Book of Common Prayer
Хоровођи. По напеву »Љиљан Сведочанства«. Псалам Асафов.
1 Чуј нас, Пастиру Израелов,
ти који Јосифов народ водиш као стадо.
Ти који на престолу
међу херувимима седиш, засијај
2 пред Ефремом, Венијамином и Манасијом.
Пробуди своју снагу,
дођи и спаси нас.
3 Обнови нас, Боже;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
4 Докле ће, ГОСПОДЕ, Боже над војскама,
твој гнев тињати против молитви твога народа?
5 Хлебом од суза га храниш
и пехарима суза појиш.
6 Учинио си да се суседи због нас препиру
и да нам се наши непријатељи ругају.
7 Обнови нас, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
8 Ти си из Египта донео лозу,
истерао народе и посадио је.
9 За њу си искрчио место,
и она се закорени и испуни земљу.
10 Њена сенка планине је прекривала,
њене гране моћне кедрове.
11 До Великог мора[a] пружала је розге,
своје младице до Еуфрата[b].
12 Зашто јој поломи ограде
да са ње беру сви који крај ње прођу?
13 Вепар из шуме је пустоши,
пољско звериње прождире.
14 Врати нам се, Боже над војскама!
Погледај са неба и види.
Старај се о овој лози,
15 чокоту који је твоја десница посадила,
сину кога си за себе одгајио.
16 Они који је спалише и посекоше,
нека изгину од претње твога лица!
17 Нека твоја рука буде
на човеку крај твоје деснице,
на ономе кога си за себе одгајио.
18 Тада се нећемо окретати од тебе.
Оживи нас,
и твоје Име ћемо призивати.
19 Обнови нас, ГОСПОДЕ, Боже над војскама;
нека нас обасја светлост твога лица,
да се спасемо.
Хоровођи. За Једутуна. Асафов. Псалам.
1 Богу вапијем за помоћ,
Богу вапијем, и он ме чује.
2 У дан невоље Господа тражим,
ноћу до изнемоглости пружам руке
и моја душа одбија да се утеши.
3 Сетим се Бога, и заридам,
размишљам, и клонем духом. Села
4 Не даш да ми се склопе очи,
узрујан сам, не могу да говорим.
5 Размишљам о данима давним,
годинама прадавним.
6 Ноћу се сећам својих песама.
Са својим срцем разговарам,
а мој дух тражи одговор:
7 »Зар ће Господ довека одбацити?
Зар се више неће смиловати?
8 Зар довека нестаде његова љубав?
Зар за сва поколења пропаде његово обећање?
9 Зар је Бог заборавио да буде милостив?
Зар је у гневу своју самилост закључао?« Села
10 И говорим: »Ово ме боли:
десница Свевишњега није више с нама.«
11 Сећаћу се дела ГОСПОДЊИХ,
да, сећаћу се твојих давних чуда.
12 Мислићу о свим твојим делима
и размишљати о оном што си учинио.
13 Твој пут је свет, Боже.
Који је бог тако велик као наш Бог?
14 Ти си Бог који чини чуда,
ти своју силу обзнањујеш међу народима.
15 Својом си руком откупио свој народ,
потомке Јаковљеве и Јосифове. Села
16 Воде те видеше, Боже,
воде те видеше и згрчише се,
дубине задрхташе.
17 Мрачни облаци излише воду,
небом се проломи гром,
твоје стреле се разлетеше.
18 Твоја грмљавина заори се у вихору,
муње обасјаше свет,
земља задрхта и затресе се.
19 Твој пут је водио кроз море,
твоја стаза кроз силне воде,
иако се твоје стопе не видеше.
20 Ти свој народ поведе као стадо
преко Мојсија и Аарона.
Псалам Асафов.
1 Боже, народи провалише у твој посед.
Укаљаше твој свети Храм,
Јерусалим претворише у рушевину.
2 Лешеве твојих слугу
дадоше за храну птицама,
месо твојих верних зверима.
3 Крв им излише око Јерусалима као воду,
а никога да их сахрани.
4 Ругло постадосмо својим суседима,
предмет подсмеха и поруге онима око нас.
5 Докле још, ГОСПОДЕ?
Зар ћеш се довека гневити?
Зар ће твоја љубомора горети као огањ?
6 Излиј своју јарост на народе који те не знају,
на царства која ти не призивају Име.
7 Јер, они прождреше Јакова
и опустошише његово боравиште.
8 Не сећај се, против нас, греха наших предака.
Нека нам твоја самилост похита у сусрет,
јер смо беспомоћни.
9 Помози нам, Боже, наш Спаситељу,
свог славног Имена ради.
Избави нас и опрости нам грехе Имена свога ради.
10 Зашто да народи говоре:
»Где им је бог?«
Нека нама наочиглед народи сазнају
како се светиш за проливену крв својих слугу.
11 Нека роптање сужања стигне пред тебе,
снагом своје руке сачувај живот на смрт осуђених.
