Book of Common Prayer

Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.

Псалам Давидов.

Псалам Давидов.

Јеремијино писмо изгнанима

29 Ово је писмо које је пророк Јеремија послао из Јерусалима преосталим старешинама међу изгнанима и свештеницима, пророцима и свем народу који је Навуходоносор из Јерусалима одвео у сужањство у Вавилон.

⁴ »Овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов, свима онима који су из Јерусалима одведени у сужањство у Вавилон: ⁵ ‚Сазидајте куће и настаните се у њима. Засадите вртове и једите плодове из њих. ⁶ Жените се и имајте синове и кћери. Жените своје синове и удајте кћери, да и они имају синове и кћери. Множите се – не смањујте се. ⁷ Залажите се за мир и благостање у граду у који сте одведени у сужањство. Молите се ГОСПОДУ за то, јер ако град буде имао мир и благостање, имаћете га и ви.‘

⁸ »Да, овако каже ГОСПОД над војскама, Бог Израелов: ‚Не дајте пророцима и гатаоцима који су међу вама да вас обмањују. Не обраћајте пажњу на снове које сањају. ⁹ Јер, они вам пророкују лажи у моје име. Ја их нисам послао‘, говори ГОСПОД.

¹⁰ »Овако каже ГОСПОД: ‚Када се Вавилону наврши оних седамдесет година, ја ћу доћи к вама и испунити своје обећање да ћу вас вратити на ово место. ¹¹ Јер, ја знам науме које имам за вас‘, говори ГОСПОД, ‚науме за мир, а не за несрећу, науме да вам донесем будућност којој се надате. ¹² Тада ћете ме призивати и долазити и молити ми се, а ја ћу вас услишити. ¹³ Тражићете ме и наћи ме када ме будете тражили свим срцем.

¹³ А вама, незнабошцима, кажем: пошто сам апостол незнабошцима, величам своју службу ¹⁴ не бих ли некако свој народ изазвао на љубомору и неке од њих спасао. ¹⁵ Јер, ако је њихово одбацивање донело измирење свету, шта ће бити њихово прихватање него оживљавање из мртвих. ¹⁶ Ако је први комад теста свет, онда је и све тесто свето; ако је корен свет, свете су и гране.

¹⁷ Па, ако су неке гране одломљене, а ти си као грана дивље маслине накалемљен међу њих и сада имаш удела у корену и сочности маслине, ¹⁸ не хвалиши се на рачун тих грана. А ако се будеш хвалисао, сети се да не носиш ти корен, него корен тебе. ¹⁹ Рећи ћеш: »Гране су одломљене да ја будем накалемљен.« ²⁰ Добро, оне су одломљене због неверовања, а ти стојиш због вере. Само, немој да будеш надмен, него се бој. ²¹ Јер, ако Бог није поштедео природне гране, ни тебе неће поштедети.

²² Погледај, дакле, Божију доброту и строгост: строгост према палима, а Божију доброту према теби, ако истрајеш у тој доброти – иначе ћеш и ти бити одсечен. ²³ А и они ће, ако не истрају у неверовању, бити накалемљени, јер Бог може опет да их накалеми. ²⁴ Јер, ако си ти, као природна грана дивље маслине, одсечен и, противно природи, накалемљен на питому маслину, колико ће се лакше на своју маслину накалемити они који су по природи њене гране.

Лазарова смрт

11 Неки Лазар из Витаније, села Марије и њене сестре Марте, био је болестан. ² (Марија, чији је брат био болестан, била је она која је Господа помазала мирисном помашћу и обрисала му ноге својом косом.)

³ Стога сестре поручише Исусу: »Господе, ево болестан је онај кога волиш.«

⁴ Када је Исус то чуо, рече: »Ова болест није на смрт, него на Божију славу, да се по њој прослави Син Божији.«

⁵ А Исус је волео Марту и њену сестру и Лазара. ⁶ Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остаде још два дана тамо где се налазио, ⁷ па тек онда рече својим ученицима: »Хајдемо опет у Јудеју.«

⁸ »Раби«, рекоше му ученици, »тек што су Јудеји покушали да те каменују, а ти опет идеш онамо!«

⁹ »Зар дан нема дванаест сати?« одговори им Исус. »Ко хода дању, не спотиче се, јер види светлост овога света. ¹⁰ Али, ко хода ноћу, спотиче се, јер у себи нема светлости.«

¹¹ То рече, а онда додаде: »Наш пријатељ Лазар је заспао, а ја идем да га пробудим.«

¹² »Господе«, рекоше му ученици, »ако спава, оздравиће.«

¹³ Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о природном сну.

¹⁴ Тада им Исус отворено рече: »Лазар је умро, ¹⁵ и због вас ми је драго што нисам био тамо, да поверујете. Него, хајдемо к њему.«

¹⁶ Тада Тома звани Близанац рече осталим ученицима: »Хајдемо и ми, да погинемо с њим.«

Ја сам васкрсење и живот

¹⁷ Када је Исус стигао, сазна да је Лазар у гробу већ четири дана. ¹⁸ А Витанија је од Јерусалима удаљена свега неких петнаест стадија^[a], ¹⁹ па су многи Јудеји дошли к Марти и Марији да их теше због њиховог брата. ²⁰ Када је Марта чула да Исус долази, пође му у сусрет, а Марија остаде код куће.

²¹ »Господе«, рече Марта Исусу, »да си био овде, мој брат не би умро. ²² Али ја и сад знам да ће ти Бог дати што год га замолиш.«

²³ »Твој брат ће васкрснути«, рече јој Исус.

²⁴ А Марта му рече: »Знам да ће васкрснути о васкрсењу Последњега дана.«

²⁵ »Ја сам васкрсење и живот«, рече јој Исус. »Ко у мене верује, ако и умре, живеће, ²⁶ и ко год живи и верује у мене, неће умрети довека. Верујеш ли то?«

²⁷ А она му рече: »Да, Господе! Верујем да си ти Христос, Син Божији, који долази на свет.«

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)

12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. ² Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. ³ Тада Марија узе литру^[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.

⁴ А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: ⁵ »Зашто се ова помаст није продала за триста динара^[b] и то поделило сиромасима?«

⁶ Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.

⁷ Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. ⁸ Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«

Завера против Лазара

⁹ Силно мноштво Јудеја сазна да је Исус у Витанији, па одоше онамо, не само због Исуса него и због Лазара, кога је Исус васкрсао из мртвих. ¹⁰ А првосвештеници одлучише да убију и Лазара,