Book of Common Prayer
Хоровођи. Песма. Псалам.
1 Кличи Богу, сва земљо!
2 Псалме певај слави његовог Имена,
величанственим учини хвалоспев о њему!
3 Кажи Богу:
»Како су страхотна твоја дела!
Због твоје велике силе
улагују ти се непријатељи.
4 Сва земља ти се клања
и пева псалме –
сви певају псалме твоме Имену.« Села
5 Дођите и видите шта је Бог учинио:
страхотна дела за људски род.
6 Море претвори у копно,
реку пређоше пешке.
Дођите да се у њему радујемо.
7 Он својом силом влада довека,
његове очи мотре на народе.
Нека се бунтовници не дижу на њега. Села
8 Благосиљајте нашег Бога, народи,
нека одзвањају хвалоспеви о њему.
9 Он нам је душу сачувао живу
и није дао да нам се нога оклизне.
10 Јер, ти си нас проверио, Боже,
пречистио нас као што се пречишћава сребро.
11 У мрежу си нас увео,
терет нам натоварио на леђа.
12 Пустио си људе да нам јашу над главом,
кроз ватру и воду прођосмо.
Али ти нас изведе и окрепи нас.
13 С паљеницама ћу ући у твој Дом;
извршићу завете које сам ти дао,
14 које су моје усне обећале
и моја уста изговорила у невољи.
15 Принећу ти паљенице од угојених животиња,
с кâдом од лоја овнујског.
Принећу ти говеда и јарце. Села
16 Дођите и чујте, сви који се бојите Бога:
испричаћу вам шта је за мене учинио.
17 Завапио сам му својим устима,
својим језиком га величао.
18 Да сам у срцу размишљао о злу,
не би ме Господ чуо.
19 Али Бог ме чуо
и помно саслушао моју молитву.
20 Нека је благословен Бог,
који ми не одби молитву
и своју љубав ми не ускрати.
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Псалам. Песма.
1 Смилуј нам се, Боже,
и благослови нас.
Својим лицем нас обасјај, Села
2 да сва земља упозна твоје путеве,
сви незнабошци твоје спасење.
3 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
4 Нека се народности радују и кличу,
јер народима судиш праведно
и управљаш народностима на земљи. Села
5 Нека ти захваљују народи, Боже;
нека ти сви народи захваљују.
6 Земља је дала свој род.
Нека нас Бог, наш Бог, благослови.
7 Нека нас Бог благослови
и нека га се боје сви крајеви земље.
Хоровођи. Псалам Давидов.
1 Небеса Божију славу казују,
свод небески објављује дело руку његових.
2 Дан дану о томе говори,
ноћ ноћи то обзнањује.
3 Нема ту говора, ни речи,
ни гласа који би се чуо,
4 а ипак њихова порука по свој земљи иде
и њихове речи до накрај света.
На небесима је шатор разапео сунцу,
5 што озарено као младожења из своје одаје излази,
усхићено као јунак спреман да стазом потрчи.
6 На једном крају неба излази
и кружи до другог.
Ништа није скривено од врелине његове.
7 Савршен је Закон ГОСПОДЊИ
– живот обнавља.
Поуздани су прописи ГОСПОДЊИ
– лаковернога мудрим чине.
8 Исправни су налози ГОСПОДЊИ
– срце радују.
Блиставе су заповести ГОСПОДЊЕ
– очи просветљују.
9 Чист је страх од ГОСПОДА
– остаје довека.
Поуздани су закони ГОСПОДЊИ
– сви редом правични,
10 драгоценији од злата,
од много чистог злата,
слађи од меда,
меда што из саћа капље.
11 Они мене, твог слугу, опомињу;
држећи их се, велику награду добијам.
12 Али ко може да примети своје грешке?
Очисти ме од скривених пропуста.
13 Чувај мене, свог слугу, од бахатости,
да не завлада нада мном.
Тада ћу бити беспрекоран,
чист од великог преступа.
14 Нека ти буду миле
речи мојих уста и мисли мога срца,
ГОСПОДЕ, Стено моја, Откупитељу мој.
Хоровођи. Потомака Корејевих. Према аламоту. Песма.