12 Седмоструко врати у крило нашим суседима
увреду коју су ти нанели, ГОСПОДЕ.
13 Тада ћемо ти ми, твој народ,
овце твога пашњака, довека захваљивати,
исказивати ти хвале кроз сва поколења.
Истински пост
58 »Завичи из свега гласа, не суспрежи се,
подигни глас као овнујски рог.
Објави мом народу његов преступ
и народу Јаковљевом његове грехе.
2 Јер, из дана у дан ме траже
као да желе да знају моје путеве,
као да су народ који чини што је праведно
и не заборавља заповести свога Бога.
Од мене траже праведне пресуде
као да желе да им Бог буде близу.
3 »‚Зашто смо постили‘, говоре,
‚а ти то ниси видео?
Зашто смо се понижавали,
а ти то ниси приметио?‘
Али на дан поста ви радите по својој вољи
и тлачите све своје раднике.
4 Ваш пост завршава препирком и кавгом
и подмуклим ударцима песнице.
Немојте више да постите као данас,
и глас ће вам се чути на небесима[a].
5 Зар ми је такав пост по вољи,
само дан да се човек понизи?
Зар је он зато да се глава повије као трска
и да се лежи на кострети и пепелу?
Зар то зовеш постом,
даном који је Богу пријатан?
6 Зар није ово пост који је по мојој вољи:
раскидати окове неправде,
развезивати ужад јарма,
ослобађати потлачене
и ломити сваки јарам,
7 делити хлеб са гладнима,
давати склониште бескућнику,
када видиш голога, обући га,
и не крити се од својих сродника?
8 »Тада ће твоја светлост синути као зора
и брзо ће стићи твоје излечење.
Пред тобом ће ићи твоја праведност,
а Слава ГОСПОДЊА чувати ти одступницу.
9 Тада ћеш позвати, и ГОСПОД ће се одазвати;
завапићеш, а он ће рећи: ‚Ево ме.‘
Ако уклониш јарам тлачења из своје средине,
престанеш да упиреш прстом и да говориш зло,
10 ако даш све од себе да нахраниш гладнога
и подмириш потребе потлаченога,
тада ће твоја светлост засјати у тами
и твоја ноћ ће бити као подне.
11 ГОСПОД ће те стално водити,
ситити те у сушним крајевима
и ојачати ти кости.
Бићеш као наводњен врт,
као извор чије воде не пресушују.
12 Поново ћеш дићи старе развалине,
подићи прадавне темеље.
Зваће те Поправљач напуклих зидова
и Обнављач улица за становање.
Не обрезање, него ново створење
11 Гледајте коликим вам словима, својом руком, пишем.
12 Они који хоће да се праве важни телом терају вас да се обрежете, али само зато да не би били прогањани због Христовог крста. 13 Па ни сами они који се обрезују не покоравају се Закону, а ипак хоће да се ви обрежете, да би се хвалили вашим телом. 14 А ја не дај Боже да се ичим хвалим осим крстом нашега Господа Исуса Христа, кроз кога је свет распет мени, а ја свету. 15 Јер, ни обрезање ни необрезање није ништа, него ново створење. 16 Мир и милосрђе свима који се држе овог правила и Божијем Израелу.
17 Убудуће нека ми нико не досађује, јер ја на свом телу носим Исусове белеге.
18 Милост нашега Господа Исуса Христа с вашим духом, браћо. Амин.
Исус други пут предсказује своју смрт и васкрсење
(Мт 17,22-23; Лк 9,43б-45)
30 Када су отишли оданде, пролазили су кроз Галилеју. А Исус није желео да то неко дозна 31 пошто је учио своје ученике.
»Сина човечијега ће предати људима у руке и они ће га убити«, говорио им је. »А кад га убију, он ће после три дана васкрснути.«
32 Али они нису разумели о чему говори, а плашили су се да га питају.
Ко је највећи?
(Мт 18,1-5; Лк 9,46-48)
33 Када су стигли у Кафарнаум и када је ушао у кућу, Исус их упита: »О чему сте оно путем расправљали?«
34 А они су ћутали, јер су путем један с другим расправљали о томе ко је највећи.
35 Тада Исус седе, позва к себи Дванаесторицу, па им рече: »Ко хоће да буде први, нека буде међу свима последњи и свима служитељ.«
36 Онда узе једно дете, постави га међу њих, загрли га, па им рече: 37 »Ко год прими једно овакво дете у моје име, мене прима. А ко прима мене, не прима мене, него Онога који ме је послао.«
Ко није против нас, тај је за нас
(Лк 9,49-50)
38 »Учитељу«, рече му Јован, »видели смо једнога како у твоје име истерује демоне. Забранили смо му, јер није један од нас.«
39 »Не браните му«, рече Исус, »јер нико ко у моје име учини чудо не може одмах рђаво да говори о мени. 40 Ко није против нас, тај је за нас. 41 Ко вам пружи чашу воде зато што сте Христови, истину вам кажем: неће изгубити своју награду.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International