Book of Common Prayer
33 Он реке претвори у пустињу
и изворе воде у жедну земљу,
34 земљу плодну у слану пустолину
због опакости њених житеља.
35 Он пустињу претвори у језера
и суву земљу у изворе воде.
36 Тамо насели гладне,
и они подигоше град да се у њему настане.
37 Засејаше њиве и посадише винограде,
који им обилну летину родише.
38 Он их благослови,
па се силно намножише.
Он не даде да се смањи број њихове стоке.
39 А онда им се смањио број и били су понижени
тлачењем, несрећом и тугом.
40 Онај који презир излива на владаре
учини да пустим беспућем лутају.
41 Али он убоге диже из беде
и породице им умножи као стада.
42 Честити то виде и радују се,
а сви неправедни умукнуће.
43 Ко је мудар, нека се тога држи
и нека увиди љубав ГОСПОДЊУ.
Песма. Псалам Давидов.
1 Срце ми је постојано, Боже.
Певаћу и свирати свим својим бићем.
2 Пробудите се, харфо и лиро!
Зору ћу пробудити!
3 Захваљиваћу ти међу народима, ГОСПОДЕ,
псалме ти певати пред народностима.
4 Јер, љубав твоја од небеса је виша,
твоја верност до облакâ досеже.
5 Нека си узвишен над небесима, Боже,
и твоја слава над свом земљом.
6 Спаси десницом својом и услиши ме,
да се твоји миљеници избаве.
7 Бог рече у свом светилишту:
»Победићу. Сихем ћу разделити
и долину Сукот размерити.
8 Мој је Гилад, мој Манасија,
Ефрем ми је шлем, Јуда моје жезло.
9 Моав ће ми бити умиваоник,
на Едом ћу бацити своју сандалу,
над Филистејом клицати као победник.«
10 Ко ће ме увести у град утврђен?
Ко ће ме одвести у Едом?
11 Зар нећеш ти, Боже, који нас одбаци,
ти, Боже, који с нашим војскама више не излазиш?
12 Помози нам против душмана,
јер ништавна је људска помоћ.
13 С Богом ћемо силну снагу показати
и он ће згазити наше душмане.
1 Кличите од радости ГОСПОДУ, праведници!
Честитима приличи да му певају хвалоспев.
2 Захваљујте ГОСПОДУ лиром,
свирајте му на лири од десет жица.
3 Певајте му нову песму,
умилно свирајте и кличите од радости.
4 Јер, правична је реч ГОСПОДЊА
и поуздана су сва његова дела.
5 Он воли праведност и правду,
пуна је земља љубави ГОСПОДЊЕ.
6 Небеса су речју ГОСПОДЊОМ начињена,
све мноштво на њима дахом уста његових.
7 Он морске воде на куп сабире
и океан[a] ставља у спремишта.
8 Нека се сва земља боји ГОСПОДА,
нека сви житељи света страхују од њега.
9 Јер, он рече – и све постаде,
он заповеди – и све се појави.
10 ГОСПОД разбија науме незнабожаца,
спречава намере народâ.
11 А науми ГОСПОДЊИ остају довека,
намере његовог срца кроз сва поколења.
12 Благо народу чији Бог је ГОСПОД,
народу који је изабрао себи за посед.
13 ГОСПОД са неба гледа
и види све људе,
14 из свог пребивалишта
на све житеље земље мотри –
15 он који је свима саздао срце
и прониче сва њихова дела.
16 Не спасава цара мноштво његове војске,
не избавља ратника његова велика снага.
17 Узалуд се од коња надати избављењу,
не помаже његова велика снага да се умакне.
18 Очи ГОСПОДЊЕ на онима су који га се боје,
на онима који се у његову љубав уздају
19 да их избави од смрти
и одржи у животу у време глади.
20 Наша душа ГОСПОДА ишчекује,
он нам је помагач и штит.
21 У њему нам се радује срце,
јер се у његово свето Име уздамо.
22 Нека твоја љубав буде на нама, ГОСПОДЕ,
јер се у тебе уздамо.
Суд и нада
66 Овако каже ГОСПОД: »Небо ми је престо,
а земља подножје мојим ногама.
Какву ћете ми кућу саградити?
Какво место починка за мене?
2 Све је ово моја рука начинила
и све је ово моје«,
говори ГОСПОД.
»Али ово ће ми бити мило:
онај ко је понизан и скрушеног духа,
ко дрхти пред мојом речју.
