Book of Common Prayer
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
12 Кад их је још било мало, сасвим мало,
и док су још били дошљаци у земљи
13 и лутали од народа до народа,
од једног царства до другог,
14 ником није дао да их тлачи.
Због њих је опомињао цареве:
15 »Не дирајте помазанике моје!
Не наносите зло мојим пророцима!«
16 Он позва глад у њихову земљу,
сасвим пресече снабдевање хлебом.
17 Пред њима посла човека –
Јосифа, продатог у робље.
18 Ноге му спуташе оковима,
врат му ставише у гвожђе,
19 док се не испуни оно што је прорекао,
док реч ГОСПОДЊА не показа да је у праву.
20 Цар нареди да га пусте,
владар над народима га ослободи.
21 Постави га за господара над својим домом
и за управитеља над свим својим имањем,
22 да његове поглаваре обучава по својој вољи
и да његове старешине учи мудрости.
23 Онда Израел уђе у Египат,
Јаков се као дошљак насели у Хамовој земљи.
24 ГОСПОД свој народ учини силно плодним
и јачим од његових душмана,
25 чије срце окрену да мрзе његов народ,
да лукаво поступају с његовим слугама.
26 Он посла Мојсија, свога слугу,
и Аарона, кога је изабрао.
27 Они његова знамења учинише међу њима
и чуда у Хамовој земљи.
28 Он посла таму, и замрачи земљу,
јер су се против његове речи побунили.
29 Воду им претвори у крв
и поби њихове рибе.
30 Земља им поврве од жаба –
чак и царске ложнице испунише.
31 Он рече, и долетеше ројеви мува
и комарци на све њихово подручје.
32 Место кише даде им грȁд,
с огњеним муњама по њиховој земљи;
33 потуче им лозу и смоквина стабла,
поломи дрвеће на њиховом подручју.
34 Он рече, и безброј скакаваца чегрташа
и коњица дође;
35 прождреше све биљке у њиховој земљи
и прождреше род њихових њива.
36 Он им поби све прворођено у земљи,
првине све њихове мушкости.
37 Израел изведе са сребром и златом;
нико из његових племена не посрну.
38 Египат се обрадова њиховом одласку,
јер га је од њих страх спопао.
39 ГОСПОД облак распростре као покров
и огањ да светли ноћу.
40 Они затражише,
и он им препелице доведе
и небеским хлебом их насити.
41 Стену отвори, и вода покуља,
попут реке потече пустињом.
42 Јер, сетио се свога светог обећања
датог Аврааму, своме слузи.
43 Свој народ изведе с радошћу,
изабране своје с клицањем.
44 Даде им земље незнабожаца,
па запоседоше плод труда народâ,
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Суд и спасење
65 »Открио сам се онима који нису за мене питали,
нашли су ме они који ме нису тражили.
‚Ево ме! Ево ме!‘ рекох народу који ми није призивао Име.
2 Поваздан сам пружао руке народу непокорном,
који хода рђавим путевима, идући за својим мислима,
3 народу који ме непрестано отворено изазива на гнев
приносећи жртве у вртовима
и палећи кâд на циглама,
4 који седи међу гробовима
и ноћи међу стенама,
који једе свињетину
и у лонцима му чорба од нечисте хране,
5 који каже: ‚Склони се!
Не примичи ми се јер сам за тебе пресвет!‘
Они су дим у мојим ноздрвама,
ватра која поваздан гори.
6 »Ево, пише преда мном:
‚Нећу ћутати, него ћу их исплатити у потпуности –
исплатићу их у недра –
7 за ваше грехе и за грехе ваших праотаца‘,
каже ГОСПОД,
‚зато што су палили кâд на горама
и оцрњивали ме на брдима
у недра ћу им одмерити плату за пређашња дела.‘«
8 Овако каже ГОСПОД:
»Као кад у грозду има још сока,
па кажу: ‚Немојте да га уништите,
још у њему има доброга‘,
тако ћу и ја учинити ради својих слугу –
нећу их све уништити.
9 Из Јакова ћу извести потомство
и из Јуде оне који ће наследити планине;
моји изабраници ће их наследити
и моје слуге се тамо населити.
