Book of Common Prayer
Хоровођи. Уз жичане инструменте. Давидов.
1 Чуј мој вапај, Боже,
моју молитву помно саслушај.
2 С крајева земље те дозивам
док ми срце малакше.
На високу стену ме одведи
где ћу бити спокојан.
3 Јер, ти си моје уточиште,
јака кула против непријатеља.
4 Да ми је да у твом шатору боравим довека
и уточиште нађем у заклону твојих крила. Села
5 Јер, ти си чуо моје завете, Боже,
дао ми наследство које је за оне
који се твога Имена боје.
6 Умножи број дана царевог живота,
његове године кроз поколења.
7 Нека довека седи на престолу пред Богом,
чија ће љубав и истина бдети над њим.
8 Тако ћу твом Имену псалме певати довека
и своје завете извршавати сваки дан.
Хоровођи. За Једутуна. Псалам Давидов.
1 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моје спасење.
2 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
3 Докле ћете насртати на мене?
Зар хоћете да ме убијете?
Само што не паднем
као нагнут зид, као ограда климава.
4 Заверу су сковали
да ме с мог узвишеног места оборе.
Лажи им омилише.
Устима ме благосиљају,
а у себи проклињу. Села
5 Само је у Богу починак, душо моја,
од њега је моја нада.
6 Само је он моја Стена и Спаситељ,
моје утврђење високо, нећу се пољуљати.
7 Код Бога је моје спасење и слава,
Бог је моја јака Стена, моје уточиште.
8 У њега се уздај у свако доба, народе,
своје срце изливајте пред њим.
Бог је наше уточиште. Села
9 Људи су само дашак,
људски род је лаж.
Да се сви заједно попну на кантар,
од дашка би били лакши.
10 Не уздајте се у изнуђено,
не поносите се отетим.
Ако вам се увећа богатство,
нека вам се срце за њега не везује.
11 Бог рече једно,
а ја чух и друго:
да је у Богу снага
12 и да је у теби, Господе, љубав.
Ти сваком враћаш према његовим делима.
Хоровођи. Давидов. Псалам. Песма.
1 Нека устане Бог,
нека се распрше његови непријатељи,
нека се разбеже пред њим они који га мрзе.
2 Као што се растерује дим, растерај их.
Као што се восак топи пред ватром,
нека тако опаки пропадну пред Богом.
3 А праведни нека се радују,
нека се веселе пред Богом,
нека радосно кличу.
4 Певајте Богу, псалме певајте његовом Имену.
Величајте онога који јаше на облацима[a] –
име му је ГОСПОД –
и кличите пред њим.
5 Бог у свом светом пребивалишту
отац је сирочади, бранитељ удовица.
6 Бог усамљенима налази дом,
сужње изводи на срећну слободу,
а бунтовне оставља да живе
у земљи спрженој сунцем.
7 Кад си ишао пред својим народом, Боже,
кад си кроз пустолину корачао, Села
8 земља се тресла, небо лило кишу
пред Богом синајским,
пред Богом, Богом Израеловим.
9 Ти посла изобилну кишу, Боже,
свој изнемогли посед окрепи.
10 Твој народ се насели на њему
и ти, Боже, од својих добара за сиромахе спреми.
11 Господ издаде заповест,
и мноштво жена радосну вест објави:
12 »Цареви над војскама беже ли беже!
Домаћице деле плен!
13 Чак и за вас који сте лежали међу торовима
има крилâ голубице обложених сребром,
с перјем од злата!«
14 Кад је Свесилни развејао цареве по земљи,
она постаде као снег на Цалмону.
15 Моћна гора је гора башанска;
гора башанска је гора врлетна.
16 Зашто са завишћу гледате, горе врлетне,
на гору на којој се Богу свидело да борави,
на којој ће се ГОСПОД настанити довека?
17 Божијих је кола десетине хиљада
и хиљаде хиљада:
Господ са Синаја у своје светилиште долази.
18 Када си се попео на висину,
за собом си повео сужње
и од људи примио дарове,
чак и од бунтовникâ,
да би ГОСПОД, Бог, тамо боравио.
19 Нека је благословен Господ,
Бог наш Спаситељ,
који наш терет носи поваздан. Села
20 Наш Бог је Бог који спасава;
ГОСПОД, Господ, од смрти избавља.
21 Заиста, Бог ће смрскати главе својих непријатеља,
космато теме онога ко у својој кривици остаје.
22 Господ рече: »Вратићу их из Башана,
вратићу их из морских дубина,
23 да ноге умочиш, а твоји пси језик
у крв непријатељâ.«
24 Народ виде улазак твоје поворке, Боже,
улазак поворке Бога, мога Цара, у светилиште.
25 Напред су певачи, за њима свирачи,
између њих девојке у даире ударају.
26 Бога благосиљајте на великом скупу,
ГОСПОДА, Врело Израелово, благосиљајте!