3 Али, ко закоље вола, као да је убио човека,
и ко јагње принесе на жртву, као да је псу сломио врат.
Ко принесе житну жртву, као да је принео свињску крв,
и ко запали кâд као жртву подсетницу, као да се клања идолу.
Сами су изабрали своје путеве и уживају у својим гадостима,
4 па ћу им и ја жестоку невољу изабрати
и навући на њих оно чега се плаше.
Јер, звао сам, и нико се не одазва,
говорио, и нико не послуша.
Него, чинили су оно што је зло у мојим очима
и изабрали оно што ми није мило.«
5 Чујте реч ГОСПОДЊУ, ви који дрхтите пред његовом речју:
»Ваша сабраћа која вас мрзе и одбацују због мога Имена рекоше:
‚Нека се ГОСПОД прослави, да видимо вашу радост.‘
Али биће постиђени.
6 Слушајте ту буку из града, тај глас из Храма!
То је глас ГОСПОДА, који својим непријатељима узвраћа
како су заслужили.
6 А побожност и јесте велика добит ако је човек задовољан оним што има. 7 Јер, ми на свет ништа нисмо донели, па тако ништа не можемо ни однети. 8 Па, ако имамо хране и одеће, будимо тиме задовољни. 9 А они који желе да се обогате, падају у искушење и замку и јављају им се многе неразумне и штетне жеље које људе суновраћују у пропаст и уништење. 10 Јер, среброљубље је корен свих зала. Неки су, одавши му се, одлутали од вере и сами себи причинили много муке[a].
Добар бој вере
11 А ти, Божији човече, бежи од тога, а иди за праведношћу, побожношћу, вером, љубављу, стрпљивошћу, кроткошћу. 12 Биј добар бој вере, домогни се вечног живота, на који си позван када си пред многим сведоцима одлучно потврдио своју веру[b]. 13 Налажем ти пред Богом, који свему даје живот, и пред Христом Исусом, који је пред Понтијем Пилатом одлучно сведочио за истину[c]: 14 сачувај ову заповест чистом и беспрекорном док се не појави наш Господ Исус Христос. 15 Њега ће у право време показати блажени и једини Владар, Цар над царевима и Господар над господарима, 16 који је једини бесмртан, који пребива у недоступној светлости, кога нико од људи није видео нити може да га види. Њему вечна част и моћ. Амин.
17 Налажи онима који су богати на овом свету да не буду охоли, да се не уздају у несигурно богатство, него у Бога, који нам све богато даје на уживање, 18 да чине добро, да буду богати добрим делима, да буду дарежљиви и вољни да деле, 19 скупљајући тако себи благо које ће бити леп темељ за будућност – да се домогну правог живота.
20 Тимотеје, чувај то што ти је поверено. Клони се безбожног наклапања и противљења лажног знања, 21 којег су се неки држали, па застранили од вере.
Милост с вама.
Чији је Христос син?
(Мт 22,41-46; Лк 20,41-44)
35 Док је учио народ у Храму, Исус упита: »Зашто учитељи закона говоре да је Христос Давидов син? 36 Сам Давид рече у Светом Духу:
‚Рече Господ моме Господу:
седи ми здесна
док твоје непријатеље
не положим под твоје ноге.‘(A)
37 Дакле, сâм Давид га зове Господом. Како он онда може да му буде син?« А силан народ га је са уживањем слушао.
Упозорење против учитеља закона
(Мт 23,1-36; Лк 20,45-47)
38 Учећи их, Исус рече: »Чувајте се учитељâ закона. Они воле да иду у дугим огртачима, да их поздрављају на трговима, 39 прва седишта у синагогама и почасна места на гозбама. 40 Они прождиру удовичке куће и размећу се дугим молитвама. Такви ће бити најстроже кажњени.«
Удовичин прилог
(Лк 21,1-4)
41 Исус седе преко пута храмске ризнице и поче да посматра људе како у њу стављају новац. А многи богаташи су стављали много. 42 Дође и једна сиромашна удовица и стави два лептона[a], то јест један кодрант.
43 Тада Исус позва к себи своје ученике, па им рече: »Истину вам кажем: ова сиромашна удовица је ставила више од свих који су стављали у ризницу. 44 Јер, сви су они ставили од свога вишка, а она је од своје сиротиње ставила све – све што је имала за живот.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International