Book of Common Prayer
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Лажљиви пророци
9 Срце је у мени скршено због пророкâ,
кости ми дрхте.
Сличан сам пијаноме,
човеку кога је савладало вино,
због ГОСПОДА и његових светих речи.
10 Земља је пуна прељубникâ.
Због њих земља тугује
и пашњаци у пустињи су се сасушили.
Они иду за злом,
а њихова сила је неправда.
11 »И пророк и свештеник су искварени;
и у свом Храму налазим њихову опакост«,
говори ГОСПОД.
12 »Зато ће им стаза постати клизава.
У таму ће бити прогнани
и тамо ће пасти.
Довешћу на њих велику несрећу
у години њихове казне«,
говори ГОСПОД.
13 »Ову гадост сам видео
међу пророцима у Самарији:
пророковали су у Ваалово име
и завели мој народ Израел.
14 И међу пророцима у Јерусалиму
видео сам грозоту:
Чине прељубу и живе у лажи.
Јачају руке злочинцима,
па се нико не окреће од своје опакости.
Сви су ми они као Содома,
а тамошњи житељи као Гомора.«
15 Стога овако ГОСПОД над војскама каже за пророке:
»Ево, нахранићу их пеленом
и напојити жучном водом,
јер се од јерусалимских пророка
исквареност раширила по свој земљи.«
Божији избор
9 Истину говорим у Христу, не лажем – сведок ми је моја савест у Светоме Духу: 2 моја жалост је велика и непрекидан бол ми је у срцу. 3 Желео бих да сам ја сâм проклет и одвојен од Христа за своју браћу, своје сроднике по телу, 4 Израелце. Њихово је усињење и слава и савези и законодавство и богослужење и обећања. 5 Њихови су и патријарси, а од њих, по телу, потиче и Христос, који је Бог над свима, благословен довека[a]. Амин.
6 Али, то не значи да се Божија реч изјаловила. Наиме, нису сви који су потекли од Израела – Израел. 7 И нису сви Авраамова деца само зато што су његово потомство, него: »Твоје потомство ће се рачунати по Исааку.«(A) 8 То јест, деца тела нису Божија деца, него се као потомство рачунају деца обећања. 9 А ово су речи обећања: »Вратићу се к теби у ово време, и Сара ће имати сина.«(B)
10 И не само она: и Ревека је зачела са једним, нашим праоцем Исааком. 11 А пре него што су се синови родили и учинили нешто добро или зло – да би остао на снази Божији наум о избору, 12 да не зависи од делâ, него од Онога који позива – речено јој је: »Старији ће служити млађему«(C), 13 као што је записано: »Јакова сам заволео, а Исава замрзео.«(D)
14 Шта ћемо, дакле, рећи? Да је Бог неправедан? 15 Нипошто! Јер, он је рекао Мојсију: »Смиловаћу се коме се смилујем и сажалићу се на кога се сажалим.«(E) 16 Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога. 17 Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«(F) 18 Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
Речи вечнога живота
60 Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?[a]«
61 Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? 62 А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? 63 Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. 64 Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.
65 Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«
66 Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.
67 Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«
68 »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, 69 и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«
70 А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«
71 Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International