Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Не затри«. Псалам Асафов. Песма.
1 Теби захваљујемо, Боже,
захваљујемо јер је твоје Име близу.
О твојим чудесним делима људи причају.
2 »Кад изаберем право време,
судићу правично.
3 Кад се затресе земља и сви њени житељи,
ја њене стубове у раван враћам. Села
4 Бахатима говорим: ‚Не хвалишите се‘
и опакима: ‚Не дижите рогове.
5 Не дижите рогове ка небу,
не говорите истегнуте шије.‘«
6 Уздизање не долази
ни са истока, ни са запада,
ни из пустиње.
7 Него, Бог је тај који суди:
једнога унизује, а другога уздиже.
8 Јер, у руци ГОСПОДЊОЈ пехар је гнева,
пун вина запењеног, зачињеног.
Кад га излије,
до талога ће га искапити
и испити сви опаки на земљи.
9 А ја ћу ово довека објављивати;
псалме ћу певати Богу Јаковљевом.
10 »Одсећи ћу рогове свим опакима,
а уздигнути биће рогови праведникови.«
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам Асафов. Песма.
1 Бог је знаменит у Јуди,
Име му је велико у Израелу.
2 У Салиму је његов шатор,
на Сиону боравиште.
3 Тамо је поломио пламене стреле,
штитове и мачеве,
бојно оружје. Села
4 Светлошћу блисташ,
величанственији од прадавних гора.
5 Храбри леже опљачкани,
у последњи сан утонули;
ниједан ратник не диже руку.
6 Од твоје претње, Боже Јаковљев,
и јахач и коњ у дубок сан утонуше.
7 Само се тебе треба бојати.
Ко сме да стане пред тебе кад се разгневиш?
8 Ти с неба изрече пресуду –
земља се уплаши и умири
9 кад Бог устаде да суди,
да спасе све кротке на земљи. Села
10 Захваљиваће ти и јаросни Едом,
преостале из Хамата везаћеш за себе[a].
11 Заветујте се ГОСПОДУ, своме Богу,
и завете извршавајте.
Нека околни народи доносе дарове
Ономе кога се треба бојати.
12 Он чини да владари буду понизни,
њега се боје земаљски цареви.
Псалам Давидов.
1 ГОСПОД је пастир мој,
ни у чему не оскудевам.
2 Даје ми да на зеленим ливадама лежим,
крај водâ ме мирних води,
3 живот ми обнавља.
Ради свог Имена
стазама правим ме проводи.
4 Макар долином сенке смрти ишао,
зла се не бојим,
јер ти си са мном.
Твој штап и палица
утеху ми пружају.
5 Трпезу простиреш преда мном
наочиглед душманима мојим.
Главу ми помазујеш уљем,
мој пехар се прелива.
6 Да, доброта и љубав
пратиће ме свих дана мог живота
и у Дому ГОСПОДЊЕМ боравићу свег свога века.
Давидов.
1 ГОСПОД ми је светлост и Спаситељ
– кога да се бојим?
ГОСПОД је тврђава мог живота
– од кога да страхујем?
2 Кад на мене навале зликовци,
моји душмани и непријатељи,
да ми тело прождру,
посрнуће и пасти.
3 Ако се и војска утабори против мене,
срце ми се неће бојати.
Ако и рат против мене поведу,
и тада ћу бити спокојан.
4 Само једно од ГОСПОДА молим,
само једно тражим:
да у Дому ГОСПОДЊЕМ боравим
све дане свога живота,
да гледам лепоту ГОСПОДЊУ
и савет тражим у Храму његовом.
5 Јер, на дан несреће
он ће ме у свом боравишту чувати,
сакрити ме у скровишту свога шатора
и на високу стену поставити.
6 Тада ћу дићи главу
над непријатељима око себе.
Код његовог шатора
кличући ћу приносити жртве,
певати и свирати ГОСПОДУ.
7 Чуј мој глас, ГОСПОДЕ, кад ти завапим,
милостив ми буди и услиши ме.
8 Срце ми каже:
»Тражи његово лице!«
Тражићу твоје лице, ГОСПОДЕ.
9 Не криј своје лице од мене,
не одбиј свог слугу у гневу.
Ти си Помагач мој.
Не одбаци ме и не остави,
Боже, Спаситељу мој.
10 Ако ме отац и мајка оставе,
ГОСПОД ће ме примити.
11 Научи ме свом путу, ГОСПОДЕ,
равном стазом ме води
због мојих непријатеља.
