Book of Common Prayer
Песма. Псалам Асафов.
1 Не ћути, Боже!
Не буди нем, Боже, и не мируј!
2 Јер, ево, твоји непријатељи се ускомешаше,
дигоше главу они који те мрзе.
3 Лукаве науме кују против твога народа
и спремају завере против твојих штићеника.
4 Говоре: »Хајде да их затремо као народ,
да се Израелово име више не помиње.«
5 Јер, сложно заверу кују,
савез склапају против тебе
6 шатори Едома и Јишмаеловаца,
Моав и Хагарци,
7 Гевал, Амон и Амалек,
Филистеја и житељи Тира.
8 Чак им се и Асирија придружила,
да помогне Лотовим потомцима. Села
9 Учини с њима као и с Мидјанцима,
као са Сисром и Јавином код потока Кишона,
10 који погинуше код Ендора
и постадоше ђубриво на тлу.
11 Учини да им поглавари буду као Орев и Зеев,
сви њихови владари као Зевах и Цалмуна,
12 који рекоше:
»Хајде да запоседнемо Божије пашњаке.«
13 Учини да буду као плева у вихору,
као стрњика на ветру.
14 Као што огањ прождире шуму
и пламен пали планине,
15 тако их потерај својим вихором
и престрави својим ветром олујним.
16 Лица им прекриј срамотом,
да тебе потраже, ГОСПОДЕ.
17 Нека се довека стиде и плаше,
нека у срамоти пропадну.
18 Нека знају да си ти,
коме је име ГОСПОД,
једини Свевишњи над свом земљом.
1 Алилуја!
Хвали ГОСПОДА, душо моја.
2 Док сам жив, ГОСПОДА ћу хвалити,
док ме буде, псалме ћу певати своме Богу.
3 Не уздајте се у владаре,
у смртника у ком нема спасења.
4 Када његов дух изађе из њега, у земљу се враћа,
тог истог дана пропадају његови науми.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев помагач,
ко своју наду полаже у ГОСПОДА, свог Бога,
6 који је небо и земљу начинио,
море и све што је у њима,
који остаје веран довека,
7 који стаје у одбрану потлачених,
а гладнима даје хлеба.
ГОСПОД ослобађа сужње,
8 ГОСПОД отвара очи слепима,
ГОСПОД усправља сагнуте,
ГОСПОД воли праведнике.
9 ГОСПОД чува дошљаке,
сирочад и удовице подупире,
а путеве опаких искривљује.
10 ГОСПОД влада довека,
твој Бог, Сионе, кроз сва поколења.
Алилуја!
1 Алилуја!
Добро је псалме певати нашем Богу,
мило је и лепо хвалоспев му певати.
2 ГОСПОД гради Јерусалим,
сабире изгнане Израелове.
3 Он лечи оне који су сломљеног срца
и ране им повија.
4 Он број звезда одређује
и сваку по имену зове.
5 Велик је наш Господ
и силна је његова снага,
нема граница умности његовој.
6 ГОСПОД подупире кротке,
а опаке баца на земљу.
7 Певајте ГОСПОДУ песму захвалницу,
на лири свирајте нашем Богу.
8 Он небо прекрива облацима,
земљи спрема кишу
и чини да трава расте по горама.
9 Он даје храну стоци
и младим гавранима кад загракћу.
10 Није му стало до коњске снаге,
нису му миле човечије ноге.
11 ГОСПОДУ су мили који га се боје,
који се у његову љубав уздају.
12 Слави ГОСПОДА, Јерусалиме!
Хвали свога Бога, Сионе!
13 Јер, он ојачава преворнице твојих капија
и благосиља твоју децу у теби.
14 Он мир доноси твојим границама
и најбољом пшеницом те сити.
15 Своју заповест шаље на земљу,
брзо трчи реч његова.
16 Снег простире као вуну
и мраз расипа као пепео,
17 грȁд баца као залогаје хлеба.
Ко може његову студен да издржи?
18 Он своју реч пошаље,
и отопи их,
учини да његов ветар задува,
и воде потеку.
