Book of Common Prayer
Маскил Етана Езраховца.
1 О љубави ГОСПОДЊОЈ певаћу довека,
устима твоју верност обзнањивати кроз сва поколења.
2 Говорићу да твоја љубав чврсто стоји довека,
да си верност на самом небу учврстио.
3 »Савез сам склопио са својим изабраником,
заклео се своме слузи Давиду:
4 ‚Твоје потомство учврстићу довека
и твој престо учврстити кроз сва поколења.‘« Села
5 Небеса ће славити твоја чуда, ГОСПОДЕ,
твоју верност на скупу светих.
6 Ко је у облацима раван ГОСПОДУ?
Ко је као ГОСПОД међу бићима небеским?
7 Страшан је Бог на већу светих,
већи и страшнији од свих око себе.
8 ГОСПОДЕ, Боже над војскама, ко је као ти?
Силни ГОСПОДЕ, твоја верност те окружује.
9 Ти узбурканим морем владаш,
кад му се таласи дигну, ти их стишаваш.
10 Ти Рахава скрши као да је рањен,
снажном руком непријатеље распрши.
11 Небеса су твоја, твоја је и земља,
ти си свет утемељио и све на њему.
12 Ти си север и југ створио,
Тавор и Хермон твом Имену кличу.
13 Мишица ти снажна, рука јака,
десница уздигнута.
14 Праведност и правда темељ су твога престола,
љубав и истина пред тобом иду.
15 Благо народу који зна да ти кличе:
он у светлости твог лица хода,
16 у твом Имену поваздан се радује
и твоју праведност хвали.
17 Јер, ти му дајеш сјај и снагу.
Због твоје наклоности победу односимо[a].
18 Наш штит припада ГОСПОДУ,
наш цар Свецу Израеловом.
19 Једном си у виђењу својим вернима рекао:
»Помоћ сам пружио ратнику,
изабранога издигао из народа:
20 нашао сам Давида, свог слугу,
својим светим уљем га помазао.
21 Моја рука ће га придржавати,
моја мишица снажити.
22 Неће му непријатељ узимати данак
ни опаки га тлачити.
23 Скршићу пред њим његове душмане
и оборити оне који га мрзе.
24 С њим ће бити моја верност и љубав
и у мом Имену ће победити[b].
25 Ставићу његову руку на море
и његову десницу на реке.
26 Он ће ме звати: ‚Ти си мој Отац, мој Бог
и Стена која ме спасава.‘
27 Учинићу га и својим прворођеним,
најузвишенијим од земаљских царева.
28 Довека ћу за њега чувати своју љубав
и мој поуздани савез с њим.
29 Његово потомство учврстићу заувек
и његов престо као дане небеске.
30 »Ако његови синови оставе мој Закон
и не буду живели по мојим законима,
31 ако моје уредбе прекрше
и не буду се држали мојих заповести,
32 казнићу их шибом због њиховог преступа,
батинама због њиховог греха,
33 али му нећу ускратити своју љубав
ни раскинути своју верност.
34 Нећу прекршити свој савез
ни променити своје обећање.
35 Једном заувек својом светошћу се заклех,
нећу Давида слагати:
36 његова владарска кућа остаће довека
и његов престо као сунце преда мном;
37 довека ће бити учвршћен, као месец,
сведок на небу поуздан.« Села
38 Али ти одбаци, презре
и разјари се на помазаника свога.
39 Ти раскиде савез са својим слугом
и круну му укаља збацивши је на земљу.
40 Ти му све зидине проби
и сва његова утврђења претвори у рушевине.
41 Ко год прође путем, пљачка га;
ругло постаде својим суседима.
42 Уздигао си десницу његових душмана,
учинио да ликују сви његови непријатељи.
43 Ти му отупи оштрицу мача
и у боју га не подржа.
44 Ти учини крај његовом сјају
и престо му баци на земљу.
45 Ти му скрати дане младости
и срамотом га покри. Села
46 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека скривати?
Докле ће твоја јарост горети као огањ?
47 Сети се како је кратак мој живот,
како си ништавним учинио живот људски.
48 Који човек живи а да неће видети смрт?
Може ли свој живот спасти Шеолове руке? Села
49 Где је твоја пређашња љубав, ГОСПОДЕ,
на коју си се, у својој верности, заклео Давиду?
50 Сети се, Господе, како су вређали твог слугу,
како у срцу носим увреде свих народа,
51 којима су ме вређали твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
којима су на сваком кораку твог помазаника вређали.
52 Благословен ГОСПОД довека!