12 Не препуштај ме вољи душмана,
јер лажни сведоци против мене устају,
од насиља дашћу.
13 У ово сам сигуран:
видећу доброту ГОСПОДЊУ
у земљи живих.
14 ГОСПОДА ишчекуј.
Буди јак и одважног срца
и ГОСПОДА ишчекуј.
Бог опомиње свој народ
20 »Обзнани ово народу Јаковљевом
и објави у Јуди:
21 ‚Чуј ово, народе безумни и без памети,
који очи имаш а не видиш,
који уши имаш а не чујеш.
22 Зар ме се не бојите?‘«
говори ГОСПОД,
»‚Зар преда мном не дрхтите?
Ја сам учинио да песак буде међа мору,
вечна препрека коју не може да пређе.
Таласи се ваљају, али даље не могу,
хуче, али неће прећи.
23 Али овај народ је тврдоглав и бунтован;
скренуше они и одоше,
24 и не говоре себи:
»Бојмо се ГОСПОДА, свога Бога,
који нам у право време даје кишу јесењу и пролећну
и стара се за седмице одређене за жетву.«
25 Одвратише то од вас ваша злодела,
ваши вас греси лишише добра.‘
26 »Опаки се налазе међу мојим народом.
У заседи леже као хватачи птица,
замке постављају и хватају људе.
27 Као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Моћни и богати постадоше,
28 ухрањени и дебели.
Нема граница њиховим злоделима.
Сирочетову парницу не воде да је добију,
не залажу се за права сиромаха.
29 Зар да их не казним за то?«
говори ГОСПОД.
»Зар да се не осветим народу какав је овај?
30 Нешто ужасно и грозно
догодило се у земљи:
31 Пророци пророкују лажи,
свештеници владају на своју руку,
а мом народу је то мило.
Али шта ћете да радите на крају?«
19 Знамо да све што Закон говори, говори онима који су под Законом, да сва уста умукну и да цео свет буде крив пред Богом. 20 Стога се пред њим нико неће оправдати делима Закона, јер посредством Закона долази само спознање греха.
Праведност по вери
21 А сада се, одвојено од Закона[a], објавила Божија праведност – о којој сведоче Закон и Пророци – 22 Божија праведност кроз веру у Исуса Христа за све који верују. Јер, нема разлике: 23 сви су згрешили и лишени су Божије славе, 24 али су бесплатно оправдани његовом милошћу на основу откупљења у Христу Исусу. 25 Њега је Бог поставио да својом крвљу буде жртва помирница која се прихвата вером. Тиме је Бог хтео да покаже своју праведност. Јер, он у својој стрпљивости није кажњавао раније учињене грехе 26 да би у садашње време показао своју праведност – да сâм буде праведан и да оправда онога ко верује у Исуса.
27 Где је, дакле, хвалисање? Искључено је. По којем закону? По закону делâ? Не, него по закону вере. 28 Сматрамо, наиме, да се човек оправдава вером без делâ Закона. 29 Или је Бог само Јудејима Бог? Зар није и незнабошцима? Да, и незнабошцима. 30 Јер, Бог је само један и он ће обрезане оправдати на основу вере, а необразане вером. 31 Да ли ми, дакле, вером укидамо Закон? Нипошто! Него, вером подржавамо Закон.
Исусова браћа не верују
7 После тога је Исус ишао по Галилеји, јер није хтео да иде у Јудеју, пошто су Јудеји желели да га убију.
2 Приближавао се јудејски Празник сеница, 3 па браћа рекоше Исусу: »Иди одавде и пођи у Јудеју, да твоји ученици виде дела која чиниш. 4 Јер, нико ко жели да буде познат, не ради у тајности. Кад већ све то чиниш, покажи се свету.«
5 Чак ни његова браћа нису веровала у њега.
6 А Исус им рече: »Моје време још није дошло, а за вас је свако време погодно. 7 Вас свет не може да мрзи, али мене мрзи, јер ја сведочим против њега, да су му дела зла. 8 Ви идите на празник, а ја још не идем онамо, јер моје време још није дошло[a].«
9 И то рекавши, остаде у Галилеји.
Исус на Празнику сеница
10 Када су његова браћа отишла на празник, оде и он, али не јавно, него тајно.
11 А Јудеји су га на празник тражили и говорили: »Где је онај?«
12 У народу се о њему много шапутало. Једни су говорили: »Добар је«, а други: »Није, заводи народ.« 13 Али нико, због страха од Јудеја, није о њему говорио јавно.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International