19 Своју реч је објавио Јакову,
своје уредбе и законе Израелу.
20 Није то учинио ниједном другом народу –
његове законе они не знају.
Алилуја!
Хоровођи. Потомака Корејевих. Псалам.
1 Милостив си био својој земљи, ГОСПОДЕ,
Јакову си вратио благостање.
2 Уклонио си кривицу свога народа,
све његове грехе покрио. Села
3 Склонио си сву своју срџбу
и одвратио се од свог љутог гнева.
4 Обнови нас, Боже, наш Спаситељу,
и окончај свој гнев према нама.
5 Зар ћеш се довека на нас гневити?
Зар ће се твој гнев протезати кроз сва поколења?
6 Зар нас нећеш поново оживети,
да се твој народ радује у теби?
7 Своју љубав нам покажи, ГОСПОДЕ,
и дај нам своје спасење.
8 Хоћу да чујем шта Бог, ГОСПОД, говори,
јер он обећава мир своме народу,
вернима својим –
само нека се опет не окрену безумљу.
9 Да, његово спасење је близу онима који га се боје,
да се Слава настани у нашој земљи.
10 Састају се љубав и истина,
љубе се праведност и мир.
11 Истина ниче из земље,
а праведност гледа са неба.
12 Да, ГОСПОД ће дати оно што је добро
и наша земља даће свој род.
13 Праведност ће ићи пред њим
и пут припремити за његове кораке.
Молитва Давидова.
1 Чуј ме, ГОСПОДЕ, услиши ме,
јер сиромах сам и убог.
2 Душу ми чувај, јер сам ти веран.
Ти си мој Бог; спаси мене, свога слугу,
који се у тебе узда.
3 Смилуј ми се, Господе,
јер ти поваздан вапијем.
4 Обрадуј свога слугу,
јер за тобом жудим, Господе.
5 Ти си, Господе, добар и спреман да прашташ,
препун љубави према онима који ти вапију.
6 Чуј, ГОСПОДЕ, моју молитву,
помно саслушај мој вапај за милост.
7 Вапијем ти у дан своје невоље,
јер ћеш ме услишити.
8 Нема међу боговима таквог као ти, Господе,
и нема делâ као што су твоја.
9 Доћи ће сви народи које си створио
и поклонити се пред тобом, Господе,
и Име твоје славити.
10 Јер, ти си велик
и чудесна дела чиниш;
ти једини си Бог.
11 Свом путу ме научи, ГОСПОДЕ,
да у твојој истини ходам.
Дај ми неподељено срце
да се твога Имена бојим.
12 Захваљиваћу ти, Господе, мој Боже,
свим својим срцем;
твоје Име славићу довека.
13 Јер, велика је твоја љубав према мени,
из дубина Шеола живот си ми избавио.
14 Бахати се дигоше на мене, Боже,
скуп силника мој живот тражи.
За тебе они не маре.
15 А ти си, Господе, Бог самилостан и милостив,
спор да се разгневиш, препун љубави и истине.
16 Окрени се к мени и смилуј ми се;
дај своје снаге своме слузи
и спаси сина своје слушкиње.
17 Покажи ми знак своје доброте –
нека га виде они што ме мрзе,
и постиде се,
јер си ми ти помогао, ГОСПОДЕ, и утешио ме.
Слава Сиона
60 »Устани, засветли,
јер твоја светлост је дошла
и Слава ГОСПОДЊА те обасјава као зора.
2 Јер, ево, тама покрива земљу
и густи мрак народе,
али тебе обасјава ГОСПОД
и његова Слава се помаља над тобом.
3 Народи ће доћи к твојој светлости
и цареви к сјају твоје зоре.
4 Подигни поглед и погледај око себе:
сви се окупљају, к теби долазе.
Твоји синови стижу издалека,
а кћери ти носе у наручју.
5 Тада ћеш гледати и озарити се,
срце ће ти закуцати и заиграти од радости.
Биће ти донето благо мора,
богатство народâ доћи ће к теби.
6 Прекриће те мноштво камила,
младих камила из Мидјана и Ефе.