Амин! Амин!
Дан Божије освете и откупљења
63 Ко је овај који долази из Едома,
из Боцре, у одећи умрљаној црвенилом?
Ко је овај, у сјај одевени,
који корача у својој силној снази?
»То сам ја, праведност најављујем,
моћан да спасем.«
2 Зашто ти је одећа црвена
као у онога ко гази грожђе у муљачи?
3 »Ја сам сâм газио грожђе у муљачи;
ниједан од народâ није био са мном.
У свом гневу сам их изгазио
и у својој срџби их изгњечио;
њихова крв попрскала ми одело
и сву сам своју одећу умрљао.
4 Јер, дан освете био ми је у срцу,
стигла је година откупљења.
5 Огледах се, али никога да помогне;
згранух се што ни од кога нема подршке.
Стога ми моја рука донесе победу
и моја срџба ме подржа.
6 У свом гневу изгазих народе,
у својој срџби их изгњечих
и њихову крв излих на земљу.«
1 Павле, апостол Христа Исуса по заповести Бога, нашег Спаситеља, и Христа Исуса, наше наде,
2 Тимотеју, правом сину у вери:
милост, милосрђе и мир од Бога Оца и Христа Исуса, нашега Господа.
Упозорење против лажних учитеља Закона
3 Као што сам те на одласку у Македонију замолио, остани у Ефесу да некима наложиш да не шире другачија учења 4 и да се не заносе измишљотинама и бесконачним родословима. То све више погодује препиркама него Божијем поретку, који се остварује вером. 5 А сврха тог налога је љубав из чиста срца, добре савести и нелицемерне вере, 6 од чега су неки застранили и окренули се празним разговорима. 7 Они желе да буду учитељи Закона, а ни сами не разумеју шта говоре ни шта упорно тврде.
8 Знамо да је Закон добар ако га човек примењује како треба, 9 свестан да Закон није намењен праведнику, него безаконицима и непокорнима, непобожнима и грешницима, несветима и безбожнима, убицама оца и убицама мајке, убицама људи, 10 блудницима и педерастима, трговцима робљем, лажљивцима, кривоклетницима и свему другом што се противи исправном[a] учењу, 11 које је у складу са славним еванђељем блаженога Бога, које ми је поверено.
Господња милост према Павлу
12 Захваљујем Христу Исусу, нашем Господу, који ме је оснажио, што ме је сматрао вредним поверења и поставио у службу. 13 Иако сам раније био хулитељ, прогонитељ и насилник, помилован сам, јер сам то чинио из незнања и неверовања, 14 а милост нашега Господа преобилно се на мене излила заједно с вером и љубављу које су у Христу Исусу.
15 Ово је истина и заслужује да буде прихваћено у потпуности: Христос Исус је дошао на свет да спасе грешнике – од којих сам најгори ја. 16 Али, баш зато сам помилован да на мени, најгорем, Христос Исус покаже сву своју стрпљивост, као пример онима који ће у њега поверовати да приме вечни живот. 17 А Цару вечности, бесмртноме, невидљивоме, јединоме Богу, част и слава довека. Амин.
Исус улази у Јерусалим
(Мт 21,1-11; Лк 19,28-40; Јн 12,12-19)
11 Када су се приближили Јерусалиму и стигли до Витфаге и Витаније код Маслинске горе, Исус посла двојицу својих ученика 2 рекавши им: »Идите у село пред вама и чим уђете у њега, наћи ћете привезано магаре на коме још нико није јахао. Одвежите га и доведите. 3 А ако вас неко упита: ‚Зашто то радите?‘, реците му: ‚Потребно је Господу, али он ће га одмах вратити овамо.‘«
4 И они одоше и нађоше магаре привезано за капију, напољу на улици, па га одвезаше.
5 А неки од оних који су тамо стајали упиташе их: »Шта то радите? Зашто одвезујете то магаре?«
6 Они им одговорише као што им је Исус рекао и ови их пустише. 7 Онда магаре доведоше Исусу, на њега ставише своје огртаче, а Исус га узјаха.
8 Многи по путу простреше своје огртаче, а други гране које су насекли по пољима. 9 Они који су ишли испред њега и они коју су ишли иза њега, викали су:
»Хосана!
‚Благословен онај који долази у име Господа!‘(A)
10 »Благословено царство нашег оца Давида, које долази!
Хосана на висини!«
11 Исус уђе у Јерусалим, па оде у Храм и све разгледа. Али, пошто је већ било касно, крену са Дванаесторицом у Витанију.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International