10 Шарон ће постати пашњак за ситну стоку,
а долина Ахор пландиште за крупну
– за мој народ, који ме тражи.
11 Али ви који остављате ГОСПОДА
и заборављате моју свету гору,
који сто постављате Срећи
и вином пуните чаше Судбини[a],
12 вас ћу доделити мачу,
и сви ћете се пригнути да вас закољу.
Јер, звао сам вас, и нисте се одазивали,
говорио, и нисте слушали.
Чинили сте оно што је зло у мојим очима
и бирали оно што ми није мило.«
Налози Тимотеју
4 А Дух изричито каже да ће у последња времена неки отпасти од вере, поводећи се за варљивим духовима и демонским учењима, 2 која шире лицемерни лажљивци отупеле савести[a]. 3 Они забрањују женидбу и намећу уздржавање од јелâ која је Бог створио да их са захвалношћу једу они који верују и који су спознали истину. 4 Јер, све што је Бог створио добро је и не треба одбацивати ништа што се једе са захвалношћу, 5 пошто је освештано Божијом речју и молитвом.
6 На то указуј браћи, и бићеш добар служитељ Христа Исуса, служитељ који се храни речима вере и доброг учења за којим иде. 7 Клони се безбожних и бапских прича, а вежбај се у побожности. 8 Јер, телесно вежбање је за мало шта корисно, а побожност је корисна за све, пошто има обећање и за садашњи живот и за будући.
9 Ово је истина и заслужује да буде прихваћено у потпуности 10 – јер, за то се ми трудимо и боримо: ми смо своје наде положили у Бога живога, који је Спаситељ свих људи, пре свега оних који верују.
11 То налажи и учи. 12 Нека те нико не омаловажава због твоје младости, него буди пример верницима у говору, у понашању, у љубави, у вери, у чистоти. 13 Док не дођем, посвети пажњу јавном читању, бодрењу и поучавању. 14 Не занемаруј милосни дар који је у теби, који ти је дат преко пророштва када су старешине на тебе положиле руке[b].
15 Марљиво се труди око тога, сав буди у томе, да твој напредак буде очигледан свима. 16 Пази на себе и на учење. Истрај у томе, јер ћеш, то чинећи, спасти и себе и оне који те слушају.
Плаћање пореза цару
(Мт 22,15-22; Лк 20,20-26)
13 Онда му послаше неке фарисеје и иродовце да га ухвате у речи.
14 »Учитељу«, рекоше му ови кад су дошли, »знамо да си истинољубив и да се ни на кога не обазиреш, јер не гледаш ко је ко, већ у складу са истином учиш народ Божијем путу. Да ли је право да се цару даје порез или није? Да ли да га дамо или не?«
15 Али Исус је знао да су лицемерни, па им рече: »Зашто ме искушавате? Донесите ми динар да га погледам.«
16 Они донеше, а он их упита: »Чији је ово лик и натпис?«
»Царев«, рекоше му они.
17 Тада им Исус рече: »Дајте цару царево, а Богу Божије.«
И они му се задивише.
Васкрсење мртвих
(Мт 22,23-33; Лк 20,27-40)
18 Онда дођоше к њему и садукеји, који кажу да нема васкрсења, па га упиташе: 19 »Учитељу, Мојсије нам је написао да ако неком умре брат и остави жену, али не остави деце, његов брат треба да се ожени том женом и подигне потомство своме брату.
20 »Била су седморица браће. Први се оженио и умро, али није оставио потомство. 21 Његову удовицу је узео други брат, па је и он умро без потомства. Исто се десило и са трећим. 22 И ниједан од седморице није оставио потомство. На крају је умрла и жена. 23 О васкрсењу – када васкрсну – чија ће она бити, пошто је свој седморици била жена?«
24 »У заблуди сте«, рече им Исус, »зато што не знате ни Писма ни Божију силу. 25 Јер, када људи устану из мртвих, неће се ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 26 А о мртвима, да васкрсавају – зар нисте у Мојсијевој књизи читали оно о грму, када је Бог рекао Мојсију: ‚Ја сам Бог Авраамов, Бог Исааков и Бог Јаковљев.‘(A) 27 Он није Бог мртвих, него живих. У великој сте заблуди.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International