27 Предводи их најмлађи, Венијамин,
за њим поглавари Јудини са њиховим мноштвом,
поглавари Завулонови и поглавари Нефталимови.
28 Покажи своју силу, Боже,
силу, Боже, којом си за нас све чинио
29 из свога Храма у Јерусалиму,
где ти цареви доносе дарове.
30 Запрети звери међу трском,
крду бикова међу телићима народâ.
Нека ти, унижена,
сребрне шипке донесе.
Распршио си народе којима је мио рат;
сада ти пузећи долазе са сребрњацима.
31 Из Египта ће доћи посланици,
Куш ће пружити руке Богу.
32 Певајте Богу, царства земаљска,
псалме певајте ГОСПОДУ, Села
33 Ономе који јаше по небесима,
по небесима исконским,
који, ено, силним гласом грми.
34 Признајте Божију силу.
Његово је величанство над Израелом,
његова сила у облацима.
35 Страшан си, Боже, у свом светилишту.
Бог Израелов силу и моћ даје свом народу.
Нека је благословен Бог!
52 Пробуди се! Пробуди се!
Обуци се у снагу, Сионе!
Обуци своју прелепу одећу,
Јерусалиме, свети граде.
Необрезани и укаљани
неће више улазити у тебе.
2 Отреси прашину, устани,
седи на престо, Јерусалиме.
Ослободи се ланаца са свога врата,
засужњена Кћери сионска.
3 Јер, овако каже ГОСПОД:
»Продата си ни за шта,
па ћеш без сребра бити откупљена.«
4 Јер, овако каже Господ ГОСПОД:
»Прво је мој народ
отишао да живи у Египту,
а у последње време потлачи га Асирија.
5 И сада«, говори ГОСПОД, »шта то затичем овде?
Јер, мој народ је одведен ни за шта,
а они који над њим владају, изругују се«,
говори ГОСПОД, »и моје Име се поваздан,
без престанка погрђује.
6 Зато ће мој народ знати моје Име,
зато ће тога дана знати
да сам ја, баш ја, Онај који је то прорекао.«
7 Како су лепе на горама ноге гласника
који објављује мир,
који доноси радосну вест,
који објављује спасење,
који каже Сиону: »Твој Бог влада!«
8 Слушај! Твоји стражари подижу глас
и углас кличу, јер ће својим очима видети
ГОСПОДА како се враћа на Сион.
9 Запевајте углас песме радоснице,
развалине јерусалимске,
јер ГОСПОД је утешио свој народ
и откупио Јерусалим.
10 ГОСПОД ће открити своју свету руку
наочиглед свим народима
и спасење нашег Бога видеће се до накрај света.
11 Одлазите! Одлазите! Изађите оданде!
Ништа нечисто не дотичите!
Изађите из њега и будите чисти,
ви који носите посуде ГОСПОДЊЕ[a].
12 Али нећете отићи журно, ни бежећи,
јер ГОСПОД ће ићи пред вама,
Бог Израелов чуваће вам одступницу.
12 Молим вас, браћо, постаните као ја, јер сам и ја постао као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. 13 Знате да сам вам први пут проповедао еванђеље док сам био болестан. 14 Иако је моја болест за вас била искушење, нисте ме ни презрели ни попљували, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. 15 Где је, дакле, та ваша радост? Јер, сведочим вам: да сте могли, своје бисте очи извадили и дали их мени. 16 Зар сам вам постао непријатељ зато што вам говорим истину?
17 Они други се веома труде око вас, али не ради добра. Желе да вас одвоје, како бисте се ви трудили око њих. 18 Добро је увек се трудити око добра, а не само док сам ја присутан међу вама, 19 децо моја, коју поново у трудовима рађам док се Христос у вама не уобличи. 20 Волео бих да сам сада с вама, да другачије с вама разговарам, јер сам због вас у недоумици.
Исус храни четири хиљаде људи
(Мт 15,32-39)
8 У то време се опет окупи силан народ. Пошто нису имали шта да једу, Исус позва к себи своје ученике, па им рече: 2 »Жао ми је народа, јер су већ три дана са мном, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем кући гладне, малаксаће на путу. А неки од њих су дошли из далека.«
4 Његови ученици му одговорише: »Откуд би неко у овој пустоши могао да их нахрани хлебом?«
5 »Колико хлебова имате?« упита их Исус.
А они рекоше: »Седам.«
6 Тада он нареди да народ поседа по земљи, узе оних седам хлебова, захвали Богу, изломи их, па даде својим ученицима да их ставе пред народ, и они их ставише. 7 А имали су и неколико рибица. Он их благослови, па рече да и њих ставе пред народ. 8 И људи су јели и најели се. Преосталих комадића накупише седам кошара. 9 А тамо је било око четири хиљаде људи. Исус их отпусти 10 и одмах са ученицима уђе у чамац, па оде у далманутску област.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International