1 Бог је наше уточиште и снага,
спреман помагач у невољама.
2 Зато се нећемо бојати
макар се љуљала земља
и горе попадале у срце мора,
3 макар хучале и кључале воде морске
и горе се тресле од њиховог налета. Села
4 Има једна река чији рукавци
радост доносе Божијем граду,
месту светом, где је Боравиште Свевишњега.
5 Бог је усред града, па град неће пасти;
Бог ће му помоћи у свитање.
6 Народи се комешају, падају царства,
он глас дигне, земља се растопи.
7 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наше је утврђење високо. Села
8 Дођите, гледајте дела ГОСПОДЊА,
пустошења која је учинио на земљи.
9 До крајева земље он прекида ратове,
лук ломи и копље сече, кола спаљује.
10 »Престаните и знајте да сам ја Бог.
Бићу узвишен међу народима,
бићу узвишен на земљи.«
11 С нама је ГОСПОД над војскама,
Бог Јаковљев наша је тврђава. Села
6 На твоје зидине, Јерусалиме,
поставио сам стражаре –
ни дању ни ноћу неће ућутати.
Ви који подсећате ГОСПОДА,
не дајте себи починка
7 и не дајте починка њему
док не обнови Јерусалим
и не учини да га свет хвали.
8 ГОСПОД се заклео својом десницом
и својом моћном руком:
»Нећу више дати твоје жито
за храну твојим непријатељима,
нити ће више туђинци пити младо вино
око ког си мукотрпно радио.
9 Него, јешће жито они који га жању
и хвалити ГОСПОДА,
и они који беру грожђе пиће младо вино
у дворишту мога светилишта.«
10 Прођите! Прођите кроз капије!
Припремите пут народу!
Наспите! Наспите друм!
Уклоните камење!
Подигните заставу народима!
11 Ево, ГОСПОД је објавио до крајева земље:
»Кажите Кћери сионској:
‚Ево, твој Спаситељ долази!
Ево, с њим је његова награда
и пред њим његова накнада.‘«
12 Они ће се звати Свети народ,
Откупљени ГОСПОДЊИ,
а ти ћеш се звати Тражена,
Град неостављен.
3 А по овоме знамо да смо га упознали: ако се држимо његових заповести. 4 Онај ко каже: »Упознао сам га«, а не држи се његових заповести, лажљивац је и у њему нема истине. 5 А ко се држи његове Речи, у њему је Божија љубав[a] заиста стигла до савршенства. По томе знамо да смо у њему. 6 Ко говори да живи у њему, дужан је да живи онако како је он живео.
7 Драги моји, не пишем вам неку нову заповест, него стару заповест коју сте имали од почетка – стара заповест је Реч коју сте чули. 8 А ипак вам пишем нову заповест, која се обистињује у њему и у вама. Јер, тама пролази, а истинска светлост већ сија.
9 Ко говори да је у светлости, а мрзи свога брата, још је у тами. 10 Ко воли свога брата, живи у светлости и у њему нема саблазни. 11 А ко мрзи свога брата, у тами је – хода у тами и не зна куда иде, јер му је тама заслепила очи.
Истинитост Исусовог сведочанства
12 Када им је Исус опет говорио, рече: »Ја сам светлост света. Ко иде за мном, неће ходати у тами, него ће имати светлост живота.«
13 Тада му фарисеји рекоше: »Ти сам за себе сведочиш. Твоје сведочанство није истинито.«
14 »Ако и сведочим сам за себе«, одговори им Исус, »моје сведочанство је истинито, јер знам одакле сам дошао и куда идем. А ви не знате одакле сам дошао ни куда идем. 15 Ви судите по људским мерилима[a], а ја не судим ником. 16 А ако и судим, мој суд је истинит, јер нисам сâм, него сам са Оцем, који ме је послао. 17 Па и у вашем закону пише да је сведочанство двоје људи истинито. 18 Ја сведочим за себе, а за мене сведочи и Отац, који ме је послао.«
19 А они га упиташе: »Где је твој отац?«
»Ви не познајете ни мене ни мога Оца«, одговори им Исус. »Да познајете мене, познавали бисте и мога Оца.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International