Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
11 Господ издаде заповест,
и мноштво жена радосну вест објави:
12 »Цареви над војскама беже ли беже!
Домаћице деле плен!
13 Чак и за вас који сте лежали међу торовима
има крилâ голубице обложених сребром,
с перјем од злата!«
14 Кад је Свесилни развејао цареве по земљи,
она постаде као снег на Цалмону.
15 Моћна гора је гора башанска;
гора башанска је гора врлетна.
16 Зашто са завишћу гледате, горе врлетне,
на гору на којој се Богу свидело да борави,
на којој ће се ГОСПОД настанити довека?
17 Божијих је кола десетине хиљада
и хиљаде хиљада:
Господ са Синаја у своје светилиште долази.
18 Када си се попео на висину,
за собом си повео сужње
и од људи примио дарове,
чак и од бунтовникâ,
да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
21 Заиста, Бог ће смрскати главе својих непријатеља,
космато теме онога ко у својој кривици остаје.
22 Господ рече: »Вратићу их из Башана,
вратићу их из морских дубина,
23 да ноге умочиш, а твоји пси језик
у крв непријатељâ.«
24 Народ виде улазак твоје поворке, Боже,
улазак поворке Бога, мога Цара, у светилиште.
25 Напред су певачи, за њима свирачи,
између њих девојке у даире ударају.
26 Бога благосиљајте на великом скупу,
ГОСПОДА, Врело Израелово, благосиљајте!
27 Предводи их најмлађи, Венијамин,
за њим поглавари Јудини са њиховим мноштвом,
поглавари Завулонови и поглавари Нефталимови.
28 Покажи своју силу, Боже,
силу, Боже, којом си за нас све чинио
29 из свога Храма у Јерусалиму,
где ти цареви доносе дарове.
30 Запрети звери међу трском,
крду бикова међу телићима народâ.
Нека ти, унижена,
сребрне шипке донесе.
Распршио си народе којима је мио рат;
сада ти пузећи долазе са сребрњацима.
31 Из Египта ће доћи посланици,
Куш ће пружити руке Богу.
32 Певајте Богу, царства земаљска,
псалме певајте ГОСПОДУ, Села
33 Ономе који јаше по небесима,
по небесима исконским,
који, ено, силним гласом грми.
34 Признајте Божију силу.
Његово је величанство над Израелом,
његова сила у облацима.
35 Страшан си, Боже, у свом светилишту.
Бог Израелов силу и моћ даје свом народу.
Нека је благословен Бог!
Грех Израелових праотаца
2 Дође ми реч ГОСПОДЊА: 2 »Иди и објави Јерусалиму: ‚Овако каже ГОСПОД:
»‚Сећам се твоје привржености у младости,
како си ме волела као невеста
и ишла за мном кроз пустињу,
кроз земљу незасејану.
3 Израел је био свет ГОСПОДУ,
првина његове жетве.
Сви који га прождреше,
сматрани су кривима
и стиже их несрећа‘«,
говори ГОСПОД.
4 Чуј реч ГОСПОДЊУ, народе Јаковљев, сва братства народа Израеловог. 5 Овако каже ГОСПОД:
»Коју ми ману нађоше ваши праоци
да су толико одлутали од мене?
За ништавним идолима су пошли,
па сами постадоше ништавни.
6 Нису питали: ‚Где је ГОСПОД,
који нас је извео из Египта,
кроз голу пустош нас провео,
кроз земљу пустиња и провалија,
кроз земљу суше и густе тмине,
кроз земљу којом нико не путује
и у којој нико не живи?‘
7 У плодну земљу сам их довео,
да њене плодове једу
и у њеним добрима уживају.
А они, чим уђоше, укаљаше моју земљу
и мој посед учинише гнусним.
8 Свештеници нису питали:
‚Где је ГОСПОД?‘
Нису ме упознали они који тумаче Закон.
Поглавари су се побунили против мене.
Пророци су пророковали у име Ваала,
идући за ништавним идолима.«
Божија парница с Израелом
9 »Стога опет подижем оптужбе против вас«,
говори ГОСПОД,
»и дизаћу оптужбе против деце ваше деце.
10 Пређи на обале Китима и погледај,
пошаљи некога у Кедар и помно осмотри.
Види да ли је икад било нешто слично овом:
11 Зар је неки народ заменио своје богове,
који чак и нису богови?
А мој народ је своју Славу заменио
за ништавне идоле.
12 Згрозите се над тим, небеса,
и задрхтите од силног ужаса«,
говори ГОСПОД.
13 »Мој народ је починио два греха:
оставио је мене, извор живе воде,
и себи ископао чатрње, чатрње напукле,
које не држе воду.«
Снага еванђеља
16 Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује – прво Јудејину, па Грку. 17 У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери[a], као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«[b]
Кривица човечанства
18 Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину. 19 Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је – Бог им је то учинио очигледним. 20 Од стварања света, Божије невидљиве особине – његова вечна сила и божанство – могу се јасно сагледати у ономе што је створено, па људи немају изговора.
21 Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило. 22 Правећи се мудри, постали су луди, 23 па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.
24 Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела. 25 Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.
Излечење службениковог сина
(Мт 8,5-13; Лк 7,1-10)
43 После та два дана, Исус оде оданде у Галилеју, 44 иако је сам изјавио да је пророк без части у свом завичају. 45 Када је стигао, Галилејци га лепо примише, јер су видели шта је све учинио у Јерусалиму за време празника, пошто су и они били тамо.
46 Исус тако опет дође у Кану Галилејску, где је био претворио воду у вино. А тамо је био један царев службеник чији је син лежао болестан у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус из Јудеје дошао у Галилеју, дође к њему и замоли га да оде у Кафарнаум и излечи му сина, јер овај само што није умро.
48 А Исус му рече: »Док не видите знамења и чуда, не верујете.«
49 »Господару«, рече му царев службеник, »дођи док ми дете није умрло.«
50 »Иди«, рече му Исус, »твој син ће живети.«
Човек поверова у то што му је Исус рекао и оде.
51 А док је још био на путу, сретоше га његове слуге с вешћу да му је син жив. 52 Он их упита када му је кренуло набоље, а они му одговорише: »Грозница га је оставила јуче око један сат после подне[a].«
53 Дечаков отац се сети да му је баш тада Исус рекао: »Твој син ће живети.«
И поверова он и сви његови укућани.
54 Било је то друго знамење које је Исус учинио пошто је дошао из Јудеје у Галилеју.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International