И сви из Сабе ће доћи,
доносећи злато и тамјан
и радосно хвалећи ГОСПОДА.
7 Биће ти припојена сва кедарска стада,
служиће ти невајотски овнови:
биће жртве прихватљиве на мом жртвенику,
а ја ћу украсити свој прекрасни Храм.
8 »Ко су ови што лете као облаци,
као голубови својим гнездима?
9 »Да, острва ме ишчекују.
Таршишке лађе прве хитају
да издалека доведу твоје синове,
са њиховим сребром и златом,
у част ГОСПОДА, твога Бога,
Свеца Израеловог,
јер те прославио.
10 Туђинци ће ти поново дићи зидине,
а њихови цареви ти служити.
Иако сам те ударио у гневу,
смиловах ти се у својој наклоности.
11 Капије ће ти бити стално отворене,
ни дању ни ноћу неће се затварати
да би ти се доносила блага народâ
и доводили њихови цареви.
12 Јер, нестаће народ или царство
који не буду хтели да ти служе –
докраја ће бити затрти.
13 Доћи ће ти слава Либана –
бор, јела и чемпрес заједно –
да украси место мога светилишта,
а ја ћу прославити место за своје ноге.
14 Синови твојих тлачитеља
доћи ће ти погнуте главе.
Пред ноге ће ти пасти
сви који те презиру
и звати те Град ГОСПОДЊИ,
Сион Свеца Израеловог.
15 »Иако си био остављен и омражен
и нико није путовао кроз тебе,
учинићу од тебе вечни понос и радост
за сва поколења.
16 Пићеш млеко народâ,
сисати на царским грудима.
Тада ћеш знати да сам ја, ГОСПОД,
твој Спаситељ, твој Откупитељ,
Силни Јаковљев.
17 Место бронзе, донећу ти злата,
и место гвожђа, сребра.
Место дрвета, донећу ти бронзе,
и место камена, гвожђа.
Мир ћу ти поставити за намесника
и праведност за владара.
Прекаљени радник
14 На то подсећај људе, опомињући их пред Богом да не ратују речима. То ничему не користи, него само упропаштава оне који слушају. 15 Потруди се да покажеш да си прекаљен пред Богом, радник који нема чега да се стиди, који исправно поступа с Речју истине. 16 А безбожних наклапања се клони, јер ће они који их воде све више тонути у безбожност, 17 а њихово учење ће изједати као рак-рана. Међу њима су Именеј и Филит, 18 који су застранили од истине тврдећи да се васкрсење већ догодило, па некима уништавају веру. 19 Ипак, чврсти Божији темељ чврсто стоји, носећи овај печат: »Господ познаје оне који су његови«(A), и: »Нека се клоне неправде сви који помињу Господње име.«
20 Али, у великој кући нема само златних и сребрних посуда, него и дрвених и глинених. И једне су за часну употребу, а друге за нечасну. 21 Ко се, дакле, очисти од нечасног, биће посуда за часну употребу, освештана, Господару корисна, спремна за свако добро дело.
22 Бежи од младалачких жеља, а иди за праведношћу, вером, љубављу, миром, заједно с онима који из чиста срца призивају Господа. 23 Клони се будаластих и глупих расправа, знајући да рађају свађе. 24 А Господњи слуга не треба да се свађа, него да према свима буде благ, спреман да поучи, да подноси зло, 25 да у кроткости васпитава своје противнике, не би ли им Бог дао покајање, да спознају истину 26 и да се освесте, па умакну из замке ђавола, који их је заробио да извршавају његову вољу.
Богаташ
(Мт 19,16-30; Лк 18,18-30)
17 Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«
18 »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. 19 Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘(A)«
20 »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«
21 Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«
22 А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.
23 Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«
24 А ученици се зачудише његовим речима.
Стога им он опет рече: »Пријатељи[a], како је тешко[b] ући у Божије царство. 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26 А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«
27 Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«
28 »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29 »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, 30 а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве – уз прогоне – а у будућем свету, вечни живот. 31 Али, многи први, биће последњи, а последњи – први.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International