима водим.
19 Чуће Бог, који од искона седи на престолу,
и поразити их, Села
јер не мењају се и Бога се не боје.
20 Мој друг на пријатеља диже руку
и свој савез прекрши.
21 Говор му је гладак маслац,
а у срцу му рат.
Речи су му блаже од уља,
а у ствари су мачеви исукани.
22 ГОСПОДУ повери своје бриге,
и он ће те подупрети –
никад неће дати да праведник посрне.
23 А ти ћеш, Боже,
опаке оборити у јаму пропасти.
Крволоци и варалице
неће доживети ни пола својих дана.
А ја се у тебе уздам.
Маскил Асафов.
1 Зашто нас довека одбаци, Боже?
Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
2 Сети се свога народа, који си давно купио,
племена које си откупио да буде твој посед,
ове горе Сион, на којој си боравио.
3 Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.
4 Рикали су твоји душмани
на месту нашег састанка с тобом,
знак своје победе поставили.
5 Као човек што секиром витла по гуштари,
6 секирама и ћускијама
скршише све даске изрезбарене.
7 Твоје светилиште спалише до земље,
оскврнавише боравиште твога Имена.
8 Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
И спалише сва места састанка с Богом у земљи.
9 Не видимо више своја знамења,
нема више пророкâ,
нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
Дигни је са својих груди, докрајчи их!
12 Али Бог је мој цар од давнина,
он спасење доноси на земљу.
13 Ти си својом силом расколио море,
разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
ти си створио лето и зиму.
18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.
Разне изреке
5 Овако каже ГОСПОД:
»Проклет био ко се узда у човека
и тело сматра својом снагом
и чије се срце окреће од ГОСПОДА.
6 Такав ће бити као грм у пустоши –
кад благостање дође, неће га видети.
Боравиће на спарушеним местима у пустињи,
у сланој земљи где нико не живи.
7 А благо човеку који се узда у ГОСПОДА,
чија је узданица ГОСПОД.
8 Такав ће бити као дрво посађено крај водâ,
које пушта корење дуж потока.
Не боји се када дође жега,
лишће му увек зелено,
нема брига у сушној години
и никад није да род не донесе.
9 »Срце је од свега подмуклије
и непоправљиво.
Ко да га разуме?
10 Ја, ГОСПОД, истражујем срце
и испитујем ум,
да сваком човеку узвратим
према његовом начину живота,
према плодовима његових дела.
14 Исцели ме, ГОСПОДЕ, и бићу исцељен,
спаси ме, и бићу спасен,
јер тебе хвалим.
15 Ево ми стално говоре:
»Где је реч ГОСПОДЊА?
Нека сада дође.«
16 А ја нисам бежао од тога да будем твој пастир,
нити сам чезнуо за Даном злокобним.
Што с мојих усана силази,
пред тобом је.
17 Не буди ми ужас;
ти си моје уточиште у Дан несреће.
4 Зато, моја драга и жељена браћо, моја радости и венче, тако треба да чврсто стојите у Господу, драги моји!
Завршни савети
2 Преклињем Еводију и преклињем Синтиху да буду сложне у Господу. 3 Да, и тебе молим, одани друже, помажи им, јер су се са мном раме уз раме бориле у проповедању еванђеља заједно с Климентом и мојим осталим сарадницима, чија су имена у Књизи живота.
4 Радујте се у Господу увек! Понављам: радујте се. 5 Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу. 6 Не будите забринути ни за шта, него у свему, молитвом и молбом са захваљивањем, јасно показујте Богу за шта га молите. 7 И Божији мир, који превазилази свако разумевање, чуваће ваше срце и ваше мисли у Христу Исусу.
8 На крају, браћо, што год је истинито, што год је племенито, што год је праведно, што год је чисто, што год је лепо, што год је на добром гласу – ако је нека врлина или похвала – на то мислите. 9 Оно што сте од мене научили, примили, чули и видели, то чините, и Бог мира биће с вама.
Павлова захвалност
10 Веома сам се обрадовао у Господу што се најзад пробудила ваша брига за мене. Бринули сте се ви и раније, али нисте имали прилике да то покажете. 11 Не кажем то зато што сам у оскудици; јер, научио сам да у свим околностима будем задовољан. 12 Знам шта значи оскудевати, знам шта значи имати у изобиљу. Навикао сам на све и свашта: и да будем сит и да гладујем, и да имам у изобиљу и да оскудевам. 13 Све могу у Ономе који ми даје снагу.
27 »Душа ми је сада узнемирена, и шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа? Не, јер зато сам и дошао до овог часа. 28 Оче, прослави своје име.«
Тада се са неба зачу глас: »Прославио сам и опет ћу прославити!«
29 Народ који је тамо стајао и слушао рече да је загрмело. 30 Други рекоше: »Анђео му је говорио.«
А Исус им рече: »Овај глас се није чуо ради мене, него ради вас. 31 Сада је суђење овоме свету. Сада ће владар овога света бити избачен напоље. 32 А ја – када будем подигнут са земље – све ћу људе привући к себи.«
33 То рече да означи каквом смрћу ће умрети.
34 Тада му народ рече: »Чули смо из Закона да Христос остаје довека. Како онда говориш да Син човечији треба да буде подигнут? Ко је тај Син човечији?«
35 »Светлост ће још само кратко бити међу вама«, рече им Исус. »Ходајте док имате светлост, да вас не обузме тама. Јер, ко хода у тами, не зна куда иде. 36 Док имате светлост, верујте у светлост, да будете синови светлости.«
Када је то изговорио, оде и сакри се од њих.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International